Investicioni fondovi – korak napred

Investicioni fondovi – korak napred Prva stvar sa kojom se susrecu oni koji sada zele da naprave investicioni fond jeste nedostatak licenciranih portfolio menadzera, odnosno ljudi koji ce aktivno upravljati sredstvima fonda. U sustini ljudi su kljucni faktor strategije aktivnog upravljanja portfoliom hartija od vrednosti. Sa druge strane, pored aktivnog upravljanja postoji i suprotan - pasivan princip upravljanja portfoliom i taj pristup je ono sto zelimo predstaviti trzistu. Osnovna karakteristika ovog pristupa je u konstrukciji portfolia cija struktura i performanse predstavljaju replikaciju nekog specificnog indeksa. Osnovni razlog za ovakav pristup nadjen je u analizama koje su ustanovile da je relativno mali broj investicionih fondova uspeo da pobedi trziste, odnosno da odbaci dodatne prinose koji su visi u odnosu na rizik koji se preuzima u poredjenju sa prinosima koji su generisali odgovarajuci indeksi. Primetno je interesovanje investitora za kupovinu licenci na postojece indekse, narocito BELEX15 Sa druge strane troskovi koji su zabelezeni prilikom ulaganja u klasicne otvorene investicione fondove iznose i po nekoliko procenata, tako da je bilo potrebno pronaci instrument koji ce iskoristiti sve njihove pozitivne elemente i korigovati negativne troskovne efekte i probleme pogresnog izbora od strane portfolio menadzmenta. Odgovor je nadjen pocetkom devedesetih godina u novom instrumentu – ETF (Exchange Traded Fund) i od tada ovaj segment finansijskog trzista belezi impresivne stope rasta u celom svetu rezultujuci, prema podacima „State street global advisors“, da je u 2006-oj godini najlikvidnija hartija na svetu bila SP500 ETF (popularno nazvan SPIDER). Dakle sta je ETF? Strukturirani proizvod koji predstavlja hartiju od vrednosti koja u sebi sublimira karakteristike i zatvorenog i otvorenog investicionog fonda, a koja prati odredjeni indeks. Fakticki investitor u jednoj investicionoj jedinici dobija diversifikovan, a etabliran portfolio – indeks! Koje su osnovne prednosti ETF -a? U nacelu osnovna razlika i prednost sastoji se u cinjenici da je moguce trgovati tim instrumentom na trzistu i u skladu sa tim veca cenovna efikasnost u odnosu na klasican otvoreni investicioni fond koji svoj NAV (neto vrednost imovine) objavljuje samo jednom i to na kraju dana. Naravno, cena ETF tezi ceni (vrednosti) indeksa koji prati, ali nije nuzno potpuno identicna tom indeksu, tako da je moguce da se u toku dana zauzmu znacajno bolje pozicije i vrednosti u odnosu na one koje koje se dobijaju klasicnom kupovinom investicione jedinice. Sa druge strane ETF je pasivno upravljan portfolio koji po logici stvari ne moze imati troskove ni priblizno otvorenim investicionim fondovima. U nacelu za „retail“ klijente trosak se svodi na klasicnu trgovacku proviziju za trgovanje na berzi. Posmatrajuci situaciju na Beogradskoj berzi, kao i na berzama u okruzenju, primetno je interesovanje velikih inostranih investitora za kupovinu licenci na postojece indekse, narocito BELEX15, te je u tom smislu vazno skrenuti paznju da ce strani investitori u buducnosti kreirati svoje proizvode na indekse u kojima se nalaze hartije kojima se trguje na Beogradskoj berzi. Takvo pomeranje fokusa sa indeksa kao „benchmark“-a na indeks kao sredstvo za investiranje ne bi smelo ucesnike na domacem trzistu da saceka nespremne. Nakon opste ubedjenosti da su u proteklom periodu od rasta trzista kapitala u Srbiji najvise koristi imali upravo strani investitori i upornog lamentiranja nad tuznom sudbinom mozda je pravo vreme da se krene sa proaktivnim pristupom i sagledaju mogucnosti koje bi se mogle ponuditi i domacim ucesnicima na trzistu. Cinjenicno stanje jeste da je za stvaranje jednog ovakvog instrumenta potrebno imati kapitalno jakog kreatora koji ce kupovinom akcija koje cine indeksnu korpu moci da napravi prvi domaci ETF ili indeksni sertifikat, ali je u tom smislu jedino neizvesno kada ce se to prvi put i desiti, dok pitanja da li moguce i da li je isplativo, sigurno imaju potvrdan odgovor. Proces kreiranja kao i pravni aspekti jednog ovakvog poduhvata zahtevaju duzi vremenski okvir koji se obavezno mora uzeti u obzir prilikom ovakvog razmisljanja. Sa aspekta ukupnog trzista kapitala ovakav instrument bi bitno ojacao ponudu, koja se vec sada identifikuje kao krupan problem, kao i likvidnost samog trzista, kako kroz sam ETF tako i kroz hartije koje ga sacinjavaju. Sa druge strane imajuci u vidu rast ovog trzista interesovanje investitora ce se sigurno pomeriti pravcu razvoja ovakvih struktuiranih prizvoda, bitno pre nego u pravcu razvoja terminskog trzista, upravo zbog njegove cene, razumljivosti i dostupnosti sirokom spektru investitora. Srpsko trziste kapitala je u februaru mesecu docekalo svoj prvi investicioni fond. Uz celih pet dobrovoljnih penzionih fondova i konsolidaciju trzista osiguranja mozemo konstatovati da je proces uspostavljanja baze institucionalnih investitora kao kljucnih igraca na berzi, kako tako zapoceo. Srpsko trziste kapitala je u februaru mesecu docekalo svoj prvi investicioni fond. Uz celih pet dobrovoljnih penzionih fondova i konsolidaciju trzista osiguranja mozemo konstatovati da je proces uspostavljanja baze institucionalnih investitora kao kljucnih igraca na berzi, kako tako zapoceo.

Prva stvar sa kojom se susreću oni koji sada žele da naprave investicioni fond jeste nedostatak licenciranih portfolio menadžera, odnosno ljudi koji će aktivno upravljati sredstvima fonda. U suštini ljudi su ključni faktor strategije aktivnog upravljanja portfoliom hartija od vrednosti.

Sa druge strane, pored aktivnog upravljanja postoji i suprotan - pasivan princip upravljanja portfoliom i taj pristup je ono što želimo predstaviti tržištu. Osnovna karakteristika ovog pristupa je u konstrukciji portfolia čija struktura i performanse predstavljaju replikaciju nekog specifičnog indeksa. Osnovni razlog za ovakav pristup nađen je u analizama koje su ustanovile da je relativno mali broj investicionih fondova uspeo da pobedi tržište, odnosno da odbaci dodatne prinose koji su viši u odnosu na rizik koji se preuzima u poređenju sa prinosima koji su generisali odgovarajući indeksi.

Sa druge strane troškovi koji su zabeleženi prilikom ulaganja u klasične otvorene investicione fondove iznose i po nekoliko procenata, tako da je bilo potrebno pronaći instrument koji će iskoristiti sve njihove pozitivne elemente i korigovati negativne troškovne efekte i probleme pogrešnog izbora od strane portfolio menadžmenta.

Odgovor je nađen početkom devedesetih godina u novom instrumentu – ETF (Exchange Traded Fund) i od tada ovaj segment finansijskog tržišta beleži impresivne stope rasta u celom svetu rezultujući, prema podacima „State street global advisors“, da je u 2006-oj godini najlikvidnija hartija na svetu bila SP500 ETF (popularno nazvan SPIDER). Dakle šta je ETF?

Strukturirani proizvod koji predstavlja hartiju od vrednosti koja u sebi sublimira karakteristike i zatvorenog i otvorenog investicionog fonda, a koja prati određeni indeks. Faktički investitor u jednoj investicionoj jedinici dobija diversifikovan, a etabliran portfolio – indeks!

Koje su osnovne prednosti ETF -a?

U načelu osnovna razlika i prednost sastoji se u činjenici da je moguće trgovati tim instrumentom na tržištu i u skladu sa tim veća cenovna efikasnost u odnosu na klasičan otvoreni investicioni fond koji svoj NAV (neto vrednost imovine) objavljuje samo jednom i to na kraju dana.

Naravno, cena ETF teži ceni (vrednosti) indeksa koji prati, ali nije nužno potpuno identična tom indeksu, tako da je moguće da se u toku dana zauzmu značajno bolje pozicije i vrednosti u odnosu na one koje koje se dobijaju klasičnom kupovinom investicione jedinice.

Sa druge strane ETF je pasivno upravljan portfolio koji po logici stvari ne može imati troškove ni približno otvorenim investicionim fondovima. U načelu za „retail“ klijente trošak se svodi na klasičnu trgovačku proviziju za trgovanje na berzi. Posmatrajući situaciju na Beogradskoj berzi, kao i na berzama u okruženju, primetno je interesovanje velikih inostranih investitora za kupovinu licenci na postojeće indekse, naročito BELEX15, te je u tom smislu važno skrenuti pažnju da će strani investitori u budućnosti kreirati svoje proizvode na indekse u kojima se nalaze hartije kojima se trguje na Beogradskoj berzi.

Takvo pomeranje fokusa sa indeksa kao „benchmark“-a na indeks kao sredstvo za investiranje ne bi smelo učesnike na domaćem tržištu da sačeka nespremne. Nakon opšte ubeđenosti da su u proteklom periodu od rasta tržišta kapitala u Srbiji najviše koristi imali upravo strani investitori i upornog lamentiranja nad tužnom sudbinom možda je pravo vreme da se krene sa proaktivnim pristupom i sagledaju mogućnosti koje bi se mogle ponuditi i domaćim učesnicima na tržištu.

Činjenično stanje jeste da je za stvaranje jednog ovakvog instrumenta potrebno imati kapitalno jakog kreatora koji će kupovinom akcija koje čine indeksnu korpu moći da napravi prvi domaći ETF ili indeksni sertifikat, ali je u tom smislu jedino neizvesno kada će se to prvi put i desiti, dok pitanja da li moguće i da li je isplativo, sigurno imaju potvrdan odgovor.

Proces kreiranja kao i pravni aspekti jednog ovakvog poduhvata zahtevaju duži vremenski okvir koji se obavezno mora uzeti u obzir prilikom ovakvog razmišljanja.

Sa aspekta ukupnog tržišta kapitala ovakav instrument bi bitno ojačao ponudu, koja se već sada identifikuje kao krupan problem, kao i likvidnost samog tržišta, kako kroz sam ETF tako i kroz hartije koje ga sačinjavaju. Sa druge strane imajući u vidu rast ovog tržišta interesovanje investitora će se sigurno pomeriti pravcu razvoja ovakvih struktuiranih prizvoda, bitno pre nego u pravcu razvoja terminskog tržišta, upravo zbog njegove cene, razumljivosti i dostupnosti širokom spektru investitora.