Zanati koji zlata vrede

Zanati koji zlata vrede Vise od pola veka Rejmon Masaro zivi iskljucivo za modu, nastavljajuci posao obucara koji je njegov deda zapoceo pre 114 godina. Masaro jos uvek radi za modnu kucu "Sanel" i to cipele koje kostaju 3.000 evra, a pri tom se koristi "drevnim alatima i masinama" koje je nasledio od svog oca, takodje cuvenog obucara. Obucu koju pravi Masaro nose iskljucivo bogati i poznati. "Zbog cega jos uvek radim ovaj zanat kad vise ne mislim na zaradu?", pita se vremesni Djepeto i odgovara: "To je sad pitanje strasti"! Ipak, nije sve bilo uvek tako jednostavno, izjavio je za britansku agenciju Rojters, jer kad je bio mlad, nije mu ni na kraj pameti bilo da postane obucar. Tim poslom su se bavili njegov deda, otac i tri brata... Hteo je da radi nesto drugo, da bude, na primer, profesor francuskog jezika ili istorije, a to sto je i sam postao obucar, duguje ocu. "Otac je bio zasluzan za moju karijeru i na tome sam mu sada bezgranicno zahvalan", kaze on. "Ja se i u ovom zanatu na izvestan nacin bavim istorijom. Rekonstruisao sam Napoleonove cipele. Napravio sam cipele Luja XIV i kalup za obucu pape Jovana Pavla II. Sve je rucni rad", kaze Masaro, dok ispravlja u svojoj laboratoriji nabore na besprekorno belom radnom mantilu. "Rad obucara treba da dostigne savrsenstvo", dodaje on. Zanat kojim se bavi Masaro okuplja 10 ljudi, a sve se odvija tu, u prostoriji iza njegovih ledja, koja sluzi kao atelje. "Ko pocne sa nama da radi, ostaje sa nama i ne napusta nas, a to je garancija za dobro obavljen posao. Mi smo tim koji se drzi", kaze on. Tim oko Masara nacini 1.500 pari cipela godisnje, od toga 150 za modnu kucu "Sanel". Redovni kupci Masarove obuce uvereni su da ona vredi svaki dinar koji u nju uloze, a majstor je radio cipele i za porodicu Kenedi, za Elizabet Tejlor, za groficu od Vindzora... Masaro se katkad i danas upita kako neko moze da potrosi toliko mnogo novca samo za par njegovih cipela? "U pocetku je bilo potrebno da shvatim psihologiju ljudi i pitao sam se zasto dolaze ovamo? Svaki par cipela je za odredjenu priliku, a najteze u poslu je prici kupcu i shvatiti sta je zapravo za njega vazno", istice on. Kada se klijent odluci za stil cipele koju zeli da ima, uzima se otisak njegovog stopala, zatim se nacini kalup, posle cega se pristupa izradi obuce, sto traje oko 40 sati. Masaro je, pored ostalog, poznat po dvobojnim zenskim i muskim "Sanel" sandalama koje su usle u muzej modne industrije. "Ti modeli su kopirani milion puta", kaze on i dodaje: "Otac i ja smo radili sa Koko Sanel pre ravno 50 godina i nacinili smo taj model sandale". Bio je to jedinstven i potpuno nov model koji je uneo boju i zivost u zivote ljudi”. Danas, Masaro nema sina kome bi predao porodicnu firmu, pa je odlucio da je proda vlasniku modne kuce "Sanel" koji je obecao da ce ocuvati porodicnu tradiciju Masarovih. "Kada se jednog dana povucem u penziju, moj posao ce nastaviti da zivi", kaze vremesni majstor koji uveliko priprema kolekciju za modnu sezonu koja pocinje u julu. Svake godine tu su novi modeli za ciju izradu se Masaro konsultuje s dizajnerom firme "Sanel" Karlom Lagerfeldom kome se, kao kreatoru, divi. "Vec punih 25 godina radim s Karlom. On je radoholicar i genije koji nas inspirise. Obnovio je "Sanel", ali je sacuvao poznati stil. Gajim prema njemu najdublje postovanje", kazao je Masaro. Novinarima je pokazao par cipela koji mu je posebno prirastao za srce: par koji na peti ima dragulj, a bio je nacinjen specijalno za Marlenu Ditrih. Iz druge kutije, zadivljeno je izvadio drugi par elegantnih satenskih cipelica radjenih za Barbaru Hilton. "Sve moje cipele su moja deca", rekao je uz siroki osmeh i dodao: "Ja ih sve podjednako volim". Ljiljana Prosic. Tanjug Obucar Masaro nacini 1.500 pari obuce godisnje, od toga 150 za modnu kucu "Sanel" (Chanel), a radio je i cipele za porodicu Kenedi, za Elizabet Tejlor i groficu od Vindzora. Obucar Masaro nacini 1.500 pari obuce godisnje, od toga 150 za modnu kucu "Sanel", a radio je i cipele za porodicu Kenedi, za Elizabet Tejlor i groficu od Vindzora.

Više od pola veka Rejmon Masaro živi isključivo za modu, nastavljajući posao obućara koji je njegov deda započeo pre 114 godina.

Masaro još uvek radi za modnu kuću "Šanel" i to cipele koje koštaju 3.000 evra, a pri tom se koristi "drevnim alatima i mašinama" koje je nasledio od svog oca, takođe čuvenog obućara.

Obuću koju pravi Masaro nose isključivo bogati i poznati.

"Zbog čega još uvek radim ovaj zanat kad više ne mislim na zaradu?", pita se vremešni Đepeto i odgovara: "To je sad pitanje strasti"!

Ipak, nije sve bilo uvek tako jednostavno, izjavio je za britansku agenciju Rojters, jer kad je bio mlad, nije mu ni na kraj pameti bilo da postane obućar.

Tim poslom su se bavili njegov deda, otac i tri brata... Hteo je da radi nešto drugo, da bude, na primer, profesor francuskog jezika ili istorije, a to što je i sam postao obućar, duguje ocu.

"Otac je bio zaslužan za moju karijeru i na tome sam mu sada bezgranično zahvalan", kaže on.

"Ja se i u ovom zanatu na izvestan način bavim istorijom. Rekonstruisao sam Napoleonove cipele. Napravio sam cipele Luja XIV i kalup za obuću pape Jovana Pavla II. Sve je ručni rad", kaže Masaro, dok ispravlja u svojoj laboratoriji nabore na besprekorno belom radnom mantilu.

"Rad obućara treba da dostigne savršenstvo", dodaje on.

Zanat kojim se bavi Masaro okuplja 10 ljudi, a sve se odvija tu, u prostoriji iza njegovih leđa, koja služi kao atelje.

"Ko počne sa nama da radi, ostaje sa nama i ne napušta nas, a to je garancija za dobro obavljen posao. Mi smo tim koji se drži", kaže on.

Tim oko Masara načini 1.500 pari cipela godišnje, od toga 150 za modnu kuću "Šanel".

Redovni kupci Masarove obuće uvereni su da ona vredi svaki dinar koji u nju ulože, a majstor je radio cipele i za porodicu Kenedi, za Elizabet Tejlor, za groficu od Vindzora...

Masaro se katkad i danas upita kako neko može da potroši toliko mnogo novca samo za par njegovih cipela?

"U početku je bilo potrebno da shvatim psihologiju ljudi i pitao sam se zašto dolaze ovamo? Svaki par cipela je za određenu priliku, a najteže u poslu je prići kupcu i shvatiti šta je zapravo za njega važno", ističe on.

Kada se klijent odluči za stil cipele koju želi da ima, uzima se otisak njegovog stopala, zatim se načini kalup, posle čega se pristupa izradi obuće, što traje oko 40 sati.

Masaro je, pored ostalog, poznat po dvobojnim ženskim i muškim "Šanel" sandalama koje su ušle u muzej modne industrije.

"Ti modeli su kopirani milion puta", kaže on i dodaje: "Otac i ja smo radili sa Koko Šanel pre ravno 50 godina i načinili smo taj model sandale". Bio je to jedinstven i potpuno nov model koji je uneo boju i živost u živote ljudi”.

Danas, Masaro nema sina kome bi predao porodičnu firmu, pa je odlučio da je proda vlasniku modne kuće "Šanel" koji je obećao da će očuvati porodičnu tradiciju Masarovih.

"Kada se jednog dana povučem u penziju, moj posao će nastaviti da živi", kaže vremešni majstor koji uveliko priprema kolekciju za modnu sezonu koja počinje u julu.

Svake godine tu su novi modeli za čiju izradu se Masaro konsultuje s dizajnerom firme "Šanel" Karlom Lagerfeldom kome se, kao kreatoru, divi.

"Već punih 25 godina radim s Karlom. On je radoholičar i genije koji nas inspiriše. Obnovio je "Šanel", ali je sačuvao poznati stil. Gajim prema njemu najdublje poštovanje", kazao je Masaro.

Novinarima je pokazao par cipela koji mu je posebno prirastao za srce: par koji na peti ima dragulj, a bio je načinjen specijalno za Marlenu Ditrih. Iz druge kutije, zadivljeno je izvadio drugi par elegantnih satenskih cipelica rađenih za Barbaru Hilton.

"Sve moje cipele su moja deca", rekao je uz široki osmeh i dodao: "Ja ih sve podjednako volim".

Ljiljana Prošić. Tanjug