Svađali su se bučno, a mirili se u krevetu: Poslednja Napoleonova reč bila je njeno ime

Ništa u njihovoj vezi nije bilo obično… pa ni upoznavanje. Napoleon i Žozefina su se prvi put sreli na jednoj zabavi 1795. na nagovor njenog tadašnjeg ljubavnika Paula Bransa koji je hteo da se reši svoje lepe pratilje, jer je našao novu ljubavnicu. Bio je ubeđen da će iskusna, mlada udovica sa dvoje dece biti idealna za generala Bonapartu, neuglednog mladića koji se polako, ali sigurno uspinjao na hijerarhijskoj lestvici u francuskoj vojsci.

Njoj su bile 32 godine. Njemu 26. Ona je tražila bogatog ljubavnika koji će moći da podrži njen raskalašni način života. On stariju, iskusnu ženu aristokratskog porekla koju bi mogao da oženi i uđe u više slojeve. Bili su idealni jedno za drugo.

Brak iz interesa

Napoleon i Žozefina su se upoznali i on se momentalno zaljubio. Bilo je dovoljno da ona koketno podigne, kako obrve tako i haljinu i - general joj je pao pod noge.

Sa druge strane, izgleda da se u prvo vreme on njoj uopšte nije svideo. Ipak, kako je važio za "momka koji obećava" i nekog ko će moći da za nju i njenu decu obezbedi raskošan život, pristala je na njegova udvaranja, a otišla je i korak dalje zavodeći ga i šaljući mu, za ono vreme, prilično smela ljubavna pisma.

"Više ne dolaziš svojoj prijateljici kojoj si drag. Posve si je napustio. GrešIš, jer ona ima vrlo nežne osećaje prema tebi. Dođi sutra na ručak kod mene. Treba da te vidim, da razgovaramo o tvojim dužnostima", pisala je Žozefina.

I njena i njegova porodica bili su protiv te veze, a kada je Napoleon pitao Žozefinu da se uda za njega, bili su zgroženi. Ona je pristala bez obzira što su joj prijatelji govorili da je Napoleon nebitni general koji je stalno u ratovima i koji neće moći da je izdražva.

Budili su poslugu uzdasima

Bonaparta je bio opčinjen svojom suprugom i, kako sada stvari stoje, njenim seksualnim veštinama. Bio je očajan svaki put kada bi morao da se odvoji od svoje žene.

"Vraćam se u Pariz sutra, ne peri se", napisao je Napoleon Žozefini u jednom pismu jer izgleda da je voleo njen "prirodan miris".

Posluga je opisala njihov seksualni život kao "ekstremnno snažan i izuzetno glasan". Dešavalo se da u žaru oboje padnu sa kreveta, a navodno su bili toliko bučni da bi uzdasima probudili čitav dvor.

"Ljubav je vodio brzo i žestoko. Poput vatrogasca koji gasi požar", izjavila je Žozefina o Napoleonovom ljubavnom umeću.

Ljubavnici i ljubavnice

Žozefini Napoleon nije bio dovoljan i nije mnogo prošlo, a ona je našla ljubavnike da se sa njima zabavlja dok joj je muž na bojnom polju. Kada je to saznao, Napoleon je bio očajan.

"Više te ne volim; naprotiv, prezirem te. Ti si grozna, vrlo šlampava, vrlo glupa, vrlo pepeljugasta. Uopšte mi ne pišeš, ne voliš svog supruga; ti znaš kakav užitak mi tvoja pisma pričinjavaju, a ne udostojiš se da mi napišeš čak ni šest redova najbezveznijih žvrljotina… Nadam se da ću te uskoro čvrsto zagrliti i obasuti te milionima vrelih poljubaca. Bonaparte", stoji u jednom od njegovih pisama.

Žozefinin razuzdan život bio je glavni trač u Francuskoj. Napoleon je odgovorio tako što je i on našao ljubavnice i - situacija se promenila. Nije mnogo prošlo, a Žozefina je shvatila koliko voli svog muža. Bila je prestrašena mogućnošću da ga izgubi i pokušavala je da mu se na sve načine umili.

Svađali su se bučno, uz mnogo ružnih i teških reči, a uvek su se mirili u krevetu.

Voleo ju je do kraja života

Pet godina nakon što je postala carica, Žozefina je i ostala bez titule. Napoleon je teška srca rešio da se razvede pre svega zato što Žozefina nije uspela da mu podari naslednika. Ipak, ostali su u bliskim odnosima, on je do kraja brinuo o njenoj deci, a kako se čini - i nju je voleo do kraja života.

"Otkako sam te napustio stalno sam nesrećan. Moja sreća je biti pored tebe. Neprestano živim u sećanju, na tvoja milovanja, tvoje suze, tvoju nežnu brigu. Čar neuporedive Žozefine konstantno gori i užaren je plamen u mom srcu", pisao je Napoleon.

Oženio se drugi put, vojvotkinjom od Parme, Marijom Lujzom i dobio sina. O tom braku je pričao kao o ugovoru koji je poslužio svrsi, a to je da dobije naslednika. Jedina prava ljubav bila je Žozefina.

Četiri godine nakon razvoda, već poražen i prognan na ostrvo Elba, Napoleon Bonaparta čuo je vest da je njegova voljena supruga umrla od upale pluća. Bio je neutešan. Ljubičice koje mu je ona poklonila nosio je u medaljonu sve do smrti.

Nikada je nije zaboravio. Kažu, kada je i na njega došao red da ode sa ovog sveta, 1821. poslednje što je izgovorio bilo je: "Francuska… vojska… Žozefina".