Marija: "Sve sam posmatrala crno; zahvaljujući stručnjacima promenila sam pogled na život"

Marija Cvetković (30) iz Beograda u okviru akcije "Budi bolja, budi bolje" podelila je sa nama priču i objasnila kako se borila sa anksioznošću i depresijom. Kaže, da su joj u svemu tome veoma pomogli njena "dva divna anđela" - psihološkinja Ana i doktorka Marina.

Subota, 25.06.2022.

13:17

Izvor: superžena

Marija:
Foto: B92

Podeli:

Marija, koja je na drugoj godini psihologije kaže da joj je želja da pomaže drugima:

"Moji hobiji su čitanje, umetnost odnosno fotografisanje i humanitarni rad, tj. pomaganje ljudima sto mi je i želja i u budućnosti time da se bavim".

Problemi sa mentalnim zdravljem su počeli posle smrti majke:

"Moja borba sa anksioznošću i depresijom počinje nakon saobraćajne nesreće pre 7 godina. Inače sa depresijom sam se borila i ranije nakon smrti majke u vidu beznadežnosti, osećaja krivice, gubitka apetita i problemi sa anoreksijom i sve sam posmatrala kroz crne naočare.

Bojana Nešić: "Činilo mi se da ću se onesvestiti"; "Pokušavala sam da razumem šta mi se dešava"

Nakon doživljene saobraćajne nezgode, počinje problem sa generalizovanim anksioznim poremećajem u vidu izolacije, strah da će mi se opet takvo iskustvo ponoviti, izbegavanje prevoznih sredstava, mučnina, vrtoglavice, zujanje u ušima, lupanje srca, znojenje, kratak dah i to mi se ponavljalo kad je nevreme napolju (jaka kiša, vetar, grad,) strah da ću u tom trenutku ostati sama i da će mi se nešto desiti, a da nikog neće biti tu da mi pomogne", objasnila je Marija za Superženu.

Buduća psihološkinja potražila je pomoć:

"Obratila sam se stručnim licima (psihijatar i psiholog) i na svu sreću imam dve divne terapeutkinje psihologa Anu i doktorku Marinu. Uz farmakoterapiju koju i danas dan konzumiram primenjujem takođe i vežbe disanja, čitanje, šetnju, okružujem se pozitivnim ljudima, i naravno promena percepcije što su me moja "dva divna anđela" od terapeutkinja naučila na proživljeno iskustvo", istakla je.

Iz ove perspektive, sada Marija gleda drugačije:

"Danas na tu proživljenu traumu gledam iz skroz drugog ugla, a to je da "u svakoj nesreći postoji neka sreća". Ja sam imala tu sreću da upoznam divnu osobu, koja je tog dana dok nije došla Hitna bila uz mene, nije me pustio samu da se borim za život, iako sam imala tešku povredu koja je praćena gubitkom krvi, on nijednog momenta mi nije dao da se predam i uz njega sam naučila "da se superheroji pojavljuju u našem životu kako bi nam pokazali da smo mi ti istinski superheroji".
Vratila mi se vera u dobro u ljudima, u Boga i shvatila sam da koliko god situacija bila teška nekad ume da izgleda magično barem to tako izgleda meni sad. Taj neko je bio nažalost pokojni Predrag Marić, tadašnji načelnik Sektora za vanredne situacije. Moj heroj čije me je dobročinstvo podstaklo da i ja isto tako budem heroj svog života prvenstveno i da sam ja više od svog problema. Naravno isto tako primenjujem tehnike dopustanja i zahvalnosti. Dopuštanja u smislu da dopustim svojim emocijama da izađu napolje, a ne da ih potiskujem ili da se borim protiv njih", kaže.

Koliko god bilo teško, Marija za sve nas ima poruku:

Svakoj ženi koja se bori sa ovim problemom bih poželela da joj se desi u životu jedna takva osoba kao što je meni, da bude svesna da je ona mnogo više i jače od svog problema i da ne preza da potrazi stručnu pomoć jer nije sramota a samim tim i imamo divne stručnjake koji se tim problemima i bave. I znajte "Ne mora sve da bude logično neka bude i magično". To je moja priča.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 3

Pogledaj komentare