Milovan (61) je uvek tu za decu i suprugu: "Privezak "Tata taksi" ponosno nosim na ključevima"

"Moj suprug se zove Milovan Milošević, inače ceo život ima nadimak Miško i privatno i poslovno. Inače nekog tako divnog vedrog dobrog ne možete ni zvati Milovane iako je i to milo, čak su ga deca prozvala Miškić što samo odudara od njegovog korpulentnog izgleda. Živimo 31 godinu u srećnom braku sa raznim životnim turbolencijama. Imamo ćerku od 30 godina i sina od 25. Miško je muž kakav se jednom rečju više ne rađa bez preterivanja, a evo i zašto... Od jednog od najboljih studenata mašinstva, najboljih vojnika u školi rezervnih oficira u Batajnici, veoma uspešnog mašinskog inženjera sa 36 godina radnog staža u jednoj firmi sa dvadeset godina na rukovodećem mestu zahvaljujući divnom odnosu sa radnicima a pre svega ogromnom znanju. U kući sve poslove je sa mnom uvek delio, a i danas, od čišćenja, peglanja košulja sebi i sinu kad krene u grad, spremanje zimnice, a najbolja ruska salata je njegova.
Moram reći kako nas je život šibao, a i moje tri teške operacije... najdivniji i najpažljiviji kada sam operisala tumor na mozgu, hvala Bogu benigni, svakoga dana je dolazio iz Valjeva u Beograd u posetu, a kući gledao dvoje male dece.

Ćerku u pubertetu dok je išla u srednju školu čekao posle ponoći da je vrati kući kolima iz grada, a onda puna kola drugarica svaki put vozio svaku do svoje kuće. I danas nosi privezak ključevima od kola na kojima piše "tata taxi" koje je ćerka kupila... Sve što su poželili kupio im je bilo kriza ili ne, za njih mora biti.
Mogu da pomenem da je pre par godina kao sin jedinac brinuo o majci bolesnoj od karcinoma, dva puta nedeljno vodio na akupunkturu, lekove nabavljao sa svih strana sve što je čuo. Imao je infarkt pre dve godine, radi i dalje punom parom i ne misli na sebe. Evo ajvar je gotov i mogla bih knjige da napišem, na proslavama prvi smo za ples za dobro raspoloženja sa bezalkoholnim pićem".

Ovim rečima Vera Milošević je predložila svog supruga i oca za našu akciju. Kada smo pozvali Miška i javili mu, nije krio da je iznenađen:

"Pa znate šta, jesam malo sam iznenađen, ali je lep osećaj kada vas najbliži prepoznaju kao supermuškaraca".

Milovan Miško Milošević (61) je rođen u Valjevu, gde je završio osnovnu i srednju tehničku školu. Mašinski fakultet u Beogradu je završio 1984. godine, a godinu dana kasnije otišao je u vojsku u školu RV i PVO u Batajnici. Po povratku, stupio je na radno mesto kao stipendista firme "Krusik -Akumulatori"u Valjevu gde i danas radi u odseku Održavanje i energetika namenske proizvodnje.

Suprugu Veru je upoznao na jednoj utakmici i kada smo razgovarali, bilo mu je zanimljivo da se priseti tog perioda:

"Sa suprugom Verom sam se upoznao 1983. godine u Valjevskoj hali sportova na odbojkaškoj utakmici gde sam igrao za gradski klub OK "Partizan". Vera je bila u publici. Družili smo se i viđali na čuvenom valjevskom korzou, na utakmicama koje je Vera počela redovno da posećuje. Ipak, pravo zabavljanje kreće u avgustu 1986. godine i traje do prvog maja 1990. godine kada smo se venčali. Moram da istaknem da smo ovog maja smo obeležili 31 godinu zajedničkog života".

Brzo su dobili ćerku, pa posle sina, a kao tajnu srećnog braka, Milovan je istakao:

"Univerzalnog recepta nema. Bilo je i uspona i padova, ali jedino razumevanje, podržavanje u svemu, to je ono što je bitno. Oboje volimo topli dom i iznad svega decu", naglasio je.

Od kada su zajedno supružnici sve dele na pola. Tako je i kada su kućni poslovi u pitanju:

"Što se tiče kućnih poslova od prvog dana delimo sve u svakom trenutku. Vera kuva, sprema najlepše đakonije, a ja sam tu da usisam, raspremim, raširim veš po potrebi, odem u nabavku. Svake nedelje idemo zajedno na pijacu i na liturgiju u crkvu. Deca od skoro žive u Beogradu, pa smo Vera i ja jos više upućeni jedno na drugo", rekao je.

Takođe, iako mnogo radi, Milovan ovih dana pomaže ženi da naprave zimnicu: "Vreme je za ajvar, džemove, pa sve odradimo zajedničkim snagama. Ne bih ništa posebno izdvojio, jer od početka našeg zajedničkog života "uskačem" u sve kad zatreba.

Priznao je da mu kuvanje nije jača strana, ali i tu pomogne kad može i kad zna:

"Kuvanje mi nije jača strana ali kada treba da ispržim ribu, krompir, spremim roštilj za decu - tu sam! Ruska salata je "moja" u tom smislu kada Vera sve pripremi, ja ručno iseckam", rekao je kroz smeh.

Porodica je prevazišla i teške trenutke, a ljubav, posvećenost i poverenje ih je uvek držalo. Kada je Vera obolela, Milovanu ništa nije bilo teško i od tada redovno pegla košulje, pantalone, majice:

"U teškim momentima život se preokrene i morate biti jaki i spremni. Morate imati puno ljubavi, a i pomoći oko dece koju sam ja u osudnim trenucima imao od svoje pokojne majke. Vere je pre izvesnog vremena imala tumor na mozgu, ali je to prevazišla. Od njene bolesti krenuo sam da peglam sebi stvari za posao i kada bi ona htela nisam dozvolio smatrajući da je korisnija oko dece, škole i sl. To mi olako ide, pa sam peglao po potrebi i sinu i starom ocu. Posebno smo svi srećni što je moja Vera ozdravila", rekao je.

Ljubav prema deci, Milovan pokazuje na razne načine. Rekao nam je da mu za njih i porodicu ništa nije teško. Prisetio se jednog zanimljivog perioda iz ćerkinog odrastanja:"Ćerkine drugarice su devojke koje su u našoj kući još od škole i od tada sam ih gledao kao svoju decu. Nisam mogao da ih iz grada kada izađu sa ćerkom ne vratim kući i ako su živele na različitim krajevima grada. Često sam dremao sam u kolima samo ja i taxisti. Zato sam i dobio privezak tata-taxi, koji danas ponosno nosim na ključevima od kola", prisetio se.

U životu ceni dobre stare vrednosti - iskrenost, poverenje, ljubav i smatra da upravo to treba čuvati i negovati sa porodicom.

OVDE možete pogledati priče o supermuškarcima.