Ovo su najbolje supe na svetu: Koja vam se najviše sviđa? FOTO

Tasteatlas, svetska enciklopedija jela i ukusa, početkom decembra 2025. objavila je godišnju listu najboljih kuhinja i jela. Najbolja kuhinja na svetu ove godine je italijanska, sa prosečnom ocenom 4,64. Na drugom mestu je Grčka (4,60), a na trećem Peru (4,54), a rezultat se temelji na 590.228 ocena za 16.357 jela.

Uz top listu 100 najboljih kuhinja sveta, objavljeno je i 100 najboljih jela sveta, ali i najbolja jela po različitim kategorijama, među kojima su i supe. Evo koje su supe dospele u top 10.

1. Vori-Vori

Adilson Sochodolak/Shutterstock

Osim što je proglašena najboljom supom na svetu, paragvajska supa vori-vori proglašena je i najboljim jelom na svetu, sa ocenom 4,64. Priprema se od malih kuglica od kukuruznog brašna i sira kuvanih u bujonu koji često sadrži piletinu, povrće i začinsko bilje, a prepoznata je kao jedno od osnovnih jela u ruralnim i urbanim krajevima zemlje.

Priprema podrazumeva mešanje sitno samlevenog kukuruznog brašna sa rendanim sirom i malom količinom masnoće ili bujona kako bi se dobilo čvrsto testo, koje se zatim oblikuje u male kuglice i lagano pošira u ključalom bujonu dok ne nabubre i ne omekšaju. Supa se začinjava lukom, belim lukom, peršunom i povremeno paprikama, a služi se čim knedle postignu ujednačenu, meku teksturu.

2. Beyran čorba (Beyran çorbası)

selmankeserbas/Shutterstock

Beyran je tradicionalna supa koja potiče iz turskog grada Gaziantepa, gde se najčešće jede za doručak. Priprema se od otopljene jagnjeće masti kojoj se dodaju pirinač i usitnjeno jagnjeće meso, a zatim se sve zajedno kuva uz dodatak belog luka, paste od paprike i temeljca.

Poznata je po izrazitoj ljutini, zbog čega predstavlja prilično neuobičajen način započinjanja dana. Po želji se služi uz kriške limuna i svež turski hleb.

3. Ramen u jokohama stilu (Iekei ramen)

sasazawa/Shutterstock

Ramen u jokohama stilu je japanska vrsta ramena koja potiče iz područja Jokohame i datira iz 1974. godine. Jelo se sastoji od debelih rezanaca i supe koja je kombinacija kremaste tonkocu supe i soja sosa. Uobičajeni dodaci su svinjetina, seckane alge, praziluk i spanać.

Postoje i brojni dodatni prilozi i začini poput mlevenog belog luka, susama, kiseljenog povrća i crnog bibera. Naziv jela može se prevesti kao "domaći ramen", a osmislio ga je bivši vozač kamiona Jošimura, koji je 1974. otvorio sopstvenu ramen-gostionicu.

4. Soto Betavi

Ditowiloso/Shutterstock

Soto Betavi je zasitna indonežanska supa od govedine, koja se priprema od komada mesa i iznutrica kuvanih na laganoj vatri u supi od kokosovog mleka. Supa je obogaćena aromatičnim začinima poput limunske trave, kurkume i korijandera. Prilikom služenja prate je razni dodaci, među kojima su najčešće paradajz, mladi luk, slatki soja sos i emping krekeri.

Zbog svog naziva smatra se da potiče iz Džakarte, od naroda Betavi, a danas je jedno od najpopularnijih jela u gradu. Može se naći na uličnim štandovima, u restoranima i jednostavnim zalogajnicama. Tradicionalno se služi uz kuvani pirinač i kiselo povrće acar.

5. Tonkocu ramen (Tonkotsu ramen)

sasazawa/Shutterstock

Tonkocu je posebna vrsta ramena koja se odlikuje izuzetno bogatom i masnom supom od svinjskih kostiju, svežim rezancima, jajima sa meko kuvanim žumancem i mekanom svinjskom potrbušinom koja se bukvalno topi u ustima. Zbog svoje popularnosti i raskošnog ukusa često se smatra jelom za sebe, a ne samo jednom od varijanti ramena.

Najčešće se posipa mladim lukom radi svežine, bambusovim izdancima koji daju hrskavost i orašastu notu, algama nori za dodatnu teksturu, kao i slatkim kukuruzom koji zaokružuje ukus. Bogata supa nastaje dugotrajnim kuvanjem svinjskih kostiju, pri čemu se kolagen i masnoća otope, stvarajući karakterističnu kremastu strukturu.

6. Tom kha gai

Alexander Prokopenko/Shutterstock

Tom kha gai je jedno od najpoznatijih tajlandskih jela, koje potiče iz centralnog dela zemlje i nosi snažan uticaj susednog Laosa. Reč je o supi čiji se naziv može prevesti kao "kuvana pileća supa sa galangalom", a priprema se od kokosovog mleka, komada piletine, galangala (drvenaste biljke srodne đumbiru), limunske trave, belog luka, ljutih čili papričica, listova kafir-limete, ribljeg sosa i šitake pečuraka.

7. Lanžou lamijan (Lanzhou lamian)

Shutterstock/kungfu01

Lanžou lamijan je kinesko jelo od rezanaca, prepoznatljivo po ručno razvlačenim rezancima, koje potiče iz grada Lanžoua. Naziv "lamijan" doslovno znači "vučeni rezanci", jer se testo ručno isteže i presavija više puta kako bi se dobili dugi, tanki rezanci savršene elastične teksture.

Ova tehnika ne samo da pravilno raspoređuje gluten, već i značajno poboljšava strukturu rezanaca. Tako pripremljeni rezanci kuvaju se u bogatoj, ali bistroj goveđoj supi punog ukusa, bez dodatka soja sosa, kako bi prirodne arome sastojaka došle do izražaja.

8. Lohikeito (supa od lososa)

Nina Firsova/Shutterstock

Lohikeito je kremasta finska supa od lososa. Osim komada fileta lososa, tradicionalno sadrži kockice krompira i šargarepe kuvane u aromatičnoj, puterom obogaćenoj supi na bazi ribljeg bujona i pavlake. Ovo utešno zimsko jelo obilno se začinjava mirođijom i služi uz ražani hleb premazan puterom ili uz kriške limuna.

9. Sinigang na baboj (Sinigang na baboy)

Kravtzov/Shutterstock

Sinigang na baboj je jedna od varijanti siniganga – filipinske slane i kisele supe – koja se priprema od različitih komada svinjetine kuvanih sa plodom tamarinda. U supu se često dodaju paradajz, luk, beli luk, bamija, bela rotkva, spanać i zelene paprike.

Slična jela postoje i u malezijskoj kuhinji, na primer siniggang. Jedna od poznatih varijanti svinjskog siniganga je sinigang na miso, u kojoj se koristi japanski miso – fermentisani začin od pirinča, ječma ili soje. Danas su u prodavnicama dostupne gotove mešavine za sinigang, ali supa pripremljena od nule pruža celovito i autentično iskustvo.

10. Mercimek čorba (Mercimek çorbası)

Akin Ozcan/Shutterstock

Mercimek čorba je omiljena turska supa od crvenog sočiva, pilećeg bujona, luka i šargarepe. Najčešće se začinjava solju, biberom, kimom ili paprikom. Jednostavna za pripremu, zasitna i okrepljujuća, konzumira se za doručak, ručak ili večeru u ruralnim delovima Turske, naročito u lokalnim gostionicama poznatim kao lokante.