Najčešće bolesti srca kod žena

Najcesce bolesti srca kod zena Prof. dr Goran Radjen, internista kardiolog iz Doma zdravlja "Jedro", za portal "Super zena" govori o najcescim bolestima srca kod zena, kako ih leciti, ali i spreciti njihovo nastajanje. Koje su najcesce bolesti srca kod zena i kako se manifestuju? - I dalje je jako prisutno uvrezeno misljenje da najveci zdravstveni rizik za zene predstavlja rak dojke, rak ginekoloskih organa i osteoporoza. Medjutim, statisticki podaci pokazuju da u zapadnim zemljama 30 odsto zena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno vise od 50 odsto. Cinjenice govore da svaka treca zena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova. Prema tome, doslo je vreme da se revidiraju nasi stavovi o tome i da se obrati monogo veca paznja na bolesti srca i krvnih sudova kod zena, jer su najnovija svetska istrazivanja pokazala da od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treca zena, dok od raka dojke tek svaka osma. Vazno je znati jos jednu cinjenicu: infarkt srca (srcani udar) ne samo da je najcesci ubica zena u razvijenim zemljama, nego je njegovo lecenje puno teze i u znacajno manjem procentu uspesno u poredjenju sa muskaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pectoris i infarkt srca) predstavlja najcesce i, po posledicama koje ostavlja, najvaznije oboljenja srca kod zena, objasnjava dr Radjen. Kako spreciti razvoj ishemijske bolesti kod zena? - Neophodno je mnogo vise raditi na polju edukacije zena s ciljem prevencije bolesti srca, kao i redovne preventivne preglede srca i krvnih sudova. Takodje, potrebno je poznavati znakove i simptome bolesti kako bi se blagovremeno prepoznali i omogucili primenu adekvatne terapije. Ranije se ishemijska bolest srca smatrala tipicnom muskim oboljenjem. Da nije tako pokazuju i podaci da zene imaju manji procenat izlecenja, premda srcane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, to jest desetak godina kasnije od muskaraca. Pored toga, smrtnost od srcanog udara kod zena iznosi 50 odsto, a kod muskaraca 30 odsto. Zene koje prezive prvi srcani udar imaju vecu verovatnocu smrtnog ishoda u prvih godinu dana od muskaraca. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muskaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Takodje, prema americkim istrazivanjima, 46 odsto zena ostaje trajno onesposobljeno za normalni zivot nakon srcanog udara, za razliku od 22 odsto muskaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti zene da obrate paznju na koronarno oboljenje, te mozda fokus prevencije usmeriti mnogo vise na srcana oboljenja nego na rak dojke. Naime, vecina zena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogucnosti pojave raka, ali jako malo ih obraca paznju na prevenciju srcanih oboljenja. prof. dr Goran Radjen Delimo besplatan preventivni kardioloski pregled Dom zdravlja "Jedro" poklanja jedan besplatan kardioloski pregled citateljki koja nam posalje mejl na superzena@b92.net sa imenom, prezimenom, brojem telefona i gradom u kojem zivi. Pregled obuhvata: Kardioloski pregled EKG Kako izgleda proces dijagnostikovanja i lecenja tih bolesti? - Sustina je u prevenciji razvoja koronarne bolesti, kao i redovnim kardioloskim kontrolama. Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao sto su nivo secera u krvi, lipidni status..., zatim detaljan kardioloski pregled, EKG i ultrazvucni pregled srca, uz eventualno test opterecenja. Ukoliko se nadju znaci ishemije potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije kojim se sprecava nastanak srcanog udara i znatno tezih posledica. Potrebno je naglasiti da je zabluda da hormonska terapija koju zene koriste tokom menopauze stite i od srcanih oboljenja. Bas zbog toga manje se obraca paznja na srcana oboljenja kod zena. Drugi razlog je cinjenica da zene koronarnu bolest razvijaju kasnije od muskaraca, u proseku posle 60. godine, pa mnogo redje posecuju doktora, jer svoje stanje pripisuju starosti. Veliki problem je i to sto kardiologu dolaze kada su im krvni sudovi gracilniji i tanji, pa je i lecenje teze. Treci razlog je to sto su simptomi srcanog udara kod zena drugaciji nego kod muskaraca pa zene, koje, cini se, ipak imaju visi prag tolerancije bola, cesto traze pomoc kardiologa kada je vec kasno. Naravno veliki uticaj na sve veci broj koronarnih oboljenja kod zena ima i stil zivota. Sve vise zena pusi, pije i hrani se nezdravo, ali ih je i sve vise izlozeno stresu. Zene su puno izlozenije stresu od muskaraca. Naime, kod muskaraca se kolicina stresa smanjuje po dolasku kuci, a kod zena se ona povecava ili ostaje ista. To se pripisuje brizi zena za porodicu i kucnim poslovima, tvrdi dr Radjen. Koje navike treba usvojiti i kako treba cuvati svoje zdravlje? Sta savetujete svojim pacijentima? - Potrebno je da povedu racuna o takozvanim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti. Faktori rizika koji dovode do koronarnih oboljenja su poviseni krvni pritisak, secerna bolest, pusenje, prekomerna telesna tezina, povisene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo koronarne bolesti u porodici), fizicka neaktivnost, stres. Poseban problem je sto zene u vecini slucajeva ne obracaju paznju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvaznija je zdrava ishrana, ali i prestanak pusenja. Iako se zna da pusenje povecava verovatnocu nastanka koronarne bolesti, novija istrazivanja pokazuju kako je ono mnogo stetnije za zene. Naime, pusenje ponistava sve hormonalne prednosti koje zene imaju pre menopauze, a ako zene pocnu pusiti pre petnaeste godine zivota, verovatnoca nastanka srcanog udara u kasnijoj dobi veca je 10 puta. Dakle, savet je prestanak pusenja, smanjenje telesne tezine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa. Posebno se preporucuje takozvana mediteranska ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrca, belog luka, voca, ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto masnoca zivotinjskog porekla i jedna casa crnog vina, dok bi trebalo izbegavati przenje i pohovanje kao nacin pripreme hrane. Namirnice mediteranske ishrane pruzaju siroku paletu raznih zastitnih substanci i idealna su prevencija i za zene i za muskarce. U kojoj meri nase zene vode racuna i odlaze kod lekara kada osete neke tegobe? Nazalost, zene nedovoljno vode racuna o stanju zdravlja srca i krvnih sudova. One se odluce na posetu kardiologu tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja. Zene obicno na lecenje dolaze u mnogo tezem stanju. Koronarna bolest napreduje polako, cesto bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti je obicno bol u sredogrudju, koji se moze javljati pri fizickom opterecenju, ali i u mirovanju. Bol moze imati karakter stezanja, pritiska, biti pracen osecajem nedostatka vazduha i moze se siriti u ruke, narocito levu, u ramena, ledja ili donju vilicu, moze biti pracen mucninom, povracanjem i preznojavanjem. Bol moze biti jedini simptom bolesti, ali moze biti i u kombinaciji s ostalim simptomima. Navedeni simptomi tipicna su klinicka slika koronarne bolesti koja kod zena cesto nije takva, pa se moze dogoditi da se pogresno protumace simptomi te zenski pacijent nikada ne dodje do specijaliste ili dodje kada je vec prekasno. Jos jednom naglasavam da su od sustinskog znacaja prevencija i redovne kardioloske kontrole u cilju sprecavanja nastanka tezih posledica. Da li imate i mlade pacijentkinje? Koji su njihovi najcesci srcani problemi? - Naravno, ali sa bitno razlicitim problemima. Kod mladjih zena se najcesce radi o razlicitim oblicima poremecaja ritma, zatim lupanju srca, povisenom krvnom pritisku, kao i prolapsu mitralnog zaliska. Osim toga, u sklopu poremecaja funkcije stitne zlezde mogu se javiti ili usporen ili ubrzan rad srca sa poremecajem ritma. Tokom poslednje decenije su u porastu virusna oboljenja srcanog misica (miokarditisi) o cemu bi takodje trebalo povesti racuna. I u mladjem zivotnom dobu je od presudnog znacaja rano postavljanje dijanoze i primena adekvatne terapije. Sa druge strane, koronarna bolest se relativno retko javlja u generativnom dobu zene, zakljucuje prof. doktor Goran Radjen. Foto: dream designs/FreeDigitalPhotos.net Prema statistickim podacima svaka treca zena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova. Uprkos tome, zene u Srbiji nedovoljno vode racuna o stanju zdravlja srca i krvnih sudova, a za posetu kardiologu odluce se tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja. Jelena Radenovic Prema statistickim podacima svaka treca zena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova.

Prof. dr Goran Rađen, internista kardiolog iz Doma zdravlja "Jedro", za portal "Super žena" govori o najčešćim bolestima srca kod žena, kako ih lečiti, ali i sprečiti njihovo nastajanje.

Koje su najčešće bolesti srca kod žena i kako se manifestuju?

- I dalje je jako prisutno uvreženo mišljenje da najveći zdravstveni rizik za žene predstavlja rak dojke, rak ginekoloških organa i osteoporoza. Međutim, statistički podaci pokazuju da u zapadnim zemljama 30 odsto žena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno više od 50 odsto. Činjenice govore da svaka treća žena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova. Prema tome, došlo je vreme da se revidiraju naši stavovi o tome i da se obrati monogo veća pažnja na bolesti srca i krvnih sudova kod žena, jer su najnovija svetska istraživanja pokazala da od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Važno je znati još jednu činjenicu: infarkt srca (srčani udar) ne samo da je najčešći ubica žena u razvijenim zemljama, nego je njegovo lečenje puno teže i u značajno manjem procentu uspešno u poređenju sa muškaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pectoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i, po posledicama koje ostavlja, najvažnije oboljenja srca kod žena, objašnjava dr Rađen.

Kako sprečiti razvoj ishemijske bolesti kod žena?

- Neophodno je mnogo više raditi na polju edukacije žena s ciljem prevencije bolesti srca, kao i redovne preventivne preglede srca i krvnih sudova. Takođe, potrebno je poznavati znakove i simptome bolesti kako bi se blagovremeno prepoznali i omogućili primenu adekvatne terapije. Ranije se ishemijska bolest srca smatrala tipičnom muškim oboljenjem. Da nije tako pokazuju i podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, premda srčane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, to jest desetak godina kasnije od muškaraca. Pored toga, smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto. Žene koje prežive prvi srčani udar imaju veću verovatnoću smrtnog ishoda u prvih godinu dana od muškaraca. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muškaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Takođe, prema američkim istraživanjima, 46 odsto žena ostaje trajno onesposobljeno za normalni život nakon srčanog udara, za razliku od 22 odsto muškaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje, te možda fokus prevencije usmeriti mnogo više na srčana oboljenja nego na rak dojke. Naime, većina žena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali jako malo ih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja.

Kako izgleda proces dijagnostikovanja i lečenja tih bolesti?

- Suština je u prevenciji razvoja koronarne bolesti, kao i redovnim kardiološkim kontrolama. Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao što su nivo šećera u krvi, lipidni status..., zatim detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca, uz eventualno test opterećenja. Ukoliko se nađu znaci ishemije potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije kojim se sprečava nastanak srčanog udara i znatno težih posledica.

Potrebno je naglasiti da je zabluda da hormonska terapija koju žene koriste tokom menopauze štite i od srčanih oboljenja. Baš zbog toga manje se obraća pažnja na srčana oboljenja kod žena. Drugi razlog je činjenica da žene koronarnu bolest razvijaju kasnije od muškaraca, u proseku posle 60. godine, pa mnogo ređe posećuju doktora, jer svoje stanje pripisuju starosti. Veliki problem je i to što kardiologu dolaze kada su im krvni sudovi gracilniji i tanji, pa je i lečenje teže. Treći razlog je to što su simptomi srčanog udara kod žena drugačiji nego kod muškaraca pa žene, koje, čini se, ipak imaju viši prag tolerancije bola, često traže pomoć kardiologa kada je već kasno. Naravno veliki uticaj na sve veći broj koronarnih oboljenja kod žena ima i stil života. Sve više žena puši, pije i hrani se nezdravo, ali ih je i sve više izloženo stresu. Žene su puno izloženije stresu od muškaraca. Naime, kod muškaraca se količina stresa smanjuje po dolasku kući, a kod žena se ona povećava ili ostaje ista. To se pripisuje brizi žena za porodicu i kućnim poslovima, tvrdi dr Rađen.

Koje navike treba usvojiti i kako treba čuvati svoje zdravlje? Šta savetujete svojim pacijentima?

- Potrebno je da povedu računa o takozvanim faktorima rizika za nastanak koronarne bolesti. Faktori rizika koji dovode do koronarnih oboljenja su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo koronarne bolesti u porodici), fizička neaktivnost, stres. Poseban problem je što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvažnija je zdrava ishrana, ali i prestanak pušenja. Iako se zna da pušenje povećava verovatnoću nastanka koronarne bolesti, novija istraživanja pokazuju kako je ono mnogo štetnije za žene. Naime, pušenje poništava sve hormonalne prednosti koje žene imaju pre menopauze, a ako žene počnu pušiti pre petnaeste godine života, verovatnoća nastanka srčanog udara u kasnijoj dobi veća je 10 puta.
Dakle, savet je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa. Posebno se preporučuje takozvana mediteranska ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i jedna čaša crnog vina, dok bi trebalo izbegavati prženje i pohovanje kao način pripreme hrane. Namirnice mediteranske ishrane pružaju široku paletu raznih zaštitnih substanci i idealna su prevencija i za žene i za muškarce.

U kojoj meri naše žene vode računa i odlaze kod lekara kada osete neke tegobe?

Nažalost, žene nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova. One se odluče na posetu kardiologu tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja. Žene obično na lečenje dolaze u mnogo težem stanju.

Koronarna bolest napreduje polako, često bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti je obično bol u sredogrudju, koji se može javljati pri fizičkom opterećenju, ali i u mirovanju. Bol može imati karakter stezanja, pritiska, biti praćen osećajem nedostatka vazduha i može se širiti u ruke, naročito levu, u ramena, leđa ili donju vilicu, može biti praćen mučninom, povraćanjem i preznojavanjem. Bol može biti jedini simptom bolesti, ali može biti i u kombinaciji s ostalim simptomima. Navedeni simptomi tipična su klinička slika koronarne bolesti koja kod žena često nije takva, pa se može dogoditi da se pogrešno protumače simptomi te ženski pacijent nikada ne dođe do specijaliste ili dođe kada je već prekasno. Još jednom naglašavam da su od suštinskog značaja prevencija i redovne kardiološke kontrole u cilju sprečavanja nastanka težih posledica.

Da li imate i mlade pacijentkinje? Koji su njihovi najčešći srčani problemi?

- Naravno, ali sa bitno različitim problemima. Kod mlađih žena se najčešće radi o različitim oblicima poremećaja ritma, zatim lupanju srca, povišenom krvnom pritisku, kao i prolapsu mitralnog zaliska. Osim toga, u sklopu poremećaja funkcije štitne žlezde mogu se javiti ili usporen ili ubrzan rad srca sa poremećajem ritma. Tokom poslednje decenije su u porastu virusna oboljenja srčanog mišića (miokarditisi) o čemu bi takođe trebalo povesti računa. I u mlađem životnom dobu je od presudnog značaja rano postavljanje dijanoze i primena adekvatne terapije. Sa druge strane, koronarna bolest se relativno retko javlja u generativnom dobu žene, zaključuje prof. doktor Goran Rađen.

Foto: dream designs/FreeDigitalPhotos.net