Karla del Ponte sutra u Beogradu

Po programu posete, zvanično najavljenom protekle nedelje u Hagu, Del Ponteova će se sastati sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasimom Ljajićem i ministrom odbrane državne zajednice Zoranom Stankovićem. Nagovešten je i sastanak sa specijalnim tužiocem za ratne zločine Srbije Vladmirom Vukčevićem.

U Beograd sutra, u prvu posetu u ovoj godini, dolazi glavna tuziteljka Haskog tribunala Karla del Ponte. Po programu posete, zvanicno najavljenom protekle nedelje u Hagu, Del Ponteova ce se sastati sa premijerom Srbije Vojislavom Kostunicom, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasimom Ljajicem i ministrom odbrane drzavne zajednice Zoranom Stankovicem. Nagovesten je i sastanak sa specijalnim tuziocem za ratne zlocine Srbije Vladmirom Vukcevicem. Karla del Ponte sutra u Beogradu Od poslednjeg dolaska glavne tuziteljke u Beograd u decembru prosle godine do danas, jedina novost i javno vidljivi pomak u saradnji sa Tribunalom u Hagu bila je nedavna odluka da se otvore drzavne arhive za istrazitelje Tuzilastva. Prva reakcija iz kancelarije Del Ponteove bila je uzdrzana, a njena predstavnica za stampu Florans Artman, rekla je da su u toku pregovori o otvaranju arhiva, i da tuzilastvo jos uvek nije dobilo pristup arhivama. Karla del Ponte je prosle nedelje zahtevala od evropskih institucija da blokiraju pregovore sa Srbijom ukoliko srpske vlasti ne pronadju i izruce generala Mladica. Iako su najvisi drzavni organi Srbije i Crne Gore uveravali javnost da ce jedno od obecanja koje je dato Karli del Ponte do njenog dolaska biti ispunjeno, to se u potpunosti jos nije desilo. Pregovori o ulasku Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju su pod velikim znakom pitanja, hapsenje Mladica kao glavna prepreka nije otklonjena, a jedini konkretan korak saradnje sa Haskim tribunalom, otvaranje drzavnih arhiva, do sutra nece biti realizovan. Naime, ceka se odluka vlada drzava-clanica. Sef Saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajic veruje da nece biti nikakvih problema oko saglasnosti Vlada: "Prvo, nigde nije postavljen rok da do njenog dolaska arhive budu otvorene. Najvaznije je da je u formalno-pravnom smislu doneta odluka na Nacionalnom savetu za saradnju sa Tribunalom, da je Savet ministara o tome obavesten i da se sada ceka saglasnost drzava-clanica u formalnom smislu. Nece biti nikakvih problema da se ta saglasnost dobije i na sledecoj sednici Saveta ministara to ce biti samo verifikovano, bez ikakve rasprave, s obzirom da je Savet ministara vec o tome obavesten." "Nakon toga usledice prakticna realizacija odluke, koja podrazumeva dolazak istrazitelja Haskog tribunala, koji ce se upoznati sa stanjem nasih arhiva, gledace delovodnike, i na osnovu njih ce traziti odgovarajuca dokumenta. Njih ce ustupiti Tribunalu po sadasnjoj proceduri", kaze Ljajic. Prilikom poslednje posete Karle del Ponte Beogradu, u decembru prosle godine, ona je izjavila da je saradnja Srbije sa Haskim tribunalom izuzetno losa. Samo tri meseca pre toga, Del Ponteova je bila zadovoljna saradnjom Srbije. Tada se u tajnosti sastala sa buducim ministrom odbrane Zoranom Stankovicem, posle cega je ocekivala da ce se Ratko Mladic naci u Hagu do decembra. Medjutim, vec pocetkom decembra bilo je jasno da nista nije uradjeno na pronalazenju Mladica. Nakon sto je 8. decembra Del Ponteova u Beogardu najavila da ce podneti negativan izvestaj o saradnji Srbije savetu bezbednosti UN, Vojislav Kostunica obecava otvaranje arhiva. Sledeceg dana Hagu je predat deo Mladicevog dosijea koji nedostaje, ali to nije onaj deo koji je Hag trazio. 25. januara Savet za saradnju sa Tribunalom donosi formalnu odluku da otvori arhive sluzbi bezbednosti, a sledeceg dana uhapsen je Jovo Djogo zbog pomaganja haskom beguncu. 1. februara Vojno-bezbednosna agencija podnela je izvestaj o umesanosti vojske u pomaganje Ratku Mladicu. Taj izvestaj ostao je tajna za gradjane Srbije, ali ono sto je procurilo govori da je VBA otkrila da je vojska stitila Mladica samo do 2002. godine, sto i nije novi podatak. "Hocu da kazem da se, otkako se bavim ovim poslom, nikada nije na ovakav nacin radilo na slucaju Ratka Mladica kao sto se to sada cini. Nikada akcija nije bila tako ozbiljna i sveobuhvatna i nikada nije postojala takva vrsta politicke saglasnosti kao sada. Ja ne znam da li ce to uroditi plodom i bilo bi neodovorno da tvrdim da ce ovo dati neki rezultat u nekom odredjenom vremenskom periodu, ali cinjenica je da su sada svi skoncentrisani, sve drzavne strukture su apsolutno opredeljene i animirane da se problem Ratka Mladica sto pre resi", kaze Ljajic. Osim o Mladicu, otvaranju arhiva i modalitetima saradnje Srbije sa Haskim tuzilastvom, Del Ponteova ce, prema saznanjima B92, razgovarati i o mogucnosti da tuzilac za ratne zlocine Vladimir Vukcevic postane glavni covek u akcijama otkrivanja haskih begunaca. Del Ponteova, koja je izgubila povrenje u srpsku policiju i vojsku, mogla bi da da podrsku Vukcevicu, koga je javno hvalila u vreme kada je kritikovala Srbiju. Nakon Beograda, Del Ponteova putuje u Sarajevo, na prvi sastanak sa novim visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Svarc-Silingom i zvanicnicima EUFOR-a i NATO, a potom ce u sredu optutovati u Rim. Tuziteljka prilikom prosle posete Beogradu (Fonet)

Od poslednjeg dolaska glavne tužiteljke u Beograd u decembru prošle godine do danas, jedina novost i javno vidljivi pomak u saradnji sa Tribunalom u Hagu bila je nedavna odluka da se otvore državne arhive za istražitelje Tužilaštva. Prva reakcija iz kancelarije Del Ponteove bila je uzdržana, a njena predstavnica za štampu Florans Artman, rekla je da su u toku pregovori o otvaranju arhiva, i da tužilaštvo još uvek nije dobilo pristup arhivama.

Karla del Ponte je prošle nedelje zahtevala od evropskih institucija da blokiraju pregovore sa Srbijom ukoliko srpske vlasti ne pronađu i izruče generala Mladića. Iako su najviši državni organi Srbije i Crne Gore uveravali javnost da će jedno od obećanja koje je dato Karli del Ponte do njenog dolaska biti ispunjeno, to se u potpunosti još nije desilo.

Pregovori o ulasku Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju su pod velikim znakom pitanja, hapšenje Mladića kao glavna prepreka nije otklonjena, a jedini konkretan korak saradnje sa Haškim tribunalom, otvaranje državnih arhiva, do sutra neće biti realizovan. Naime, čeka se odluka vlada država-članica. Šef Saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić veruje da neće biti nikakvih problema oko saglasnosti Vlada: "Prvo, nigde nije postavljen rok da do njenog dolaska arhive budu otvorene. Najvažnije je da je u formalno-pravnom smislu doneta odluka na Nacionalnom savetu za saradnju sa Tribunalom, da je Savet ministara o tome obavešten i da se sada čeka saglasnost država-članica u formalnom smislu. Neće biti nikakvih problema da se ta saglasnost dobije i na sledećoj sednici Saveta ministara to će biti samo verifikovano, bez ikakve rasprave, s obzirom da je Savet ministara već o tome obavešten."

"Nakon toga uslediće praktična realizacija odluke, koja podrazumeva dolazak istražitelja Haškog tribunala, koji će se upoznati sa stanjem naših arhiva, gledaće delovodnike, i na osnovu njih će tražiti odgovarajuća dokumenta. Njih će ustupiti Tribunalu po sadašnjoj proceduri", kaže Ljajić.

Prilikom poslednje posete Karle del Ponte Beogradu, u decembru prošle godine, ona je izjavila da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom izuzetno loša. Samo tri meseca pre toga, Del Ponteova je bila zadovoljna saradnjom Srbije. Tada se u tajnosti sastala sa budućim ministrom odbrane Zoranom Stankovićem, posle čega je očekivala da će se Ratko Mladić naći u Hagu do decembra. Međutim, već početkom decembra bilo je jasno da ništa nije urađeno na pronalaženju Mladića.

Nakon što je 8. decembra Del Ponteova u Beogardu najavila da će podneti negativan izveštaj o saradnji Srbije savetu bezbednosti UN, Vojislav Koštunica obećava otvaranje arhiva. Sledećeg dana Hagu je predat deo Mladićevog dosijea koji nedostaje, ali to nije onaj deo koji je Hag tražio.

25. januara Savet za saradnju sa Tribunalom donosi formalnu odluku da otvori arhive službi bezbednosti, a sledećeg dana uhapšen je Jovo Đogo zbog pomaganja haškom beguncu.

1. februara Vojno-bezbednosna agencija podnela je izveštaj o umešanosti vojske u pomaganje Ratku Mladiću. Taj izveštaj ostao je tajna za građane Srbije, ali ono što je procurilo govori da je VBA otkrila da je vojska štitila Mladića samo do 2002. godine, što i nije novi podatak.

"Hoću da kažem da se, otkako se bavim ovim poslom, nikada nije na ovakav način radilo na slučaju Ratka Mladića kao što se to sada čini. Nikada akcija nije bila tako ozbiljna i sveobuhvatna i nikada nije postojala takva vrsta političke saglasnosti kao sada. Ja ne znam da li će to uroditi plodom i bilo bi neodovorno da tvrdim da će ovo dati neki rezultat u nekom određenom vremenskom periodu, ali činjenica je da su sada svi skoncentrisani, sve državne strukture su apsolutno opredeljene i animirane da se problem Ratka Mladića što pre reši", kaže Ljajić.

Osim o Mladiću, otvaranju arhiva i modalitetima saradnje Srbije sa Haškim tužilaštvom, Del Ponteova će, prema saznanjima B92, razgovarati i o mogućnosti da tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević postane glavni čovek u akcijama otkrivanja haških begunaca. Del Ponteova, koja je izgubila povrenje u srpsku policiju i vojsku, mogla bi da da podršku Vukčeviću, koga je javno hvalila u vreme kada je kritikovala Srbiju.

Nakon Beograda, Del Ponteova putuje u Sarajevo, na prvi sastanak sa novim visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Švarc-Šilingom i zvaničnicima EUFOR-a i NATO, a potom će u sredu optutovati u Rim.