U flertu je spas!

U flertu je spas! “Flert je mrtav” – panicno je neko urliknuo pre neki dan u Silikonskoj dolini histericno objasnjavajuci da se vise niko ne muva ni sa kim. Verovali ili ne niko nije reagovao i pored bucnosti transparetnog govornika, jer sasvim je jasno da je ovaj tip izjave postao javna tajna. Dovoljno je samo da se ponekad nadjete u redu u posti, u liftu, ili u dimu nekog kafica, pa da shvatite da je institucija dugih i kratkih pogleda, ukinuta, kao suvisna. A nikome nije jasno zasto? Tesko je celi problem opravdati dolaskom novog vremena. Ok, kapiram da ljudi trce svakog dana, da treba kupiti taj margarin i pile za rucak, nabaviti nove cipele, naruciti kratki espreso i kiselu, ali u opstoj jurnjavi i sudarima, gazenjima i udarima, svi smo mi po malo zaboravili na sebe, iako se dobra vecina tripuje da udovoljava samo sebi i nikom vise. To vam se zove narcizam in tacta. Ili umisljeni spokoj. Dakle, nije da se ljudi bas ne gladaju, ali flert kao normalan vid komunikacije je totalno izumro. Niko se vise ne nada, osim par pseudo intelektualaca, da je moguce naci bilo koga tako sto cete se ocikujati iza coska. Uostalom, i da se to desi, niko vise nema ni deset minuta za te stare i izlapele fore sarmatnih pravila. Stvari su izmakli kontroli pa smo najednom dobili novi pravac turbo romantike. Proslo je vreme sponzorusa koje gledaju koje marke je menjac. Rec je o ljudima koji su zbilja odlucili da ubrzaju proces i da sve ide kao fles. Hoces. Neces. Nema tu prekrstanja nogu. I kruzenje stopala po vazduhu. Akcija. Prazna gajba. Kondomi. I to je to. Dobro, postoji i spirala. Onda je jos brze. Danas se skala vrednosti olako uspostavlja. Kriterijumi su toliko nisko pali, da vam ne treba puno toga za ostvarenost. Najezite se kada vas neko, sve cesce, savetuje kako tajna sveta lezi u povrsnosti. Dakle, ne ulaziti puno u sustinu. Ne uzrujavati se oko ljudi. Ne ocekivati mnogo. I ne davati se. To je, kao jedini nacin da se ne razocarate. Znate ono, posle sljake petkom, odete u grad, malo se opustite uz svetlo pivo na tocenje, izdjuskate se u nekom klubu sa laserima, sretnete nekog super frajera, onako usput, slucajno ste se okrznuli u prolazu, i ako se desi desi, sta cete, ne mora ni to svake nedelje. Prepustanje slucaju je najgora stvar koja je mogla da vam se desi. Nemoc je, prihvatati stvari onakvima kakve nam se nude. Zar je moguce da se sve svelo na nemanje izbora? Sta je to onda? Vegetiranje. Poput kaktusa. Zalivaju vas jednom u dva meseca, sta? E, sada dolazi glavna stvar! Generalno gledano, sve vise ljudi kuka. Ne, ne pokazuju se samo novcanici, i ne prica se o novom donjem vesu koji treba kupiti, jer ne daj boze da nas udare kola, da moraju u starim da vas voze u Urgentni, vec masa samo prica o tome kako je nesrecna, jer fali malo ljubavi medju ljudima. Nije u pitanju neka velika kolicina, radi se o minimumu, jer kako pricaju okolo, sve moze da se nadje, osim jednog pakovanja dugotrajnih emocija, bez secera. Nejasno je, kako se gotovo devedeset odsto prica i polemika po kaficima i zurkama, svodi na istu pricu? Kako je moguce da ne shvate da je citav sistem ljudskog delovanja okrenut u pogresnu stranu? Ne radi se tu o nekakvim zaverama, o Americi koja hoce celi svet da unisti ili o Mekdonaldsu kao globalnoj opasnosti, vec su ljudi sami sebe doveli na ivicu propasti. Niko vam ne diktira da radite ovo ili ono. Na svu srecu, izbori jos postoje. Jos svake godine biramo nekoga predsednika. Kako se vise ne uvezbamo? Najteze je odluciti i napraviti promenu u zivotu. Malo nas je spremno na takav korak iako vidimo da nesto ne stima kako treba. Jer mi smo narod sa kratkim rokom trajanja. Kod nas su samo istresali instant kesice. Komunizam, ratovi, rezimi, nestasice, bele kuge, terorizam, atentati, etnicko ciscenje, rock&roll, crni talas, punk, postmodernizam… Sve smo mi to dobili na kasicu i ako nas neko pita, sve znamo. Nije da nismo obrazovani, jel’ tako? Ipak, znamo sta je to zurka sa kljucevima? Pratimo tokove civilizacije. Cim Madonna izadje u Los Andjelesu, mozete odmah da trcite u IPS. Nekada se desi da vam ulicni prodavac proda dvx sa filmom koji ni Parizanka jos nije mogla da gleda jer joj je preskupa karta. Onda, u cemu je nas problem? Zasto smo tako ukoceni i vrtimo se u krug kao macka oko repa? Najveca zamka na putu da se sve okrene, jeste uvek ubedljiv argument: nismo mi toliko losi. Ono cuveno – pa, sta, takvi smo – moze dugovecno da nas ukopa. Budemo li i dalje tako malodusno sedeli i cekali da nam sve padne s neba, uvereni da je sve kul dok sunce sija, osudjeni smo zaista na potpunu propast. Mozda se to i desilo, samo nam niko ne javlja. Fali nam vise bluetooth-eva, a? Mora da je to. U flertu je spas, to je sasvim sigurno. Manite se sajber zivota. I samozadovoljavanja. Imajte cuke da bar sebi pogledate u oci, ako nista drugo! autor ilustracije: Hamlita Jedan Britanac je pre skoro godinu dana uspeo da zloupotrebi funkciju bluetooth-a na svom mobilnom telefonu, samo zato jer mu je bilo dosadno u metrou. Naime, frajer je uz pomoc tog glupavog cipa, uspeo da pronadje nekoliko slicnih telefona u svojoj blizini i da otpocne “dirty talk” sa njihovim vlasnicima. Ovaj, vlasnicama. Stvar se brzo resila. Na zeljenoj stanici, dva displeja koji su bili u neposrednom dodiru, nasli su se fejs tu fejs, u klozetu, na partiji sladostrasca s nogu. To je onda prepricano svima, i napravljen je opsti kolaps u Zapadnoj Evropi, do te mere, da su sada svi, poceli da kasne na posao, po cenu smanjenja plate. Pise: Leon Vega Flert, kao normalan vid komunikacije, izumre. Zasto je vazno dati mu vestacko disanje? Citati u popodnevnim casovima, najbolje u vreme kucnog reda...

“Flert je mrtav” – panično je neko urliknuo pre neki dan u Silikonskoj dolini histerično objašnjavajući da se više niko ne muva ni sa kim. Verovali ili ne niko nije reagovao i pored bučnosti transparetnog govornika, jer sasvim je jasno da je ovaj tip izjave postao javna tajna. Dovoljno je samo da se ponekad nađete u redu u pošti, u liftu, ili u dimu nekog kafića, pa da shvatite da je institucija dugih i kratkih pogleda, ukinuta, kao suvišna. A nikome nije jasno zašto? Teško je celi problem opravdati dolaskom novog vremena. Ok, kapiram da ljudi trče svakog dana, da treba kupiti taj margarin i pile za ručak, nabaviti nove cipele, naručiti kratki espreso i kiselu, ali u opštoj jurnjavi i sudarima, gaženjima i udarima, svi smo mi po malo zaboravili na sebe, iako se dobra većina tripuje da udovoljava samo sebi i nikom više. To vam se zove narcizam in tacta. Ili umišljeni spokoj.

Dakle, nije da se ljudi baš ne gladaju, ali flert kao normalan vid komunikacije je totalno izumro. Niko se više ne nada, osim par pseudo intelektualaca, da je moguće naći bilo koga tako što ćete se očikujati iza ćoška. Uostalom, i da se to desi, niko više nema ni deset minuta za te stare i izlapele fore šarmatnih pravila. Stvari su izmakli kontroli pa smo najednom dobili novi pravac turbo romantike. Prošlo je vreme sponzoruša koje gledaju koje marke je menjač. Reč je o ljudima koji su zbilja odlučili da ubrzaju proces i da sve ide kao fleš. Hoćeš. Nećeš. Nema tu prekrštanja nogu. I kruženje stopala po vazduhu. Akcija. Prazna gajba. Kondomi. I to je to. Dobro, postoji i spirala. Onda je još brže.

Danas se skala vrednosti olako uspostavlja. Kriterijumi su toliko nisko pali, da vam ne treba puno toga za ostvarenost. Naježite se kada vas neko, sve češće, savetuje kako tajna sveta leži u površnosti. Dakle, ne ulaziti puno u suštinu. Ne uzrujavati se oko ljudi. Ne očekivati mnogo. I ne davati se. To je, kao jedini način da se ne razočarate. Znate ono, posle šljake petkom, odete u grad, malo se opustite uz svetlo pivo na točenje, izđuskate se u nekom klubu sa laserima, sretnete nekog super frajera, onako usput, slučajno ste se okrznuli u prolazu, i ako se desi desi, šta ćete, ne mora ni to svake nedelje. Prepuštanje slučaju je najgora stvar koja je mogla da vam se desi.  Nemoć je, prihvatati stvari onakvima kakve nam se nude. Zar je moguće da se sve svelo na nemanje izbora? Šta je to onda? Vegetiranje. Poput kaktusa. Zalivaju vas jednom u dva meseca, šta?  

E, sada dolazi glavna stvar! Generalno gledano, sve više ljudi kuka. Ne, ne pokazuju se samo novčanici, i ne priča se o novom donjem vešu koji treba kupiti, jer ne daj bože da nas udare kola, da moraju u starim da vas voze u Urgentni, već masa samo priča o tome kako je nesrećna, jer fali malo ljubavi među ljudima. Nije u pitanju neka velika količina, radi se o minimumu, jer kako pričaju okolo, sve može da se nađe, osim jednog pakovanja dugotrajnih emocija, bez šećera. Nejasno je, kako se gotovo devedeset odsto priča i polemika po kafićima i žurkama, svodi na istu priču? Kako je moguće da ne shvate da je čitav sistem ljudskog delovanja okrenut u pogrešnu stranu? Ne radi se tu o nekakvim zaverama, o Americi koja hoće celi svet da uništi ili o Mekdonaldsu kao globalnoj opasnosti, već su ljudi sami sebe doveli na ivicu propasti. Niko vam ne diktira da radite ovo ili ono. Na svu sreću, izbori još postoje. Još svake godine biramo nekoga predsednika. Kako se više ne uvežbamo?

Najteže je odlučiti i napraviti promenu u životu. Malo nas je spremno na takav korak iako vidimo da nešto ne štima kako treba. Jer mi smo narod sa kratkim rokom trajanja. Kod nas su samo istresali instant kesice. Komunizam, ratovi, režimi, nestašice, bele kuge, terorizam, atentati, etničko čišćenje, rock&roll, crni talas, punk, postmodernizam… Sve smo mi to dobili na kašicu i ako nas neko pita, sve znamo. Nije da nismo obrazovani, jel’ tako? Ipak, znamo šta je to žurka sa ključevima? Pratimo tokove civilizacije. Čim Madonna izađe u Los Anđelesu, možete odmah da trčite u IPS. Nekada se desi da vam ulični prodavac proda dvx sa filmom koji ni Parižanka još nije mogla da gleda jer joj je preskupa karta. Onda, u čemu je naš problem? Zašto smo tako ukočeni i vrtimo se u krug kao mačka oko repa?

Najveća zamka na putu da se sve okrene, jeste uvek ubedljiv argument: nismo mi toliko loši. Ono čuveno – pa, šta, takvi smo – može dugovečno da nas ukopa. Budemo li i dalje tako malodušno sedeli i čekali da nam sve padne s neba, uvereni da je sve kul dok sunce sija, osuđeni smo zaista na potpunu propast. Možda se to i desilo, samo nam niko ne javlja. Fali nam više bluetooth-eva, a? Mora da je to.

U flertu je spas, to je sasvim sigurno. Manite se sajber života. I samozadovoljavanja. Imajte čuke da bar sebi pogledate u oči, ako ništa drugo!