Skupština tek u martu

Dok vlasti tvrde da, za sada, nema potrebe za zakazivanjem vanrednog zasedanja, opozicija upozorava na hitnost usvajanja pojedinih zakona, posebno iz oblasti ekonomije.

Sednice Skupstine nece biti pre redovnog prolecnog zasedanja, kazu u redovima vladajuce koalicije. Dok vlasti tvrde da, za sada, nema potrebe za zakazivanjem vanrednog zasedanja, opozicija upozorava na hitnost usvajanja pojedinih zakona, posebno iz oblasti ekonomije. Skupstina tek u martu Narodna skupstina sastaje se obavezno u dva redovna zasedanja godisnje. Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moze trajati duze od 90 dana. Narodna skupstina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trecine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. Ovo su pravila propisana Ustavom, politicka teorija na koju se poziva i sef poslanicke grupe DSS u republickom parlamentu Milos Aligrudic obrazlazuci najavu da sednice nece biti, najverovatnije, do marta: "Da li je hitno procenjuje Vlada Republike Srbije, pa ako je hitno predlaze da budu razmatrani po hitnom postupku i da odrzimo vanrednu sednicu. Ako takvog predloga nema, onda sve stoji i ceka redovnu sednicu Skupstine. A ako neko smatra da sednica treba da bude ranije, a predstavlja opoziciju, zna se sta mu je ciniti". Poslanik opozicione Srpske radikalne stranke Aleksandar Vucic kaze da zna koja su prava poslanika, ali dodaje da mu nije jasno zbog cega se parlament ne sastaje na zahtev Vlade. U skupstinskoj proceduri nalaze se, izmedju ostalih i predlozi izmena i dopuna zakona o privatizaciji, planiranju i izgradnji – ciji je predlagac SRS: "Oni znaju da ne mozete sad da skupite 84 potpisa zbog odnosa izmedju SRS i DS, zbog cinjenice da je DS napustila Skupstinu, a naravno da niko od nas ne zeli da saradjuje sa Zivadinom Lekicem i otetim poslanicima iz nekih drugih poslanickih grupa, i sad to zloupotrebljavaju na najgori moguci nacin i javnosti predstavljaju kao da u Srbiji nema nista da se radi". Na znacaj usvajanja kljucnih ekonomskih zakona – poput Zakona o investicionim fondovima koji ceka da dodje na dnevni red, ali i zakoni o denacionalizaciji, preuzimanju i hartijama od vrednosti - upozorava i profesor ekonomije Miodrag Zec: "Sad, prakticno, imamo jedan galimatijas – pod firmom investicionih fondova mi, prakticno, imamo preduzeca formirana iz inostranstva, koja preuzimaju vecinski paket akcija u kompanijama, a istovremeno, ako se formiraju investicioni fondovi u skladu sa zakonom koji je normalan, i u skladu sa Evropom, oni bi, najcesce mogli biti manjinski vlasnici. Znaci, taj problem monopola u realnom sektoru, monopola u preuzimanju je veliki problem i tu se krije veliki broj krupnih i sitnih interesa. Mislim da te zakone treba sto pre doneti, jer, imam utisak, ako se ovako nastavi, bice doneti kada proces privatizacije i preuzimanja bude zavrsen – sto onda nema nikakvu ni svrhu da se donose". Osim ekonomskih, na sednicu republickog parlamenta, izmedju ostalih, cekaju i predlozi zakona o rehabilitaciji, amnestiji, sprecavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i izmene zakona o radiodufiziji.

Narodna skupština sastaje se obavezno u dva redovna zasedanja godišnje. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana. Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.

Ovo su pravila propisana Ustavom, politička teorija na koju se poziva i šef poslaničke grupe DSS u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić obrazlažući najavu da sednice neće biti, najverovatnije, do marta: "Da li je hitno procenjuje Vlada Republike Srbije, pa ako je hitno predlaže da budu razmatrani po hitnom postupku i da održimo vanrednu sednicu. Ako takvog predloga nema, onda sve stoji i čeka redovnu sednicu Skupštine. A ako neko smatra da sednica treba da bude ranije, a predstavlja opoziciju, zna se šta mu je činiti".

Poslanik opozicione Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da zna koja su prava poslanika, ali dodaje da mu nije jasno zbog čega se parlament ne sastaje na zahtev Vlade. U skupštinskoj proceduri nalaze se, između ostalih i predlozi izmena i dopuna zakona o privatizaciji, planiranju i izgradnji – čiji je predlagač SRS: "Oni znaju da ne možete sad da skupite 84 potpisa zbog odnosa između SRS i DS, zbog činjenice da je DS napustila Skupštinu, a naravno da niko od nas ne želi da sarađuje sa Živadinom Lekićem i otetim poslanicima iz nekih drugih poslaničkih grupa, i sad to zloupotrebljavaju na najgori mogući način i javnosti predstavljaju kao da u Srbiji nema ništa da se radi".

Na značaj usvajanja ključnih ekonomskih zakona – poput Zakona o investicionim fondovima koji čeka da dođe na dnevni red, ali i zakoni o denacionalizaciji, preuzimanju i hartijama od vrednosti - upozorava i profesor ekonomije Miodrag Zec: "Sad, praktično, imamo jedan galimatijas – pod firmom investicionih fondova mi, praktično, imamo preduzeća formirana iz inostranstva, koja preuzimaju većinski paket akcija u kompanijama, a istovremeno, ako se formiraju investicioni fondovi u skladu sa zakonom koji je normalan, i u skladu sa Evropom, oni bi, najčešće mogli biti manjinski vlasnici. Znači, taj problem monopola u realnom sektoru, monopola u preuzimanju je veliki problem i tu se krije veliki broj krupnih i sitnih interesa. Mislim da te zakone treba što pre doneti, jer, imam utisak, ako se ovako nastavi, biće doneti kada proces privatizacije i preuzimanja bude završen – što onda nema nikakvu ni svrhu da se donose".

Osim ekonomskih, na sednicu republičkog parlamenta, između ostalih, čekaju i predlozi zakona o rehabilitaciji, amnestiji, sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i izmene zakona o radiodufiziji.