"Srpski izbori ne utiču na status"

Izaslanik SAD za pregovore o statusu Kosova je, posle sastanka sa pregovaračkim timom Kosova i predsednikom Fatmirom Sejdijuom, rekao da se suverenitet Srbije na Kosovu promenio kada su Ujedinjene nacije postigle sporazum o Rezoluciji 1244. On je ponovio principe koje je definisala Kontakt-grupa i istakao da neće biti nikakve podele Kosova.

SAD podrzavaju resenje statusa Kosova tokom ove godine i dogadjaji u Srbiji nece uticati na taj proces, kaze Frenk Vizner. Izaslanik SAD za pregovore o statusu Kosova je, posle sastanka sa pregovarackim timom Kosova i predsednikom Fatmirom Sejdijuom, rekao da se suverenitet Srbije na Kosovu promenio kada su Ujedinjene nacije postigle sporazum o Rezoluciji 1244. On je ponovio principe koje je definisala Kontakt-grupa i istakao da nece biti nikakve podele Kosova. "Srpski izbori ne uticu na status" "Nalazimo se skoro na kraju puta za postizanje odluke koja ce biti od fundamentalne vaznosti za buducnost Kosova. Stojimo na pragu perioda koji ce proizvesti konacni status", kazao je Vizner. Sto se tice uticaja koje mogu imati dogadjaji u Srbiji, ambasador Vizner je rekao da se za sada ne zna sta ce se tacno u Srbiji desiti u vezi sa izborima: "Izgleda da u Srbiji jos nema konsensusa o tome i ja necu da spekulisem. Znam da Vlada Srbije planira da odrzi referendum o ustavu i znam da ce neki od kosovskih Srba glasati. To je njihovo pravo." Vizner je rekao da, prema njegovom misljenju, status Kosova treba da bude resen do kraja 2006. godine. On je pred novinarima u jednoj recenici umesto "konacni status" upotrebio rec "nezavisnost", a potom se ispravio. "Mislim da bez jasnog definisanja status Kosova, nije moguce razvijati dugorocne stabilne i produktivne odnose izmedju Kosova i Srbije. Treba nam jasnoca ako zelite to da izgradite. Verujem da ce na kraju krajeva biti u interesu obe nacije da imaju jake bilateralne odnose i da gledaju ka Evropi", rekao je Vizner, posle odvojenog sastanka sa premijerom Kosova Agimom Cekuom. Rano jutros, americki izaslanik se sastao sa predsednikom Liberalne srpske stranke Slobodanom Petrovicem, ali posle tog razgovora nije bilo izjava za javnost. Frenk Vizner Nagadjanja o pregovorima Pre danasnjih sastanaka se u Pristini nezvanicno nagadjalo da je povod za Viznerovu posetu pomeranje zavrsetka pregovora za period posle referenduma, odnosno izbora u Srbiji. Pred Viznerov dolazak, pregovaracki tim Pristine je odrzao sastanak na kom je, prema recima portparola Skendera Hisenija, pokrenuta tema odlaganja resenja za Kosovo za narednu godinu. Hiseni je rekao da za sada ostaje na snazi raspored po kom resenje za kosovski status treba da bude gotovo do kraja godine i da kosovska strana cini sve da pregovaracki proces bude okoncan u tom roku. "Mi ne zelimo da unapred odredjujemo niti da damo bilo koji signal da cemo se saglasiti s pomeranjem roka. Medjutim, sigurno je da pregovaracka ekipa ima rezervni plan za takav razvoj situacije, ali sada ne zelimo da se bavimo nagadjanjima", rekao je Hiseni. Iz kabineta specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija u medjuvremenu je saopsteno da ce se on u novembru sastati s predstavnicima clanica Kontakt-grupe kako bi cuo njihove primedbe na ideje o resenju za status Kosova. Potom bi Ahtisari trebalo da sacini konacan predlog buduceg statusa Kosova, navodi BBC. "Duzi pregovori bolji za Beograd" Strucnjak SAD za Balkan Stiven Majer kaze da nastavak mandata Martija Ahtisarija moze da produzi pregovore, ali to ce zavisiti od sadrzaja njegovog izvestaja Ujedinjenim nacijama. Majer je za Glas Amerike rekao da odluka Ujedinjenih nacija da Ahtisariju i njegovim saradnicima produze ugovore do polovine 2007, predstavlja i znak poverenja svetske organizacije u Ahtisarijev dosadasnji rad. "Mislim da se dinamika pregovora donekle menja, sa sve izrazenijom zabrinutoscu u Evropi, mada manje u SAD, o pitanju buduceg statusa Kosova i mogucnosti neizvesnih posledica, ako pokrajina dobije nezavisnost, ukljucujuci nezadovoljstvo Srba", kaze on. "Ako dodje do produzetka razgovora, Beograd treba da iskoristi takvu situaciju. Sto duze bude trajao pregovaracki proces, vece mogucnosti ce biti pruzene Srbiji da u svetlu moguce uloge Rusije, Kine i EU, dodje do stvarnog preispitivanja buduceg statusa Kosova s raznim opcijama u igri", kaze on. "Ako Kosovo dobije nezavisnost, Srbija je nece priznati i, dugorocnije gledano, to bi mogao da bude veliki problem za nezavisno Kosovo jer ono nece moci da se ekonomski odrzi ako ne bude deo veceg trzista", kaze Majer. "Medjunarodna zajednica ce biti suocena s fundamentalnim problemom znacenja i tumacenja drzavnog suvereniteta, a to su da li je on nepromenljiv i statican, ili fluidan i promenljiv, i kakve bi mogle da budu globalne posledice takvog razmisljanja i stavova", upozorio je on.

"Nalazimo se skoro na kraju puta za postizanje odluke koja će biti od fundamentalne važnosti za budućnost Kosova. Stojimo na pragu perioda koji će proizvesti konačni status", kazao je Vizner.

Što se tiče uticaja koje mogu imati događaji u Srbiji, ambasador Vizner je rekao da se za sada ne zna šta će se tačno u Srbiji desiti u vezi sa izborima: "Izgleda da u Srbiji još nema konsensusa o tome i ja neću da spekulišem. Znam da Vlada Srbije planira da održi referendum o ustavu i znam da će neki od kosovskih Srba glasati. To je njihovo pravo."

Vizner je rekao da, prema njegovom mišljenju, status Kosova treba da bude rešen do kraja 2006. godine. On je pred novinarima u jednoj rečenici umesto "konačni status" upotrebio reč "nezavisnost", a potom se ispravio.

"Mislim da bez jasnog definisanja status Kosova, nije moguće razvijati dugoročne stabilne i produktivne odnose izmedju Kosova i Srbije. Treba nam jasnoća ako želite to da izgradite. Verujem da će na kraju krajeva biti u interesu obe nacije da imaju jake bilateralne odnose i da gledaju ka Evropi", rekao je Vizner, posle odvojenog sastanka sa premijerom Kosova Agimom Čekuom.

Rano jutros, američki izaslanik se sastao sa predsednikom Liberalne srpske stranke Slobodanom Petrovićem, ali posle tog razgovora nije bilo izjava za javnost.

Nagađanja o pregovorima

Pre današnjih sastanaka se u Prištini nezvanično nagađalo da je povod za Viznerovu posetu pomeranje završetka pregovora za period posle referenduma, odnosno izbora u Srbiji. 

Pred Viznerov dolazak, pregovarački tim Prištine je održao sastanak na kom je, prema rečima portparola Skendera Hisenija, pokrenuta tema odlaganja rešenja za Kosovo za narednu godinu. Hiseni je rekao da za sada ostaje na snazi raspored po kom rešenje za kosovski status treba da bude gotovo do kraja godine i da kosovska strana čini sve da pregovarački proces bude okončan u tom roku.

"Mi ne želimo da unapred određujemo niti da damo bilo koji signal da ćemo se saglasiti s pomeranjem roka. Međutim, sigurno je da pregovaračka ekipa ima rezervni plan za takav razvoj situacije, ali sada ne želimo da se bavimo nagađanjima", rekao je Hiseni.

Iz kabineta specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija u međuvremenu je saopšteno da će se on u novembru sastati s predstavnicima članica Kontakt-grupe kako bi čuo njihove primedbe na ideje o rešenju za status Kosova. Potom bi Ahtisari trebalo da sačini konačan predlog budućeg statusa Kosova, navodi BBC.

"Duži pregovori bolji za Beograd"

Stručnjak SAD za Balkan Stiven Majer kaže da nastavak mandata Martija Ahtisarija može da produži pregovore, ali to će zavisiti od sadržaja njegovog izveštaja Ujedinjenim nacijama.

Majer je za Glas Amerike rekao da odluka Ujedinjenih nacija da Ahtisariju i njegovim saradnicima produže ugovore do polovine 2007, predstavlja i znak poverenja svetske organizacije u Ahtisarijev dosadašnji rad.

"Mislim da se dinamika pregovora donekle menja, sa sve izraženijom zabrinutošću u Evropi, mada manje u SAD, o pitanju budućeg statusa Kosova i mogućnosti neizvesnih posledica, ako pokrajina dobije nezavisnost, uključujući nezadovoljstvo Srba", kaže on.

"Ako dođe do produžetka razgovora, Beograd treba da iskoristi takvu situaciju. Što duže bude trajao pregovarački proces, veće mogućnosti će biti pružene Srbiji da u svetlu moguće uloge Rusije, Kine i EU, dođe do stvarnog preispitivanja budućeg statusa Kosova s raznim opcijama u igri", kaže on.

"Ako Kosovo dobije nezavisnost, Srbija je neće priznati i, dugoročnije gledano, to bi mogao da bude veliki problem za nezavisno Kosovo jer ono neće moći da se ekonomski održi ako ne bude deo većeg tržišta", kaže Majer.

"Međunarodna zajednica će biti suočena s fundamentalnim problemom značenja i tumačenja državnog suvereniteta, a to su da li je on nepromenljiv i statičan, ili fluidan i promenljiv, i kakve bi mogle da budu globalne posledice takvog razmišljanja i stavova", upozorio je on.