Kupus za dinar

Kupus za dinar Pre neki dan na Novom Beogradu otvoren je trzni centar Idea. I kao pri otvaranju Merkatora, dogodio se i narod. Znaci, stampedo. Sto se kaze, navalili k’o da je dzabe. Doduse i jeste bila dzabana, ali samo za svakog stotog kupca. Pa bilo i jeftinih televizora, i jos jeftinijeg kupusa - svega jedan dinar za kilo. Birale su se, naravno, glavice koje lice na lubenice. Ma, opstenarodno veselje. I ne bi to bilo ni toliko cudno da brend "Idea" nije hrvatskog porekla, te otuda i intrigantniji "umetnicki dojam" jednog stampeda koji mora biti tretiran kao socioloski fenomen. Bar u smislu da je bilo i onih koji su pod jednom miskom drzali glavicu kupusa, a drugom pridrzavali televizor, a iz grotla stampeda cedili kroz zube "majku im ustasku...". Naravno, termin "ustasa" u Srbiji je odavno nadisao izvorni pojam iz koga je emanirao. Do te mere da "ustasom" moze biti proglasen i covek koji istetovira Cica Drazinu sliku na nadlaktici. "Ustasa" je, dakle, metadistanca iracionalne mrznje, neostvarenosti, palanackog prostakluka i pakosti prema svemu i svacemu. I cesto se opravdava "odbranom srpstva". To, opet, ne sprecava te branitelje da stanu u red za glavicu kupusa koja je mozda bas iznikla na imanju nekoga ko je proteran u "Oluji". Mehanizam dogadjanja naroda primenjen u "Merkatoru" i "Idei" slican je onim vatrenim pristalicama radikala, koji glasaju za njih i zbog znanih stavova o Hrvatskoj i Hrvatima, ali to im ne smeta da stanu u red i disciplinovano uzmu "putovnicu". Secate li se valjda one pesme iz ranih devedesetih posvecene Slovencima i Hrvatima, i stihova "na Triglavu nece zito, nek vam seju Tito i Kardelj", odnosno, "aoj, Stipice (Mesicu) ostaces bez bradice". Secamo se valjda i podvriskivanja na Slobinom mitingu na Uscu i cveca na tenkovima za Vukovar. Statisticki je nemoguce da niko od zagovornika tih stihova nije u narodnom veselju jurisao u "Merkatoru" i "Idei". Slicna je prica i sa "gorenje" masinama za pranje vesa. Ma koliko bili kivni na nezahvalne Slovence, ipak ce pri izboru nove masine iz podsvesti da se izvuce "gorenje". Pri tom se, naravno, zaboravlja da su kupovinu te masine na rate i kredite, omogucile demokratske vlade, a ne "patriotske". Trziste je cudo. Ali, ni malo dostojanstva nije na odmet. Komentar Secate li se valjda one pesme iz ranih devedesetih posvecene Slovencima i Hrvatima, i stihova "na Triglavu nece zito, nek vam seju Tito i Kardelj", odnosno, "aoj, Stipice (Mesicu) ostaces bez bradice". Secamo se valjda i podvriskivanja na Slobinom mitingu na Uscu i cveca na tenkovima za Vukovar. Statisticki je nemoguce da niko od zagovornika tih stihova nije u narodnom veselju jurisao u "Merkatoru" i "Idei"

Pre neki dan na Novom Beogradu otvoren je tržni centar Idea. I kao pri otvaranju Merkatora, dogodio se i narod. Znači, stampedo. Što se kaže, navalili k’o da je džabe. Doduše i jeste bila džabana, ali samo za svakog stotog kupca. Pa bilo i jeftinih televizora, i još jeftinijeg kupusa - svega jedan dinar za kilo. Birale su se, naravno, glavice koje liče na lubenice. Ma, opštenarodno veselje.

I ne bi to bilo ni toliko čudno da brend "Idea" nije hrvatskog porekla, te otuda i intrigantniji "umetnički dojam" jednog stampeda koji mora biti tretiran kao sociološki fenomen. Bar u smislu da je bilo i onih koji su pod jednom miškom držali glavicu kupusa, a drugom pridržavali televizor, a iz grotla stampeda cedili kroz zube "majku im ustašku...". Naravno, termin "ustaša" u Srbiji je odavno nadišao izvorni pojam iz koga je emanirao. Do te mere da "ustašom" može biti proglašen i čovek koji istetovira Čiča Dražinu sliku na nadlaktici. "Ustaša" je, dakle, metadistanca iracionalne mržnje, neostvarenosti, palanačkog prostakluka i pakosti prema svemu i svačemu. I često se opravdava "odbranom srpstva". To, opet, ne sprečava te branitelje da stanu u red za glavicu kupusa koja je možda baš iznikla na imanju nekoga ko je proteran u "Oluji". Mehanizam događanja naroda primenjen u "Merkatoru" i "Idei" sličan je onim vatrenim pristalicama radikala, koji glasaju za njih i zbog znanih stavova o Hrvatskoj i Hrvatima, ali to im ne smeta da stanu u red i disciplinovano uzmu "putovnicu".

Sećate li se valjda one pesme iz ranih devedesetih posvećene Slovencima i Hrvatima, i stihova "na Triglavu neće žito, nek vam seju Tito i Kardelj", odnosno, "aoj, Stipice (Mesiću) ostaćeš bez bradice". Sećamo se valjda i podvriskivanja na Slobinom mitingu na Ušću i cveća na tenkovima za Vukovar. Statistički je nemoguće da niko od zagovornika tih stihova nije u narodnom veselju jurišao u "Merkatoru" i "Idei". Slična je priča i sa "gorenje" mašinama za pranje veša. Ma koliko bili kivni na nezahvalne Slovence, ipak će pri izboru nove mašine iz podsvesti da se izvuče "gorenje". Pri tom se, naravno, zaboravlja da su kupovinu te mašine na rate i kredite, omogućile demokratske vlade, a ne "patriotske".
Tržište je čudo. Ali, ni malo dostojanstva nije na odmet.