Srbija gubi 30 milijardi godišnje

Srbija gubi 30 milijardi godisnje Ilegalni uvoz robe, odnosno sverc, prema procenama obuhvata cak 30 odsto od ukupnog prometa robe. Gubitak za drzavu procenjuje se u stotinama miliona maraka. - Klasicno krijumcarenje robe kod nas ima mnogo manje razmere nego tzv. difuzni sverc, koji se odnosi na robu koja prodje carinsku kontrolu. Krijumcarenje se obavlja mimo granicnih prelaza, na slabije cuvanim, odnosnim poroznim delovima granice, a najcesce krijumcarena roba je droga, narkotici i oruzje. Na krijumcarenje odlazi svega 15-20 odsto neocarinjene robe, dok se cak 84 odsto odnosi na difuzni sverc - kaze za „Blic“ Dragan Stain, koordinator „Otpora“ za borbu protiv korupcije. - Najcesce se svercuje bela tehnika, televizori, video uredjaji, kamere, mobilni telefoni. Druga oblast po zastupljenosti u svercu su rezervni delovi za automobile. Postoji nekoliko obrazaca sverca, a najcesce primenjivan je metod dvostruke carinske propratnice. To znaci da je jedna napisana na stvarnu vrednost, dok je druga znatno umanjena. Kada stigne do skladista na carinjenje, pocepa se prava propratnica i prilozi umanjena, pa su dazbine neuporedivo manje. Postoje i fantomske firme, koje uz neku legalnu firmu uvezu veliku kolicinu robe, a kada treba da plate porez, one nestanu - tvrdi Stain. U periodu trajanja „Otporove“ akcije „Vratimo dostojanstvo cariniku“, za prvih pet meseci 2002. godine naplaceno je 200 miliona maraka vise, a s obzirom na to da na carinu od 20 odsto ide i porez na robu siroke potrosnje od 20 odsto, znaci da je drzava prihodovala 400 miliona maraka vise. - To znaci da je na godisnjem nivou drzava gubila na ime carina i poreza oko 900 miliona maraka, ili oko 30 milijardi dinara, sto je cetvrtina godisnjeg budzeta za penzije - tvrdi Stain. Kao primer evidentnih zloupotreba, Stain navodi slucaj speditera „Milsped“, kome je Dragan Jerinic, upravnik Carinarnice Beograd, dao ogromne povlastice. On istice da je uobicajena procedura da kamioni sa uvezenom robom odlaze prvo u carinsku ispostavu Luka Beograd, gde se skidaju plombe sa kamiona i ustanovljava kolicina i vrednost robe. Po odobrenju Dragana Jerinica, kaze Stain, svi kamioni „Milspeda“ umesto u Luku idu u magacin, gde dolaze carinici. - To znaci da carina ne kontrolise tu robu usput od granice, vec dolazi u „Milspedovo“ skladiste. Nekim spediterima je dozvoljeno da pojedinu vrstu robe odvoze direktno u svoje skladiste, ali ne svu robu, kao „Milspedu“ - tvrdi Stain. O slucaju „Milsped“ govori i Mirjana Prostran, jedan od 334 carinika koji su na godinu dana stavljeni na raspolaganje Savetu ministara. - Od carinske sluzbe napravljeno je kinesko carstvo, a iza toga stoji „Milsped“, spediter preko koga se uvozi kineska roba. Na celu „Milspeda“ je bivsi carinik Nebojsa Ikovic, a prica se da iza njega stoji Zoran Janjusevic. Samo odredjen broj ljudi moze da radi kinesku robu i to oni koje odredi upravnik i sef carinske sluzbe. Savezna uprava carina napravila je nekakav listing cena kineske robe, po principu od jedan do pet. Naravno da se svi kontejneri carine po najnizoj ceni, a carinici koji carine kinesku robu su i na platnom spisku „Milspeda“, gde dobijaju ekstra platu. Po pravilu cene se moraju uzeti sa kineskog trzista, ali navodno za to nije bilo mogucnosti. Ikovic, vlasnik „Milspeda“, preda mnom se hvalio da ce skloniti Vladana Begovica sa mesta direktora Uprave carina, jer mu ne odgovara, a da ce mladi Dragan Jerinic da ostane na celu Carinarnice Beograd. Tako je i bilo. Dakle, carina je potpuno privatizovana - tvrdi Mirjana Prostran. I Dragan Jovanovic, doskorasnji sef skladista u „Milspedu“, svedoci o tome da je u samo jednom danu (25. 10. 2002. godine), u magacinu ovog speditera ocarinjen cak 21 kontejner, sto je, ukoliko bi se radilo po proceduri koja nalaze da se roba iz kontejnera istovari detaljno pregleda i zatim vrati, fizicki nemoguce. Prosek ucinka beogradske carine je pregled dva-tri kontejnera po skladistu. - U dogovoru sa carinicima, vise puta su carinjeni nepregledani sleperi. Desavalo se da se roba vredna i po cetrdesetak hiljada maraka iz jednog kontejnera, carini po umanjenoj fakturi po kojoj je vrednost robe procenjena na 3.000-4.000 DM - prica Jovanovic. Prema njegovim recima, kroz „Milspedovo“ skladiste prolazi najveci deo kineske robe, koja se carini po najnizoj stopi, a cesto se kontejneri i ne otvaraju. Prema njegovim recima, mehanizmi krijumcarenja su razliciti - lepljenje akciznih markica na svercovane cigarete, distribucija proizvoda sa isteklim rokom trajanja preko lokalnih dilera, pakovanje svercovanih mobilnih telefona u kutije od televizora (u „Milspedovom“ magacinu u kamionu koji je stigao iz Bugarske jednom prilikom nalazilo se 17 kutija od televizora u kojima je bilo cak 1.500 mobilnih telefona). On navodi i primer iz aprila ove godine kada su ocarinjena tri vozila marke „reno“ proizvedena 1989. godine, iako je dozvoljen uvoz automobila starih do sest godina. Medju onima koji su uvozili robu preko „Milspeda“, bili su svojevremeno Milovan Bojic, koji je uvezao opremu vrednu 2,5 miliona DM, zatim Zeljko Mitrovic, koji je kompletnu opremu za „Pink“ uvezao preko ove firme. Prema recima Dragana Jerinica, upravnika Carinarnice Beograd, „Milsped“ je jedan od mnogih ucesnika carinskog postupka kome je odobreno da dovozi kamione u svoje carinsko skladiste. - Neke spedicije su se obratile Carinarnici Beograd sa takvim zahtevom i mi smo se saglasili da odredjeni kamioni, ne svi, odlaze direktno u njihova skladista. To je potpuno u skladu sa zakonom, koji im je omogucio otvaranje i drzanje carinskih skladista, a u skladu je i sa potrebom da se odredjena roba obavezno istovaruje i detaljno pregleda. U ovim slucajevima carinici odlaze u skladiste, gde se skidaju plombe, roba istovara, pregleda i carini, cime su u potpunosti obezbedjene mere carinskog nadzora - istice Jerinic i dodaje to moze biti omoguceno drzaocima carinskog skladista, za koje carinarnica sa aspekta ekonomicnijeg i efikasnog prometa robe i otkrivanja carinskih delikta proceni da je to celishodno. - Napominjem da se u slucaju preduzeca „Milsped“ radi o spediciji ciji predmeti cine oko 23 odsto svih carinjenja u carinskoj ispostavi Luka Beograd, te da znacajan deo cini kontejnerska roba koja obavezno podleze istovaru, sto je, pored ostalog, zahtev cinilo opravdanim. Jerinic istice da je korupcija na carini sistemski problem, ali nema te razmere koje joj se pripisuju. - Po vazecem Carinskom zakonu, sva roba mora da bude prebrojana i pregledana. Vrsenje kontrole 100 odsto robe je necelishodno, jer se trosi mnogo vise resursa. Istrazivanja pokazuju da je i kod kontrole 100 odsto robe i 20 odsto robe, procenat prekrsaja tri do pet odsto. Dakle, identican. Po novom Carinskom zakonu od 1. januara 2004. godine, shodno evropskim standardima, fizicki detaljno pregledace se 20 odsto robe, a 80 odsto kontrolisace se dokumentarno - kaze Jerinic. On istice da se kineska roba uglavnom ne krijumcari, vec stize kontejnerski direktno iz Kine. - Problem s njom je sto je raznovrsna i vrlo razlicitog kvaliteta. Tesko je fizicki prebrojati svaku carapu, majicu ili drugi odevni predmet u kontejneru, zbog cega je nalozeno da se ova roba obavezno istovara u skladistima. Dakle, postoji mogucnost da kolicinski roba ne odgovara, ali veci problem je stvarna vrednost te robe. Ako carinik uoci razliku u ceni na fakturi i stvarnom kvalitetu robe, on moze da istu ospori, i onda se komisijski utvrdjuje vrednost robe - kaze Jerinic. Zloupotrebe poput carinjenja bez pregledanja robe su moguce, ali Jerinic istice da vec neko vreme pored obaveznog istovara u skladistu postoji i selektivna kontrola u okviru carinarnica, gde su formirane komisije od iskusnih carinika, koji kada je u pitanju visoko rizicna roba, a kineska roba spada u takvu, mogu da izvrse odmah nakon redovne naknadnu kontrolu i utvrde da li je roba pravilno ocarinjena. Osim toga, on objasnjava da odredjivanje carinika koji ce vrsiti konkretan pregled bira kompjuter, tako da od njih 14 u carinskoj ispostavi Luka Beograd, kompjuter bira jednog za jednu deklaraciju, cime se smanjuje mogucnost zloupotrebe. Ikovic: Konkurencija nas ne voli - „Milsped“ je osnovan 1993. godine, zaposljava 150 radnika sa preko 2.000 komitenata u 22 kancelarije u Srbiji i Crnoj Gori. Mi smo veliko i ozbiljno preduzece, koje je spediter najvecim multinacionalnim kompanijama, bankama, ambasadama, fabrikama, auto-kucama. Pruzamo usluge medjunarodnog transporta sopstvenim vozilima, pretovarima i skladistenjem robe i naravno da zbog toga smetamo nelojalnoj konkurenciji, koja plasira izmisljotine o nama i na taj nacin vrsi licnu i poslovnu promociju - kaze za „Blic“ Nebojsa Ikovic, vlasnik „Milspeda“. On istice da „Milsped“ redovno placa sve dazbine, poreze, doprinose i zakupe, kao i da je njegova firma izlozena stalnim strogim kontrolama drzavnih organa, pa su sve optuzbe besmislene i zlonamerne. - I da potkupite jednog carinika, ne mozete potkupiti sve, jer se oni neprekidno menjaju, a i sam kompjuter Uprave carina odredjuje carinika koji vrsi pregled robe. Poslujemo po zakonu i ne bavimo se takvim stvarima. Price da menjam direktore carina su potpuno netacne, jer novog direktora Republicke uprave carina Aleksandra Krstica nisam imao prilike da upoznam - kaze Ikovic. On dodaje da dozvolu za pregled robe u sopstvenom carinskom skladistu osim „Milspeda“ poseduje jos desetak spediterskih kuca, pa nema govora o posebnim povlasticama. Ikovic istice da nije stranacki angazovan i da ne finansira nijednu stranku. - Sa Zoranom Janjusevicem sam prijatelj vec deset godina i on ni na koji nacin ne stoji iza preduzeca „Milsped“ - tvrdi Ikovic. On napominje da se preko „Milspeda“ carini oko 30 odsto kineske robe siroke potrosnje, a osim njih istu robu carini jos pet-sest spediterskih kuca. Na pitanje da li je moguce u jednom danu pregledati i ocariniti dvadesetak kontejnera s robom, Ikovic kaze da jeste, „ako posedujete odgovarajuce skladiste, tehniku i ljudstvo“. Zbog zloupotrebe polozaja 58 prijava - U 2002. od 2.700 zaposlenih pokrenuto je 58 krivicnih prijava protiv carinika koji su zloupotrebili polozaj. Od toga 28 slucajeva primanja mita. To su krivicne prijave. Dakle, taj broj ipak nije toliki koliko javnost pretpostavlja - kaze Jerinic. Do 1. oktobra u Carinarnici Beograd bilo je 2.050 prekrsajnih predmeta, izrecene kazne su u vrednosti od 33,5 miliona dinara, a oduzeta roba je u vrednosti od 125,7 miliona dinara. Odrzano je 10 licitacija oduzete robe u carinskom postupku, od toga sedam za vozila i tri za robu, a ukupan prihod od prodate robe je 50,4 miliona dinara.

Ilegalni uvoz robe, odnosno šverc, prema procenama obuhvata čak 30 odsto od ukupnog prometa robe. Gubitak za državu procenjuje se u stotinama miliona maraka.

- Klasično krijumčarenje robe kod nas ima mnogo manje razmere nego tzv. difuzni šverc, koji se odnosi na robu koja prođe carinsku kontrolu. Krijumčarenje se obavlja mimo graničnih prelaza, na slabije čuvanim, odnosnim poroznim delovima granice, a najčešće krijumčarena roba je droga, narkotici i oružje. Na krijumčarenje odlazi svega 15-20 odsto neocarinjene robe, dok se čak 84 odsto odnosi na difuzni šverc - kaže za „Blic“ Dragan Stain, koordinator „Otpora“ za borbu protiv korupcije.

- Najčešće se švercuje bela tehnika, televizori, video uređaji, kamere, mobilni telefoni. Druga oblast po zastupljenosti u švercu su rezervni delovi za automobile. Postoji nekoliko obrazaca šverca, a najčešće primenjivan je metod dvostruke carinske propratnice. To znači da je jedna napisana na stvarnu vrednost, dok je druga znatno umanjena. Kada stigne do skladišta na carinjenje, pocepa se prava propratnica i priloži umanjena, pa su dažbine neuporedivo manje. Postoje i fantomske firme, koje uz neku legalnu firmu uvezu veliku količinu robe, a kada treba da plate porez, one nestanu - tvrdi Stain.

U periodu trajanja „Otporove“ akcije „Vratimo dostojanstvo cariniku“, za prvih pet meseci 2002. godine naplaćeno je 200 miliona maraka više, a s obzirom na to da na carinu od 20 odsto ide i porez na robu široke potrošnje od 20 odsto, znači da je država prihodovala 400 miliona maraka više.

- To znači da je na godišnjem nivou država gubila na ime carina i poreza oko 900 miliona maraka, ili oko 30 milijardi dinara, što je četvrtina godišnjeg budžeta za penzije - tvrdi Stain.

Kao primer evidentnih zloupotreba, Stain navodi slučaj špeditera „Milšped“, kome je Dragan Jerinić, upravnik Carinarnice Beograd, dao ogromne povlastice. On ističe da je uobičajena procedura da kamioni sa uvezenom robom odlaze prvo u carinsku ispostavu Luka Beograd, gde se skidaju plombe sa kamiona i ustanovljava količina i vrednost robe. Po odobrenju Dragana Jerinića, kaže Stain, svi kamioni „Milšpeda“ umesto u Luku idu u magacin, gde dolaze carinici.

- To znači da carina ne kontroliše tu robu usput od granice, već dolazi u „Milšpedovo“ skladište. Nekim špediterima je dozvoljeno da pojedinu vrstu robe odvoze direktno u svoje skladište, ali ne svu robu, kao „Milšpedu“ - tvrdi Stain.

O slučaju „Milšped“ govori i Mirjana Prostran, jedan od 334 carinika koji su na godinu dana stavljeni na raspolaganje Savetu ministara.

- Od carinske službe napravljeno je kinesko carstvo, a iza toga stoji „Milšped“, špediter preko koga se uvozi kineska roba. Na čelu „Milšpeda“ je bivši carinik Nebojša Iković, a priča se da iza njega stoji Zoran Janjušević. Samo određen broj ljudi može da radi kinesku robu i to oni koje odredi upravnik i šef carinske službe. Savezna uprava carina napravila je nekakav listing cena kineske robe, po principu od jedan do pet. Naravno da se svi kontejneri carine po najnižoj ceni, a carinici koji carine kinesku robu su i na platnom spisku „Milšpeda“, gde dobijaju ekstra platu. Po pravilu cene se moraju uzeti sa kineskog tržišta, ali navodno za to nije bilo mogućnosti. Iković, vlasnik „Milšpeda“, preda mnom se hvalio da će skloniti Vladana Begovića sa mesta direktora Uprave carina, jer mu ne odgovara, a da će mladi Dragan Jerinić da ostane na čelu Carinarnice Beograd. Tako je i bilo. Dakle, carina je potpuno privatizovana - tvrdi Mirjana Prostran.

I Dragan Jovanović, doskorašnji šef skladišta u „Milšpedu“, svedoči o tome da je u samo jednom danu (25. 10. 2002. godine), u magacinu ovog špeditera ocarinjen čak 21 kontejner, što je, ukoliko bi se radilo po proceduri koja nalaže da se roba iz kontejnera istovari detaljno pregleda i zatim vrati, fizički nemoguće. Prosek učinka beogradske carine je pregled dva-tri kontejnera po skladištu.

- U dogovoru sa carinicima, više puta su carinjeni nepregledani šleperi. Dešavalo se da se roba vredna i po četrdesetak hiljada maraka iz jednog kontejnera, carini po umanjenoj fakturi po kojoj je vrednost robe procenjena na 3.000-4.000 DM - priča Jovanović. Prema njegovim rečima, kroz „Milšpedovo“ skladište prolazi najveći deo kineske robe, koja se carini po najnižoj stopi, a često se kontejneri i ne otvaraju. Prema njegovim rečima, mehanizmi krijumčarenja su različiti - lepljenje akciznih markica na švercovane cigarete, distribucija proizvoda sa isteklim rokom trajanja preko lokalnih dilera, pakovanje švercovanih mobilnih telefona u kutije od televizora (u „Milšpedovom“ magacinu u kamionu koji je stigao iz Bugarske jednom prilikom nalazilo se 17 kutija od televizora u kojima je bilo čak 1.500 mobilnih telefona). On navodi i primer iz aprila ove godine kada su ocarinjena tri vozila marke „reno“ proizvedena 1989. godine, iako je dozvoljen uvoz automobila starih do šest godina. Među onima koji su uvozili robu preko „Milšpeda“, bili su svojevremeno Milovan Bojić, koji je uvezao opremu vrednu 2,5 miliona DM, zatim Željko Mitrović, koji je kompletnu opremu za „Pink“ uvezao preko ove firme.

Prema rečima Dragana Jerinića, upravnika Carinarnice Beograd, „Milšped“ je jedan od mnogih učesnika carinskog postupka kome je odobreno da dovozi kamione u svoje carinsko skladište.

- Neke špedicije su se obratile Carinarnici Beograd sa takvim zahtevom i mi smo se saglasili da određeni kamioni, ne svi, odlaze direktno u njihova skladišta. To je potpuno u skladu sa zakonom, koji im je omogućio otvaranje i držanje carinskih skladišta, a u skladu je i sa potrebom da se određena roba obavezno istovaruje i detaljno pregleda. U ovim slučajevima carinici odlaze u skladište, gde se skidaju plombe, roba istovara, pregleda i carini, čime su u potpunosti obezbeđene mere carinskog nadzora - ističe Jerinić i dodaje to može biti omogućeno držaocima carinskog skladišta, za koje carinarnica sa aspekta ekonomičnijeg i efikasnog prometa robe i otkrivanja carinskih delikta proceni da je to celishodno.

- Napominjem da se u slučaju preduzeća „Milšped“ radi o špediciji čiji predmeti čine oko 23 odsto svih carinjenja u carinskoj ispostavi Luka Beograd, te da značajan deo čini kontejnerska roba koja obavezno podleže istovaru, što je, pored ostalog, zahtev činilo opravdanim.

Jerinić ističe da je korupcija na carini sistemski problem, ali nema te razmere koje joj se pripisuju.

- Po važećem Carinskom zakonu, sva roba mora da bude prebrojana i pregledana. Vršenje kontrole 100 odsto robe je necelishodno, jer se troši mnogo više resursa. Istraživanja pokazuju da je i kod kontrole 100 odsto robe i 20 odsto robe, procenat prekršaja tri do pet odsto. Dakle, identičan. Po novom Carinskom zakonu od 1. januara 2004. godine, shodno evropskim standardima, fizički detaljno pregledaće se 20 odsto robe, a 80 odsto kontrolisaće se dokumentarno - kaže Jerinić.

On ističe da se kineska roba uglavnom ne krijumčari, već stiže kontejnerski direktno iz Kine.

- Problem s njom je što je raznovrsna i vrlo različitog kvaliteta. Teško je fizički prebrojati svaku čarapu, majicu ili drugi odevni predmet u kontejneru, zbog čega je naloženo da se ova roba obavezno istovara u skladištima. Dakle, postoji mogućnost da količinski roba ne odgovara, ali veći problem je stvarna vrednost te robe. Ako carinik uoči razliku u ceni na fakturi i stvarnom kvalitetu robe, on može da istu ospori, i onda se komisijski utvrđuje vrednost robe - kaže Jerinić.

Zloupotrebe poput carinjenja bez pregledanja robe su moguće, ali Jerinić ističe da već neko vreme pored obaveznog istovara u skladištu postoji i selektivna kontrola u okviru carinarnica, gde su formirane komisije od iskusnih carinika, koji kada je u pitanju visoko rizična roba, a kineska roba spada u takvu, mogu da izvrše odmah nakon redovne naknadnu kontrolu i utvrde da li je roba pravilno ocarinjena.

Osim toga, on objašnjava da određivanje carinika koji će vršiti konkretan pregled bira kompjuter, tako da od njih 14 u carinskoj ispostavi Luka Beograd, kompjuter bira jednog za jednu deklaraciju, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe.

Iković: Konkurencija nas ne voli

- „Milšped“ je osnovan 1993. godine, zapošljava 150 radnika sa preko 2.000 komitenata u 22 kancelarije u Srbiji i Crnoj Gori. Mi smo veliko i ozbiljno preduzeće, koje je špediter najvećim multinacionalnim kompanijama, bankama, ambasadama, fabrikama, auto-kućama. Pružamo usluge međunarodnog transporta sopstvenim vozilima, pretovarima i skladištenjem robe i naravno da zbog toga smetamo nelojalnoj konkurenciji, koja plasira izmišljotine o nama i na taj način vrši ličnu i poslovnu promociju - kaže za „Blic“ Nebojša Iković, vlasnik „Milšpeda“. On ističe da „Milšped“ redovno plaća sve dažbine, poreze, doprinose i zakupe, kao i da je njegova firma izložena stalnim strogim kontrolama državnih organa, pa su sve optužbe besmislene i zlonamerne.

- I da potkupite jednog carinika, ne možete potkupiti sve, jer se oni neprekidno menjaju, a i sam kompjuter Uprave carina određuje carinika koji vrši pregled robe. Poslujemo po zakonu i ne bavimo se takvim stvarima. Priče da menjam direktore carina su potpuno netačne, jer novog direktora Republičke uprave carina Aleksandra Krstića nisam imao prilike da upoznam - kaže Iković. On dodaje da dozvolu za pregled robe u sopstvenom carinskom skladištu osim „Milšpeda“ poseduje još desetak špediterskih kuća, pa nema govora o posebnim povlasticama. Iković ističe da nije stranački angažovan i da ne finansira nijednu stranku.

- Sa Zoranom Janjuševićem sam prijatelj već deset godina i on ni na koji način ne stoji iza preduzeća „Milšped“ - tvrdi Iković.

On napominje da se preko „Milšpeda“ carini oko 30 odsto kineske robe široke potrošnje, a osim njih istu robu carini još pet-šest špediterskih kuća. Na pitanje da li je moguće u jednom danu pregledati i ocariniti dvadesetak kontejnera s robom, Iković kaže da jeste, „ako posedujete odgovarajuće skladište, tehniku i ljudstvo“.

Zbog zloupotrebe položaja 58 prijava

- U 2002. od 2.700 zaposlenih pokrenuto je 58 krivičnih prijava protiv carinika koji su zloupotrebili položaj. Od toga 28 slučajeva primanja mita. To su krivične prijave. Dakle, taj broj ipak nije toliki koliko javnost pretpostavlja - kaže Jerinić. Do 1. oktobra u Carinarnici Beograd bilo je 2.050 prekršajnih predmeta, izrečene kazne su u vrednosti od 33,5 miliona dinara, a oduzeta roba je u vrednosti od 125,7 miliona dinara. Održano je 10 licitacija oduzete robe u carinskom postupku, od toga sedam za vozila i tri za robu, a ukupan prihod od prodate robe je 50,4 miliona dinara.