„Siva zona” – ostaje zajednica

„Siva zona” – ostaje zajednica Miroslav Lajcak, cije je ime zastitni znak za referendumska pravila u Crnoj Gori, ne veruje da ce crnogorska vlast odluciti da proglasi nezavisnost u slucaju referendumskog rezultata iz tzv. sive zone, jer bi to znacilo krsenje zakona u cijoj je izradi pomagala Evropska unija. Lajcak ne veruje da postoji opasnost od eventualnih sukoba u Crnoj Gori u tom slucaju, jer, kako kaze, zahvaljujuci uspostavljenim pravilima, nema razloga za tako nesto. Licni izaslanik Havijera Solane naglasava – u razgovoru za nas list, u kojem smo, inace, stekli utisak da se strogo drzi mandata koji mu je poveren – da ce, ako rezultat bude izmedju 50 i 55 odsto uslediti razgovori o preuredjenju odnosa u drzavnoj zajednici, kao i da ce, u slucaju neuspesnog, ali i uspesnog referenduma biti pregovora Srbije i Crne Gore. Uverava nas da je Beograd spreman za ove postreferendumske korake. Vlast u Podgorici izbegava da direktno kaze da ce priznati svaki rezultat, pa i onaj ispod 55 odsto glasova za nezavisnost. Sumnjate li da bi, u tom slucaju, crnogorska vlast ipak mogla da se odluci za proglasenje nezavisnosti? – Ja tu ne vidim dilemu. Ne mogu da zamislim da bi vlast u Podgorici odlucila da proglasi nezavisnost, u slucaju da rezultat bude ispod 55 odsto. Jer, to bi znacilo krsenje zakona, u cijoj izradi je asistirala Evropska unija. Iskustvo koje sam stekao u ovoj misiji uopste ne potvrdjuje da postoje razlozi da mislim da je vlast spremna za to. Upravo suprotno. Ali, u slucaju da se to dogodi, da ona ipak preduzme jednostrane korake, kako ce reagovati Brisel? – Ja, jednostavno, ne verujem da ce se to dogoditi. Jer, moji partneri se zaista ponasaju ozbiljno i odgovorno. Zato ne zelim da spekulisem o tome sta bi bilo ako bi oni prestali da se tako ponasaju. Milo Djukanovic, crnogorski premijer, izjavio je, pre cetiri dana, da ukoliko rezultat bude izmedju 50 i 55 odsto predstoje dugi pregovori izmedju Beograda i Podgorice uz posredstvo Brisela. Sta kazete na to? – To potvrdjuje i moju tezu da nece biti jednostranih poteza, ali, naravno, bice razgovora o preuredjenju odnosa u drzavnoj zajednici. Znaci, to potvrdjuje ono o cemu zapravo govorimo, da ce zajednicka drzava tada biti sacuvana, samo bi trebalo da bude redefinisan njen sadrzaj. Kao sto sam rekao i kao sto mi svi moji partneri govore, ne postoji nijedan predstavnik drzavne zajednice koji smatra da je sadasnji model optimalan model ustrojstva. Zato taj rezultat (znaci, izmedju 50 i 55 odsto – prim. a) salje neku poruku – neku legalnu poruku i neku politicku poruku. Kakva ce ta poruka biti tek ce se videti naknadno, a na osnovu te poruke treba da se preurede odnosi. U tome nema dileme nijedna strana, o tome govori i opozicija, ali i vlast u Beogradu. I Svetozar Marovic, predsednik Srbije i Crne Gore, izjavio je „Vecernjim novostima” da pravila treba postovati, ali da se ne moze ici unazad samo zato sto pravila postoje. Cini li Vam se da i ta izjava otvara dilemu sta ce biti „dan posle”? – Nema nikakvog smisla da najavljujem ono sto ja vidim. Vase je pravo da odlucujete kako ce da izgleda vasa zemlja. Marovic je predsednik drzavne zajednice. On sada agituje za jednu drugu ideju, ideju samostalnosti. Kako vama to zvuci? – U utorak sam u Podgorici bio pored predsednika Marovica kada je on odgovorio upravo na to pitanje. Ne bih zeleo da komentarisem to sto najavljuje predsednik drzavne zajednice, ali sam tom prilikom rekao da se on tokom citavog procesa ponasao konstruktivno i da igra pozitivnu ulogu. To je sve sto mogu da kazem. Ali, on je sada i aktivni ucesnik kampanje jednog bloka... – Mislim da on odgovorno obavlja duznost predsednika Srbije i Crne Gore. On ne radi protiv SCG, jer referendum u Crnoj Gori nije neprijateljski akt, vec nesto sto je bilo zapisano u Ustavnoj povelji pre tri godine, i na to treba tako da se gleda. To sta ce biti posle referenduma, zavisice od volje gradjana Crne Gore. Nedavno ste ocenili da je referendumska kampanja mirna. Postoje, medjutim, incidenti u Crnoj Gori, iz dana u dan. Kako na njih gledate? – Naravno da postoje incidenti. Pre dve nedelje bio sam zabrinut jer su se stvari kretale u losem pravcu, bila je veoma losa atmosfera i previse konfrontacija i dolazilo je do incidenata, koji stvarno izlaze iz onoga sto bih ja nazvao standardni evropski okvir. Nigde takav proces nije potpuno idealan, ali bitno je da se postuju pravila i da se odmah reaguje ako to izostane. A toga ima u Crnoj Gori danas. Predrag Bulatovic, lider iz bloka za zajednicku drzavu, pominje zloupotrebu javne i tajne policije, pretnje otkazima onima koji bi glasali za zajednicu. Da li ste na neki nacin proveravali istinitost tih tvrdnji? – To nije moj posao. Za to su nadlezni drugi organi, druge institucije. Naravno, ja prenosim sve to sto cujem od mojih partnera, i Briselu i drugim medjunarodnim organizacijama. Pretpostavljamo da situaciju u Crnoj Gori vec dobro poznajete. Da li, recimo, u slucaju „sive zone” i nepriznavanja poraza od strane vlasti, postoji opasnost da dodje i do sukoba? – Ne mislim da postoji potencijal za to jer su se svi zainteresovani trudili oko toga da dobijemo jedan maksimalno transparentan proces, sa jasnim pravilima igre: da ostane sto manje prostora da se tako nesto dogodi. Zato bi sve trebalo da bude maksimalno jasno. Sa tim zakonom, sa brojem posmatraca koji imamo, sa referendumskom komisijom koja je neutralna, jer je njen sef predstavnik druge zemlje, tesko je naci razlog da neko izazove takve nemire. Da li je Evropska unija promenila stav, buduci da je opstepoznato da je dugo bila na strani drzavne zajednice? – EU jeste promenila svoj stav, jer sada ne govori da je za ocuvanje drzavne zajednice. EU priznaje pravo Crne Gore na referendum, jer je to pravo zapisano u Ustavnoj povelji. EU je potpuno neutralna u pogledu rezultata referenduma i maksimalno je zainteresovana da taj proces bude cist, legitiman, transparentan i ustavan. Kako ocenjujete ponasanje partija iz Srbije prema referendumu u Crnoj Gori? – Ne vidim da se neka partija iz Srbije direktno mesa u crnogorski referendum. Nisam video ni da je neko od politicara vodio deo kampanje jednog ili drugog bloka. Kakav ste utisak stekli u Srbiji, nedavno razgovarajuci sa ovdasnjim politicarima, da li ce biti pregovora izmedju Srbije i Crne Gore u slucaju da dodje do nezavisnosti Crne Gore? – Apsolutno hoce. I u jednom i u drugom slucaju, bice pregovora. Beograd je spreman za to. To je logicno i – neizbezno. Nema nikakvih dilema oko toga. Jeste li razgovarali o nekim detaljima? – Naravno da smo razgovarali i tu ima razlicitih stavova. Pozicija pregovarackih strana zavisice od konkretnog rezultata referenduma. Odnos svih je veoma normalan, racionalan, konstruktivan i odgovoran. Logicno je da Beograd i Podgorica moraju da se angazuju u pregovorima o realizaciji referendumskog rezultata i oni su spremni na to. Najavili ste da ce Savet ministara EU u ponedeljak raspravljati o referendumu? – Nikada nisam rekao da ce oni razgovarati o odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, to su mediji ovde pogresno preneli. Oni ce razgovarati o referendumu, o tome kakva su ocekivanja EU od referendumskog procesa, sta bi trebalo da se desi na dan referenduma i odmah posle referenduma. Sta mislite, kada cete vi ovde zavrsiti svoju misiju? – Kada ne bude bilo vise potrebe za tim. O tome ne razmisljam u nekim vremenskim rokovima, vec o kvalitetu. Onda, postavimo ovako pitanje: sta treba jos da uradite? – Da bude postignut drugi kvalitet odnosa izmedju Beograda i Podgorice. Znaci, u slucaju uspesnog referenduma, da se zavrse pregovori o razilazenju, a u slucaju neuspesnog referenduma, da se obave pregovori o preuredjenju zajednickog odnosa. Miroslav Lajcak, specijalni izaslanik EU, za Politiku Ne verujem da ce crnogorska vlast krsiti Zakon o referendumu, ako za nezavisnost bude manje od 55 odsto. – Beograd i Podgorica spremni za pregovore

Miroslav Lajčak, čije je ime zaštitni znak za referendumska pravila u Crnoj Gori, ne veruje da će crnogorska vlast odlučiti da proglasi nezavisnost u slučaju referendumskog rezultata iz tzv. sive zone, jer bi to značilo kršenje zakona u čijoj je izradi pomagala Evropska unija. Lajčak ne veruje da postoji opasnost od eventualnih sukoba u Crnoj Gori u tom slučaju, jer, kako kaže, zahvaljujući uspostavljenim pravilima, nema razloga za tako nešto.

Lični izaslanik Havijera Solane naglašava – u razgovoru za naš list, u kojem smo, inače, stekli utisak da se strogo drži mandata koji mu je poveren – da će, ako rezultat bude između 50 i 55 odsto uslediti razgovori o preuređenju odnosa u državnoj zajednici, kao i da će, u slučaju neuspešnog, ali i uspešnog referenduma biti pregovora Srbije i Crne Gore. Uverava nas da je Beograd spreman za ove postreferendumske korake.

Vlast u Podgorici izbegava da direktno kaže da će priznati svaki rezultat, pa i onaj ispod 55 odsto glasova za nezavisnost. Sumnjate li da bi, u tom slučaju, crnogorska vlast ipak mogla da se odluči za proglašenje nezavisnosti?

– Ja tu ne vidim dilemu. Ne mogu da zamislim da bi vlast u Podgorici odlučila da proglasi nezavisnost, u slučaju da rezultat bude ispod 55 odsto. Jer, to bi značilo kršenje zakona, u čijoj izradi je asistirala Evropska unija. Iskustvo koje sam stekao u ovoj misiji uopšte ne potvrđuje da postoje razlozi da mislim da je vlast spremna za to. Upravo suprotno.

Ali, u slučaju da se to dogodi, da ona ipak preduzme jednostrane korake, kako će reagovati Brisel?

– Ja, jednostavno, ne verujem da će se to dogoditi. Jer, moji partneri se zaista ponašaju ozbiljno i odgovorno. Zato ne želim da spekulišem o tome šta bi bilo ako bi oni prestali da se tako ponašaju.

Milo Đukanović, crnogorski premijer, izjavio je, pre četiri dana, da ukoliko rezultat bude između 50 i 55 odsto predstoje dugi pregovori između Beograda i Podgorice uz posredstvo Brisela. Šta kažete na to?

– To potvrđuje i moju tezu da neće biti jednostranih poteza, ali, naravno, biće razgovora o preuređenju odnosa u državnoj zajednici. Znači, to potvrđuje ono o čemu zapravo govorimo, da će zajednička država tada biti sačuvana, samo bi trebalo da bude redefinisan njen sadržaj.

Kao što sam rekao i kao što mi svi moji partneri govore, ne postoji nijedan predstavnik državne zajednice koji smatra da je sadašnji model optimalan model ustrojstva. Zato taj rezultat (znači, između 50 i 55 odsto – prim. a) šalje neku poruku – neku legalnu poruku i neku političku poruku. Kakva će ta poruka biti tek će se videti naknadno, a na osnovu te poruke treba da se preurede odnosi. U tome nema dileme nijedna strana, o tome govori i opozicija, ali i vlast u Beogradu.

I Svetozar Marović, predsednik Srbije i Crne Gore, izjavio je „Večernjim novostima” da pravila treba poštovati, ali da se ne može ići unazad samo zato što pravila postoje. Čini li Vam se da i ta izjava otvara dilemu šta će biti „dan posle”?

– Nema nikakvog smisla da najavljujem ono što ja vidim. Vaše je pravo da odlučujete kako će da izgleda vaša zemlja.

Marović je predsednik državne zajednice. On sada agituje za jednu drugu ideju, ideju samostalnosti. Kako vama to zvuči?

– U utorak sam u Podgorici bio pored predsednika Marovića kada je on odgovorio upravo na to pitanje. Ne bih želeo da komentarišem to što najavljuje predsednik državne zajednice, ali sam tom prilikom rekao da se on tokom čitavog procesa ponašao konstruktivno i da igra pozitivnu ulogu. To je sve što mogu da kažem.

Ali, on je sada i aktivni učesnik kampanje jednog bloka...

– Mislim da on odgovorno obavlja dužnost predsednika Srbije i Crne Gore. On ne radi protiv SCG, jer referendum u Crnoj Gori nije neprijateljski akt, već nešto što je bilo zapisano u Ustavnoj povelji pre tri godine, i na to treba tako da se gleda. To šta će biti posle referenduma, zavisiće od volje građana Crne Gore.

Nedavno ste ocenili da je referendumska kampanja mirna. Postoje, međutim, incidenti u Crnoj Gori, iz dana u dan. Kako na njih gledate?

– Naravno da postoje incidenti. Pre dve nedelje bio sam zabrinut jer su se stvari kretale u lošem pravcu, bila je veoma loša atmosfera i previše konfrontacija i dolazilo je do incidenata, koji stvarno izlaze iz onoga što bih ja nazvao standardni evropski okvir. Nigde takav proces nije potpuno idealan, ali bitno je da se poštuju pravila i da se odmah reaguje ako to izostane. A toga ima u Crnoj Gori danas.

Predrag Bulatović, lider iz bloka za zajedničku državu, pominje zloupotrebu javne i tajne policije, pretnje otkazima onima koji bi glasali za zajednicu. Da li ste na neki način proveravali istinitost tih tvrdnji?

– To nije moj posao. Za to su nadležni drugi organi, druge institucije. Naravno, ja prenosim sve to što čujem od mojih partnera, i Briselu i drugim međunarodnim organizacijama.

Pretpostavljamo da situaciju u Crnoj Gori već dobro poznajete. Da li, recimo, u slučaju „sive zone” i nepriznavanja poraza od strane vlasti, postoji opasnost da dođe i do sukoba?

– Ne mislim da postoji potencijal za to jer su se svi zainteresovani trudili oko toga da dobijemo jedan maksimalno transparentan proces, sa jasnim pravilima igre: da ostane što manje prostora da se tako nešto dogodi. Zato bi sve trebalo da bude maksimalno jasno. Sa tim zakonom, sa brojem posmatrača koji imamo, sa referendumskom komisijom koja je neutralna, jer je njen šef predstavnik druge zemlje, teško je naći razlog da neko izazove takve nemire.

Da li je Evropska unija promenila stav, budući da je opštepoznato da je dugo bila na strani državne zajednice?

– EU jeste promenila svoj stav, jer sada ne govori da je za očuvanje državne zajednice. EU priznaje pravo Crne Gore na referendum, jer je to pravo zapisano u Ustavnoj povelji. EU je potpuno neutralna u pogledu rezultata referenduma i maksimalno je zainteresovana da taj proces bude čist, legitiman, transparentan i ustavan.

Kako ocenjujete ponašanje partija iz Srbije prema referendumu u Crnoj Gori?

– Ne vidim da se neka partija iz Srbije direktno meša u crnogorski referendum. Nisam video ni da je neko od političara vodio deo kampanje jednog ili drugog bloka.

Kakav ste utisak stekli u Srbiji, nedavno razgovarajući sa ovdašnjim političarima, da li će biti pregovora između Srbije i Crne Gore u slučaju da dođe do nezavisnosti Crne Gore?

– Apsolutno hoće. I u jednom i u drugom slučaju, biće pregovora. Beograd je spreman za to. To je logično i – neizbežno. Nema nikakvih dilema oko toga.

Jeste li razgovarali o nekim detaljima?

– Naravno da smo razgovarali i tu ima različitih stavova. Pozicija pregovaračkih strana zavisiće od konkretnog rezultata referenduma. Odnos svih je veoma normalan, racionalan, konstruktivan i odgovoran.

Logično je da Beograd i Podgorica moraju da se angažuju u pregovorima o realizaciji referendumskog rezultata i oni su spremni na to.

Najavili ste da će Savet ministara EU u ponedeljak raspravljati o referendumu?

– Nikada nisam rekao da će oni razgovarati o odnosima između Srbije i Crne Gore, to su mediji ovde pogrešno preneli. Oni će razgovarati o referendumu, o tome kakva su očekivanja EU od referendumskog procesa, šta bi trebalo da se desi na dan referenduma i odmah posle referenduma.

Šta mislite, kada ćete vi ovde završiti svoju misiju?

– Kada ne bude bilo više potrebe za tim. O tome ne razmišljam u nekim vremenskim rokovima, već o kvalitetu.

Onda, postavimo ovako pitanje: šta treba još da uradite?

– Da bude postignut drugi kvalitet odnosa između Beograda i Podgorice. Znači, u slučaju uspešnog referenduma, da se završe pregovori o razilaženju, a u slučaju neuspešnog referenduma, da se obave pregovori o preuređenju zajedničkog odnosa.