Kako misli utiču na naše zdravlje?

Kako misli uticu na nase zdravlje? Sve vecu paznju dobija ideja kako zdrav, uravnotezen i optimistican duh rezultuje zdravim i vitalnim telom. Nije rec o "new-age" filozofiji vec o cvrstim naucnim cinjenicama. Nase misli uticu na rad nasih organa i citavog organizma. Pojacano lucenje zeludacne kiseline pri razmisljanju o situacijama koje nas ljute svima je poznato. No, malo je ljudi upoznato s rezultatima velikog broja istrazivanja koji pokazuju jasne veze izmedju negativnih misli i raznih poremecaja u telu, kao i pozitivnih misli i urednog rada svih telesnih funkcija. Nova naucna saznanja Na Istoku, ova ideja je poznata od davnina i siroko je prihvacena, no na Zapadu je relativno nova i jos uvek je predmet sukobljavanja u naucnim krugovima. Mnogi naucnici starog kova se tesko odricu ideje da je covek samo masina, a njegove misli samo rezultat hemijskih i elektricnih reakcija nervnih celija mozga uzrokovanih nadrazajima iz okoline. Medjutim uprkos tome, sa svrhom sirenja spoznaja o povezanosti uma i tela, u svetu danas nicu specijalizovani instituti, naucni centri, vrse se sve brojnije studije, priznati svetski univerziteti izdvajaju sredstva za projekte ove namene itd. I novija naucna disciplina nazvana psihoneuroimunologija, utemeljena je upravo u svrhu ovih istrazivanja. Mnogobrojne sprovedene studije u sklopu ove discipline pokazuju kako pozitivne misli, verovanja, zivotni stavovi i raspolozenja kao sto su optimizam, zahvalnost, unutrasnji mir, radost i sl. uzrokuju pozitivne fizioloske reakcije. S druge strane, pesimizam, zameranje, ljutnja, strah itd. dokazano negativno uticu na ljudski organizam. Kako misli deluju na telo? Iako princip po kom misao utice na fiziologiju jos uvek nije u potpunosti razjasnjen, poznato je kako pozitivno razmisljanje deluje na neurone u mozgu uzrokujuci hemijske promene koje dovode do smanjenja nivoa hormona stresa, dok negativne misli imaju suprotno dejstvo. Smanjena kolicina stresnih hormona u telu posledicno dovodi do jacanja imunoloskog sistema i povecane sposobnosti borbe sa slobodnim radikalima koji mogu da uzrokuju ostecenja celija i tkiva. Ove reakcije odnose se na misli (i emocije kao njihove posledice) koje su kod ispitanika prisutne duze vreme. Smatra se kako negativna raspolozenja kraceg trajanja ne ugrozavaju zdravlje, odnosno kako telo ima sopstveni sistem zastite koji se aktivira prilikom takvih stanja. Zato potiskivanje negativnih misli i emocija nije od koristi za nas organizam, vec ono naprotiv moze da doprinese nastanku poremecaja i bolesti u telu. Cistoca uma je pola zdravlja Neke od koristi pozitivnog razmisljanja, uz ojacan imunitet, su i smanjeni rizik od srcanih oboljenja te problema s probavnim, disajnim, endokrinim i drugim telesnim sistemima. Osim delovanja na nasu fiziologiju, emocije uticu i na nase intelektualne sposobnosti. Tako smo na primer kreativniji, inteligentniji i usredsredjeniji ukoliko smo u stanju zadovoljstva, zahvalnosti, saosecanja i sl. U cilju razvoja pozitivnog razmisljanja, potrebno je pre svega osvestiti svoje misli. Osvescavanjem toka misli, mozemo svesno da prekinemo negativne obrasce razmisljanja i da ih zamenimo pozitivnim. Ovo ne znaci kako bi trebalo iz tek osvescenog stanja samo-prezira automatski preci u stanje radosti, vec se ova zamena moze odvijati korak po korak, nadogradjujuci svaku misao sa sledecom koja na nas deluje da se osecamo bolje. Istrazivanja takodje potvrdjuju kako primena neke od brojnih dostupnih tehnika opustanja i okretanja sebi, kao sto su jogijske tehnike meditacije i svesnog disanja, pozitivno deluje na raspolozenje i zaustavljanje nepozeljnog i potencijalno stetnog toka misli, a time i na nase zdravlje i dugovecnost. Izvor: zena.hr Foto: anekoho/FreeDigitalPhotos.net zena.hr Pozitivne misli, verovanja, zivotni stavovi i raspolozenja kao sto su optimizam, zahvalnost, unutrasnji mir i radost uzrokuju pozitivne fizioloske reakcije. Stara poslovica "U zdravom telu zdrav duh" mozda ce morati da dozivi neke izmene. Pozitivne misli, verovanja, zivotni stavovi i raspolozenja kao sto su optimizam, zahvalnost, unutrasnji mir i radost uzrokuju pozitivne fizioloske reakcije. Stara poslovica "U zdravom telu zdrav duh" mozda ce morati da dozivi neke izmene.

Sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav, uravnotežen i optimističan duh rezultuje zdravim i vitalnim telom. Nije reč o "new-age" filozofiji već o čvrstim naučnim činjenicama. Naše misli utiču na rad naših organa i čitavog organizma.

Pojačano lučenje želudačne kiseline pri razmišljanju o situacijama koje nas ljute svima je poznato. No, malo je ljudi upoznato s rezultatima velikog broja istraživanja koji pokazuju jasne veze između negativnih misli i raznih poremećaja u telu, kao i pozitivnih misli i urednog rada svih telesnih funkcija.

Nova naučna saznanja

Na Istoku, ova ideja je poznata od davnina i široko je prihvaćena, no na Zapadu je relativno nova i još uvek je predmet sukobljavanja u naučnim krugovima. Mnogi naučnici starog kova se teško odriču ideje da je čovek samo mašina, a njegove misli samo rezultat hemijskih i električnih reakcija nervnih ćelija mozga uzrokovanih nadražajima iz okoline.

Međutim uprkos tome, sa svrhom širenja spoznaja o povezanosti uma i tela, u svetu danas niču specijalizovani instituti, naučni centri, vrše se sve brojnije studije, priznati svetski univerziteti izdvajaju sredstva za projekte ove namene itd.

I novija naučna disciplina nazvana psihoneuroimunologija, utemeljena je upravo u svrhu ovih istraživanja. Mnogobrojne sprovedene studije u sklopu ove discipline pokazuju kako pozitivne misli, verovanja, životni stavovi i raspoloženja kao što su optimizam, zahvalnost, unutrašnji mir, radost i sl. uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije. S druge strane, pesimizam, zameranje, ljutnja, strah itd. dokazano negativno utiču na ljudski organizam.

Kako misli deluju na telo?

Iako princip po kom misao utiče na fiziologiju još uvek nije u potpunosti razjašnjen, poznato je kako pozitivno razmišljanje deluje na neurone u mozgu uzrokujući hemijske promene koje dovode do smanjenja nivoa hormona stresa, dok negativne misli imaju suprotno dejstvo. Smanjena količina stresnih hormona u telu posledično dovodi do jačanja imunološkog sistema i povećane sposobnosti borbe sa slobodnim radikalima koji mogu da uzrokuju oštećenja ćelija i tkiva.

Ove reakcije odnose se na misli (i emocije kao njihove posledice) koje su kod ispitanika prisutne duže vreme. Smatra se kako negativna raspoloženja kraćeg trajanja ne ugrožavaju zdravlje, odnosno kako telo ima sopstveni sistem zaštite koji se aktivira prilikom takvih stanja. Zato potiskivanje negativnih misli i emocija nije od koristi za naš organizam, već ono naprotiv može da doprinese nastanku poremećaja i bolesti u telu.

Čistoća uma je pola zdravlja

Neke od koristi pozitivnog razmišljanja, uz ojačan imunitet, su i smanjeni rizik od srčanih oboljenja te problema s probavnim, disajnim, endokrinim i drugim telesnim sistemima. Osim delovanja na našu fiziologiju, emocije utiču i na naše intelektualne sposobnosti. Tako smo na primer kreativniji, inteligentniji i usredsređeniji ukoliko smo u stanju zadovoljstva, zahvalnosti, saosećanja i sl.

U cilju razvoja pozitivnog razmišljanja, potrebno je pre svega osvestiti svoje misli. Osvešćavanjem toka misli, možemo svesno da prekinemo negativne obrasce razmišljanja i da ih zamenimo pozitivnim. Ovo ne znači kako bi trebalo iz tek osvešćenog stanja samo-prezira automatski preći u stanje radosti, već se ova zamena može odvijati korak po korak, nadograđujući svaku misao sa sledećom koja na nas deluje da se osećamo bolje.

Istraživanja takođe potvrđuju kako primena neke od brojnih dostupnih tehnika opuštanja i okretanja sebi, kao što su jogijske tehnike meditacije i svesnog disanja, pozitivno deluje na raspoloženje i zaustavljanje nepoželjnog i potencijalno štetnog toka misli, a time i na naše zdravlje i dugovečnost.

Izvor: žena.hr
Foto: anekoho/FreeDigitalPhotos.net