Htela je sebi da oduzme život, ali je sudbina imala drugačiji plan: Neverovatna priča Mire Banjac

Mira Banjac rođena je 4. novembra 1929. godine u Erdeviku, a čuvena glumica pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu, 1950. godine, a 1970. prelazi u Beograd i postaje član Ateljea 212.

Ostvarila je brojne uloge na filmu, televiziji i u pozorištu, i dobitnica je mnogih priznanja i nagrada.

O svom detinjstvu govorila je da je bilo teško: "Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko biće. Odrasla sam u toku strašnog rata i užasa. Drugo, živela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovde kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, oženili su ga mojom majkom koja je bila lepa devojka", prisetila se jednom prilikom.

Mira se nakon diplomiranja udala za svoju prvu veliku ljubav, Andreju Jovanovića i u 24. godini rodila sina Branislava. Iako su se razveli nakon 5 godina braka, sa bivšim mužem je ostala u dobrim odnosima.

Glumica je imala puno teških momenata u životu, a u jednom momentu je razmišljala i da sebi oduzme život.

"Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da se ubijem. Morala sam da pozajmljujem novac. Prvo sam naišla na zelenaše, koji su uzimali po tri puta više i to je bio rašomon. Jednog dana sam otišla u hotel "Metropol", naručila kafu, sela da napišem pismo i htela da se bacim dole", ispričala je Mira svojevremeno.

Međutim, sudbina je htela da da bude drugačije.

"U jednom trenutku pozvao me je Stipe Delić. Kaže hoće da radim veliku glavnu ulogu. Bila je to čuvena Marija, iz logora, zbog koje su me šišali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpišem i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i pročišćenje. Pola dinara više u životu nisam pozajmila! Da umirem – ne bih", rekla je tada Mira.

Nikada se nije ponašala kao razmažena diva, a za to je imala dobro objašnjenje.

"I slava je kvarljiva, zahteva jednu ozbiljnost nošenja, razumnost, jednostavnost. Slava može brzo i da se potroši, da se kao krupna novčanica unovči u sitne male dinare. Uvek sam više volela da kažem rezultat nekog rada, nego slava. Jer, slava može doći preko noći nekom ko je i ne zaslužuje. Ima jedna divna misao jednog francuskog filozofa: "Biti jako iznad, znači spustiti se." Slava je prepoznatljivost posla koji radite. I to je odgovorna privilegija, ali koja obavezuje. Nikada nikog nisam odbila na ulici, ako je želeo da sa mnom razgovara. To je moja publika, ja od nje živim. Na pijaci mi je jedna seljanka rekla: "Jao, što ja tebe volim!" Kažem joj: "I ja tebe volim." "Ali, ti mene ne poznaješ." Odgovorih joj: "Ali ja od tebe živim."

Za magazin Glorija svojevremeno je na šaljiv način pričala da se smrti ne boji: "Spremam se za odlazak. Ne plašim se smrti. Tome su, verovatno, doprinele moje godine. Svesna sam da sam blizu kraja putovanja, da su mi ostale još jedna-dve stanice", govorila je.