Uloga CG u napadu na Dubrovnik

Ona govori o nečasnoj ulozi zvanične Crne Gore u napadu na Dubrovnik, krajem 1991. godine. Ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović rekao je na promociji da je bombardovanje Dubrovnika značilo da je Crna Gora bila saučesnik jedne pogrešne, destruktivne i antiistorijske politike.

Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji promovisao u Dubrovniku knjigu dokumenata "Rat za mir". Ona govori o necasnoj ulozi zvanicne Crne Gore u napadu na Dubrovnik, krajem 1991. godine. Ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic rekao je na promociji da je bombardovanje Dubrovnika znacilo da je Crna Gora bila saucesnik jedne pogresne, destruktivne i antiistorijske politike. Uloga CG u napadu na Dubrovnik "Crna Gora je istovremeno bila i zatocenik te politike. Ali, doziveli smo da se Crna Gora otrgne iz groznog zlocinackog zagrljaja i da se vrati na pravi put", kazao je Vlahovic. On je odnose izmedju Hrvatske i Crne Gore oznacio kao vrlo dobre i dodao da ce nakon obnove crnogorske drzavnosti oni i dalje biti unapredjivani. Predsednica Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko porucila je Dubrovcanima da su antiratni aktivisti u Srbiji bili na njihovoj strani tokom bombardovanja grada. "Bilo nas je stid zbog onoga sto se prosli kao gradjani Dubrovnika", kazala je Biserkova. Ocenila je da vlasti u Srbiji istrajavaju na principima politike rezima Slobodana Milosevica, sto Srbiju "dodatno ponizava" i uvodi je u sukob sa svetom i sa susedima. Priredjivac knjige i direktor Televizije Crne Gore Branko Vojicic rekao je da su drzavni mediji u Crnoj Gori u vreme bombardovanja Dubrovnika odigrali sramotnu ulogu. "Rat nije vodila samo vojska, rat su vodili i mediji", kazao je Vojicic. Hrvatski istoricar Ivo Banac rekao je da mu je drago sto su premijer Crne Gore Milo Djukanovic i predsednik SCG Svetozar Marovic potpuno promenili svoju politiku u odnosu na vreme kada su podrzavali bombardovanje Dubrovnika i kada su njihove izjave izazivale "mucninu". Banac je ocenio da je u nacionalnom interesu i Hrvatske i Crne Gore i celog regiona da opcija za nezavisnost Crne Gore odnese pobedu na referendumu. "To ce onda biti poslednji ili mozda pretposlednji cin u razbijanju projekta 'velike Srbije', koji je doneo veliku nesrecu i samoj Srbiji", kazao je Banac. Predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava u Crnoj Gori Slobodan Franovic rekao je da crnogorski pravosudni sistem mora da se osposobi za istrazivanje ratnih zlocina i za sudjenja, kako nijedan zlocinac ne bi ostao nekaznjen. Granatiranje Dubrovnika (RFERL)

"Crna Gora je istovremeno bila i zatočenik te politike. Ali, doživeli smo da se Crna Gora otrgne iz groznog zločinačkog zagrljaja i da se vrati na pravi put", kazao je Vlahović. On je odnose između Hrvatske i Crne Gore označio kao vrlo dobre i dodao da će nakon obnove crnogorske državnosti oni i dalje biti unapređivani.

Granatiranje Dubrovnika (RFERL)

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko poručila je Dubrovčanima da su antiratni aktivisti u Srbiji bili na njihovoj strani tokom bombardovanja grada. "Bilo nas je stid zbog onoga što se prošli kao građani Dubrovnika", kazala je Biserkova. Ocenila je da vlasti u Srbiji istrajavaju na principima politike režima Slobodana Miloševića, što Srbiju "dodatno ponižava" i uvodi je u sukob sa svetom i sa susedima.

Priređivač knjige i direktor Televizije Crne Gore Branko Vojičić rekao je da su državni mediji u Crnoj Gori u vreme bombardovanja Dubrovnika odigrali sramotnu ulogu. "Rat nije vodila samo vojska, rat su vodili i mediji", kazao je Vojičić.

Hrvatski istoričar Ivo Banac rekao je da mu je drago što su premijer Crne Gore Milo Đukanović i predsednik SCG Svetozar Marović potpuno promenili svoju politiku u odnosu na vreme kada su podržavali bombardovanje Dubrovnika i kada su njihove izjave izazivale "mučninu".

Banac je ocenio da je u nacionalnom interesu i Hrvatske i Crne Gore i celog regiona da opcija za nezavisnost Crne Gore odnese pobedu na referendumu. "To će onda biti poslednji ili možda pretposlednji čin u razbijanju projekta 'velike Srbije', koji je doneo veliku nesreću i samoj Srbiji", kazao je Banac.

Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Crnoj Gori Slobodan Franović rekao je da crnogorski pravosudni sistem mora da se osposobi za istraživanje ratnih zločina i za suđenja, kako nijedan zločinac ne bi ostao nekažnjen.