Banke prave građane prvog i drugog reda

Banke prave gradjane prvog i drugog reda Osim maloletnika, starijih sugradjana, nerezidenata, poljoprivrednika koji nemaju registrovano gazdinstvo, ni svi zaposleni u Vojsci nemaju podjednake sanse da im se odobri zeljeni kredit. Banke zahtevaju da ljudi koji traze zajam imaju stalan posao, a da bi smanjile rizik na najmanju mogucu meru, koriste interno i takozvanu crnu listu duznika! “Kada sam otisao da se raspitam o mogucnostima, sluzbenica me je pitala gde radim. Rekao sam u Vojsci. Potom je postavila potpitanje koji sam cin. To me je mnogo zacudilo, jer mi devojka ne lici na nekog ko bi se raspitivao o cinovima. Malo sam razmisljao sta je htela da dobije tim pitanjem, ali sam, svejedno, odgovorio da sam zastavnik. Ona mi je onda saopstila da zastavnicima i drugim podoficirima ne daju kredite i da je to najnovija odluka menadzmenta banke”, kaze Boban Petkovic, zastavnik u niskoj kasarni Tvrdjava. Boban je pre dve godine podigao kredit u Rajfajzen banci i AIK banci da bi udao cerku. Posto je Rajfajzen banci od 24 rate isplatio 21, odlucio je da uzme jos jedan kredit kako bi vratio dugovanja AIK banci. “Hteo sam sa tim novcem da vratim pozajmljeno AIK banci i objedinim sva dugovanja u jednoj banci - u Rajfajzenu“, rekao je Petkovic koji i dalje ne moze da veruje sta mu se dogodilo. Kada je cuo odgovor sluzbenice, Petkovic je, kako kaze, demonstrativno otisao iz banke. U Rajfajzen banci kazu da je u interesu banke da odobri sto vise kredita, ali i da osigura da ti krediti budu vraceni u celini i na vreme. “Nakon zapocete velike reforme Vojske i njene racionalizacije, znacajan broj njenih pripadnika morace da promeni zanimanje, pa je zbog toga, nazalost, njihova kreditna sposobnost, pogotovo na duzi rok, neizvesna kategorija. Iz tog razloga neophodno je da pripadnici Vojske ispune trenutno vazece minimalne preduslove koje propisuje politika banke”, isticu u Rajfajzen banci. Ovi minimalni preduslovi se, jednim delom, odnose na godine radnog staza provedene u Vojsci SCG, a drugim delom, na cin koji pojedinac ima i koji, izmedju ostalog, govori o njegovom radnom iskustvu unutar Vojske SCG i, na neki nacin, predstavlja garanciju njegovog statusa. “Prema nasim saznanjima, istim principima, godinama radnog staza i cinom, rukovodi se i Vojska kao institucija prilikom sprovodjenja procesa racionalizacije”, naglasavaju u Rajfajzen banci. U vecini drugih banaka, medjutim, kod zaposlenih u Vojsci, koji bi da podnesu zahtev za kredit, pravi se razlika po tome da li imaju stalno zaposlenje ili su potpisali ugovor na odredjeno vreme. To je slucaj u Meridijan banci gde, na primer, ugovorci ne mogu da dobiju kredit. “Desavalo nam se da iz Vojske dobijemo administrativnu zabranu koja je, umesto da je popunjena, precrtana, a na poledjini pise da Vojska ne snosi odgovornost za tog radnika. U tom slucaju banka uopste i ne razmislja da li da odobri kredit ili ne. Automatski taj gradjanin biva odbijen”, rekli su nam u jednoj banci. Upravo stalni izvor prihoda je i osnov da bi gradjanin mogao da konkurise za kredit. Bankari nisu nimalo blagonakloni ni prema honorarnim saradnicima, a zajam ne mogu da dobiju ni maloletnici, kao ni stranci, odnosno nerezidenti. U Sosijete zeneral banci kazu da nude „nekoliko razlicitih vrsta kredita koji sa sobom nose drugacije uslove, koje bi klijent trebalo da ispuni da bi njegov zahtev bio uspesno procesovan“. Kategorije koje su zajednicke za sve podnosioce kredita jesu da su punoletni, da zive ovde i da nemaju losu kreditnu istoriju. Kada je rec o starosti potencijalnog duznika, razlicit je stav banaka. Tako u Komercijalnoj banci potrebno je da zajmotrazilac ne bude stariji od 70 godina na dan otplate poslednje rate. Inace, na kredit u ovoj banci ne mogu da racunaju samo gradjani koji nisu stalno zaposleni. U Vojvodjanskoj banci za kredite koji se odobravaju preko godinu dana potrebno je da klijent ima maksimalno 68 godina u momentu otplate poslednjeg anuiteta. Vojna lica koja su u redovnom radnom odnosu, ako su kreditno sposobna, mogu da podnesu zahtev za kredit. Sansu da dobiju kredit u ovoj banci imaju samo poljoprivrednici koji su registrovali svoje poljoprivredno gazdinstvo. “Stalni radni odnos mora da je zasnovan na neodredjeno vreme i to minimum tri meseca kod sadasnjeg poslodavca prilikom apliciranja za kredit. Takodje, tamo gde su predvidjeni ziranti, oni ne smeju da budu zaposleni u istoj firmi sa covekom koji trazi zajam”, kaze Rade Vojnovic, clan Uprave Hipo Alpe Adrija banke. Kada su godine zivota u pitanju, raspon varira i razlikuje se u odnosu na model i vrstu kredita. Tako kod kod nenamenskih kredita Hipo Alpe Adrija banke za penzionere maksimum je 70 godina u momentu otplate poslednje rate, dok je kod stambenih 68 godina. I na kraju kada potencijalni duznik prodje „skener“ banaka, ocekuje ga kao poslednji detektor - ugovor - zahtev za kredit. U njemu je sadrzan i niz podataka koji se uzimaju o klijentu, a odnose se na visinu primanja, duzinu rada u jednoj firmi, duzinu boravka na odredjenoj adresi... a sve to utice na konacnu odluku da li ce mu banka odobriti zahtev. Banke Da je Boban Petkovic (50) iz Nisa nekim slucajem general, dobio bi kredit u Rajfajzen banci verovatno bez problema. Ovako, sa cinom zastavnika odbijen je uz obrazlozenje da podoficirima ne daju kredite i da je to najnovija odluka menadzmenta banke. Da je Boban Petkovic (50) iz Nisa nekim slucajem general, dobio bi kredit u Rajfajzen banci verovatno bez problema. Ovako, sa cinom zastavnika odbijen je uz obrazlozenje da podoficirima ne daju kredite i da je to najnovija odluka menadzmenta banke.

Osim maloletnika, starijih sugrađana, nerezidenata, poljoprivrednika koji nemaju registrovano gazdinstvo, ni svi zaposleni u Vojsci nemaju podjednake šanse da im se odobri željeni kredit. Banke zahtevaju da ljudi koji traže zajam imaju stalan posao, a da bi smanjile rizik na najmanju moguću meru, koriste interno i takozvanu crnu listu dužnika!

“Kada sam otišao da se raspitam o mogućnostima, službenica me je pitala gde radim. Rekao sam u Vojsci. Potom je postavila potpitanje koji sam čin. To me je mnogo začudilo, jer mi devojka ne liči na nekog ko bi se raspitivao o činovima. Malo sam razmišljao šta je htela da dobije tim pitanjem, ali sam, svejedno, odgovorio da sam zastavnik. Ona mi je onda saopštila da zastavnicima i drugim podoficirima ne daju kredite i da je to najnovija odluka menadžmenta banke”, kaže Boban Petković, zastavnik u niškoj kasarni Tvrđava.

Boban je pre dve godine podigao kredit u Rajfajzen banci i AIK banci da bi udao ćerku. Pošto je Rajfajzen banci od 24 rate isplatio 21, odlučio je da uzme još jedan kredit kako bi vratio dugovanja AIK banci. “Hteo sam sa tim novcem da vratim pozajmljeno AIK banci i objedinim sva dugovanja u jednoj banci - u Rajfajzenu“, rekao je Petković koji i dalje ne može da veruje šta mu se dogodilo. Kada je čuo odgovor službenice, Petković je, kako kaže, demonstrativno otišao iz banke.

U Rajfajzen banci kažu da je u interesu banke da odobri što više kredita, ali i da osigura da ti krediti budu vraćeni u celini i na vreme.

“Nakon započete velike reforme Vojske i njene racionalizacije, značajan broj njenih pripadnika moraće da promeni zanimanje, pa je zbog toga, nažalost, njihova kreditna sposobnost, pogotovo na duži rok, neizvesna kategorija. Iz tog razloga neophodno je da pripadnici Vojske ispune trenutno važeće minimalne preduslove koje propisuje politika banke”, ističu u Rajfajzen banci.

Ovi minimalni preduslovi se, jednim delom, odnose na godine radnog staža provedene u Vojsci SCG, a drugim delom, na čin koji pojedinac ima i koji, između ostalog, govori o njegovom radnom iskustvu unutar Vojske SCG i, na neki način, predstavlja garanciju njegovog statusa.

“Prema našim saznanjima, istim principima, godinama radnog staža i činom, rukovodi se i Vojska kao institucija prilikom sprovođenja procesa racionalizacije”, naglašavaju u Rajfajzen banci. U većini drugih banaka, međutim, kod zaposlenih u Vojsci, koji bi da podnesu zahtev za kredit, pravi se razlika po tome da li imaju stalno zaposlenje ili su potpisali ugovor na određeno vreme. To je slučaj u Meridijan banci gde, na primer, ugovorci ne mogu da dobiju kredit.

“Dešavalo nam se da iz Vojske dobijemo administrativnu zabranu koja je, umesto da je popunjena, precrtana, a na poleđini piše da Vojska ne snosi odgovornost za tog radnika. U tom slučaju banka uopšte i ne razmišlja da li da odobri kredit ili ne. Automatski taj građanin biva odbijen”, rekli su nam u jednoj banci.

Upravo stalni izvor prihoda je i osnov da bi građanin mogao da konkuriše za kredit. Bankari nisu nimalo blagonakloni ni prema honorarnim saradnicima, a zajam ne mogu da dobiju ni maloletnici, kao ni stranci, odnosno nerezidenti.

U Sosijete ženeral banci kažu da nude „nekoliko različitih vrsta kredita koji sa sobom nose drugačije uslove, koje bi klijent trebalo da ispuni da bi njegov zahtev bio uspešno procesovan“. Kategorije koje su zajedničke za sve podnosioce kredita jesu da su punoletni, da žive ovde i da nemaju lošu kreditnu istoriju.

Kada je reč o starosti potencijalnog dužnika, različit je stav banaka. Tako u Komercijalnoj banci potrebno je da zajmotražilac ne bude stariji od 70 godina na dan otplate poslednje rate. Inače, na kredit u ovoj banci ne mogu da računaju samo građani koji nisu stalno zaposleni.

U Vojvođanskoj banci za kredite koji se odobravaju preko godinu dana potrebno je da klijent ima maksimalno 68 godina u momentu otplate poslednjeg anuiteta. Vojna lica koja su u redovnom radnom odnosu, ako su kreditno sposobna, mogu da podnesu zahtev za kredit.

Šansu da dobiju kredit u ovoj banci imaju samo poljoprivrednici koji su registrovali svoje poljoprivredno gazdinstvo.

“Stalni radni odnos mora da je zasnovan na neodređeno vreme i to minimum tri meseca kod sadašnjeg poslodavca prilikom apliciranja za kredit. Takođe, tamo gde su predviđeni žiranti, oni ne smeju da budu zaposleni u istoj firmi sa čovekom koji traži zajam”, kaže Rade Vojnović, član Uprave Hipo Alpe Adrija banke.

Kada su godine života u pitanju, raspon varira i razlikuje se u odnosu na model i vrstu kredita. Tako kod kod nenamenskih kredita Hipo Alpe Adrija banke za penzionere maksimum je 70 godina u momentu otplate poslednje rate, dok je kod stambenih 68 godina. I na kraju kada potencijalni dužnik prođe „skener“ banaka, očekuje ga kao poslednji detektor - ugovor - zahtev za kredit. U njemu je sadržan i niz podataka koji se uzimaju o klijentu, a odnose se na visinu primanja, dužinu rada u jednoj firmi, dužinu boravka na određenoj adresi... a sve to utiče na konačnu odluku da li će mu banka odobriti zahtev.