Javni sektor (ni)je bolji

Gledano iz tog ugla, zaposleni u javnoj administraciji svih nivoa, obrazovanju, kulturi, zdravstvu i socijalnom staranju ređe su ostajali bez posla, a imali su i bolje plate od ostalih. Međutim, pomoćnik direktora Zavoda za statistiku i saradnik Mesečnih analiza i trendova Ekonomskog instituta Miladin Kovačević kaže da objektivno i stručno čitanje statističkih izveštaja navodi na drugačije zaključke.

Prema nekim misljenjima, zaposleni u javnom sektoru prosli su mnogo bolje od ostalih zaposlenih u poslednjih sest godina. Gledano iz tog ugla, zaposleni u javnoj administraciji svih nivoa, obrazovanju, kulturi, zdravstvu i socijalnom staranju redje su ostajali bez posla, a imali su i bolje plate od ostalih. Medjutim, pomocnik direktora Zavoda za statistiku i saradnik Mesecnih analiza i trendova Ekonomskog instituta Miladin Kovacevic kaze da objektivno i strucno citanje statistickih izvestaja navodi na drugacije zakljucke. Javni sektor (ni)je bolji "Nikako se ne bi moglo reci da su neprijatnih posledica promena u proteklih sest godina bili postedjeni zaposleni u javnom sektoru, koji po pravilu pripadaju obrazovanijem i strucnijem delu radno sposobnog stanovnistva", kaze on. "Uvodjenje trzisne logike i neizbezno smanjivanje javne potrosnje pogodilo je, manje ili vise, i zaposlene u javnom sektoru. Proteklih godina su bez posla ostajali i zaposleni u Naftnoj industriji Srbije, Elektroprivredi Srbije, na Zeleznici i u drugim drzavnim javnim preduzecima, ali i u raznim sluzbama", kaze Kovacevic. Zbog administrativnog ogranicavanja plata te firme su cesto ostajale bez najstrucnijih kadrova. Cinjenica je da su zaposleni u skolstvu i zdravstvu, najbrojnijim drzavnim sluzbama, najmanje placeni. Pri tom se mora imati na umu da je obrazovanje osnovna poluga neophodne transformacije drustva na putu ka ujedinjenoj Evropi, a zdravstvo je zaduzeno da cuva taj dragoceni ljudski kapital. Kovacevic posebno ukazuje na pojednostavljeno, cesto i zlonamerno, svaljivanje krivice za tranzicione nedace na administraciju. "Nasa administracija je posebna prica i njena osnovna slabost je sto je nerazvijena, kao na primer poreska, cesto i nestrucna, mada u nekim delovima ima hipertrofije", tvrdi Kovacevic. Privredu ne sputavaju samo prekobrojna, vec i slabo placena i nekvalifikovana administracija i nereformisan ukupan javni sektor, ukljucujuci lose placeno zdravstvo i obrazovanje.

"Nikako se ne bi moglo reći da su neprijatnih posledica promena u proteklih šest godina bili pošteđeni zaposleni u javnom sektoru, koji po pravilu pripadaju obrazovanijem i stručnijem delu radno sposobnog stanovništva", kaže on.

"Uvođenje tržišne logike i neizbežno smanjivanje javne potrošnje pogodilo je, manje ili više, i zaposlene u javnom sektoru. Proteklih godina su bez posla ostajali i zaposleni u Naftnoj industriji Srbije, Elektroprivredi Srbije, na Železnici i u drugim državnim javnim preduzećima, ali i u raznim službama", kaže Kovačević.

Zbog administrativnog ograničavanja plata te firme su često ostajale bez najstručnijih kadrova. Činjenica je da su zaposleni u školstvu i zdravstvu, najbrojnijim državnim službama, najmanje plaćeni. Pri tom se mora imati na umu da je obrazovanje osnovna poluga neophodne transformacije društva na putu ka ujedinjenoj Evropi, a zdravstvo je zaduženo da čuva taj dragoceni ljudski kapital.

Kovačević posebno ukazuje na pojednostavljeno, često i zlonamerno, svaljivanje krivice za tranzicione nedaće na administraciju. "Naša administracija je posebna priča i njena osnovna slabost je što je nerazvijena, kao na primer poreska, često i nestručna, mada u nekim delovima ima hipertrofije", tvrdi Kovačević.

Privredu ne sputavaju samo prekobrojna, već i slabo plaćena i nekvalifikovana administracija i nereformisan ukupan javni sektor, uključujući loše plaćeno zdravstvo i obrazovanje.