Ograničenje za Rumune i Bugare

Cilj je da se spreči zagušenje sopstvenog tržišta rada. Restrikcije predstavljaju promenu sa neograničenog pristupa tržištu rada, koje su i Britanija i Irska davale državljanima zemalja koje su 2004. ušle u Uniju. Ta sloboda dovela je do velikog priliva stotina hiljada državljana istočne Evrope, naročito Poljaka, u te zemlje.

Britanija i Irska uvele su ogranicenja za privremene radnike iz Rumunije i Bugarske nakon ulaska u EU. Cilj je da se spreci zagusenje sopstvenog trzista rada. Restrikcije predstavljaju promenu sa neogranicenog pristupa trzistu rada, koje su i Britanija i Irska davale drzavljanima zemalja koje su 2004. usle u Uniju. Ta sloboda dovela je do velikog priliva stotina hiljada drzavljana istocne Evrope, narocito Poljaka, u te zemlje. Ogranicenje za Rumune i Bugare Svedska, Irska i Britanija su bile jedine tri zemlje koje su posle prosirenja EU 2004. imale otvorenu politiku zaposljavanja drzavljana iz novih zemalja clanica Unije. Britanska i irska vlada su znatno potcenile broj imigranata i sada se nalaze pod politickim pritiskom da ne dozvole novi priliv radnika sa ulaskom Rumunije i Bugarske u januaru 2007. Irski zvanicnici rekli su danas da bugarski i rumunski radnici nece imati otvoren pristup irskom trzistu rada najmanje dve godine, dok ce se britansko trziste rada od iduce godine postepeno otvarati za drzavljane novih clanica. Nekvalifikovanim radnicima ce u Britaniji biti dozvoljeno da rade samo u poljoprivredi i sektoru obradjivanja hrane i njihov broj ce biti ogranicen na 20.000 godisnje. Oni ce moci da rade samo sest meseci i nece imati nikakve benificije. Skolovani radnici nece vise imati slobodan pristup britanskom trzistu. Bice im potrebne radne dozvole koje ce ih kvalifikovati kao "visoko skolovane imigrante". Ministar u Ministarstvu unutrasnjih poslova Liam Birn rekao je da Britanija podrzava prosirenje EU i da veruje da su migracije posle prosirenja 2004. doprinele poboljsanju ekonomije. "Nece biti automatskog ulaska u ovu zemlju. Mi cemo ovu proceduru sprovoditi postepeno da bi se napravio balans izmedju potreba nase ekonomijei koriscenja nedostatka kvalifikovane radne snage. Sa druge strane stitimo nas javni servis", kaze Dzon Rid, sekretar unutrasnjih poslova. Irski ministar trgovine i zaposljavanja Majkl Martin rekao je da njegova vlada mora da bude "oprezna i da se koncentrise na potrebe onih koji su vec dosli da zive i rade u Irskoj". Martin je rekao da ce radnici iz Rumunije i Bugarske morati da, kao i do sada, traze radne dozvole ali da ce oni "imati prednost u odnosu na drzavljane zemalja koje nisu u evropskoj ekonomskoj oblasti". Odluci Vlade usprotivile su se levo orijentisane grupe, pristalice evro integracija i mali privrednici. Oni su nezadovoljni jer nece moci da dobiju jeftiniju radnu snagu, spremnu da se prihvati svakog posla. "Mislim da je problem sa malim biznisom taj sto oni traze prave ljude za pravi posao. Kakvi god razlozi bili da ti ljudi nisu iz Britanije, ili britanskog porekla, mali privrednici ih moraju naci. Da, tacno je da su radnici iz istocne Evrope cesto spremni da rade poslove koji neki britanski radnici nisu u stanju da rade", kaze Sajmon Brajlut, iz Federacije malog biznisa. Tariceanu: Odluka nije najsrecnija Odluka Velike Britanije da ogranici pristup Rumuna trzistu rada "nije, na duzi rok, najsrecnija ideja", jer je do sada strana radna snaga donela koristi britanskoj ekonomiji, ocenio je rumunski premijer Kalin Popesku Tariceanu. Vlada Rumunije je vise puta od britanskih vlasti trazila da ne uvedu restrikcije za rumunske radnike i nastavice to i dalje da cini kako bi se skratio period predvidjene tranzicije, rekao je Tariceanu. On je naveo da je pristup Rumuna britanskom trzistu rada ogranicen samo za nekvalifikovanu radnu snagu, dok ce se za visoko kvalifikovane i dalje primenjivati postojeca pravila. Rumunski premijer je ocenio da ne postoji realna pretnja od velike migracije Rumuna u Veliku Britaniju jer stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosi pet odsto, a zbog brzog ekonomskog rasta ocekuje se otvaranje novih radnih mesta. U zemljama EU radi dva miliona Rumuna, posebno u Spaniji i Italiji, koje su im, kao latinske zemlje, blize po jeziku, kulturi i mentalitetu. Uskoro clanice EU - Bigarska i Rumunija

Švedska, Irska i Britanija su bile jedine tri zemlje koje su posle proširenja EU 2004. imale otvorenu politiku zapošljavanja državljana iz novih zemalja članica Unije. Britanska i irska vlada su znatno potcenile broj imigranata i sada se nalaze pod političkim pritiskom da ne dozvole novi priliv radnika sa ulaskom Rumunije i Bugarske u januaru 2007.

Irski zvaničnici rekli su danas da bugarski i rumunski radnici neće imati otvoren pristup irskom tržištu rada najmanje dve godine, dok će se britansko tržište rada od iduće godine postepeno otvarati za državljane novih članica.

Nekvalifikovanim radnicima će u Britaniji biti dozvoljeno da rade samo u poljoprivredi i sektoru obrađivanja hrane i njihov broj će biti ograničen na 20.000 godišnje. Oni će moći da rade samo šest meseci i neće imati nikakve benificije.

Školovani radnici neće više imati slobodan pristup britanskom tržištu. Biće im potrebne radne dozvole koje će ih kvalifikovati kao "visoko školovane imigrante".

Ministar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Liam Birn rekao je da Britanija podržava proširenje EU i da veruje da su migracije posle proširenja 2004. doprinele poboljšanju ekonomije.

"Neće biti automatskog ulaska u ovu zemlju. Mi ćemo ovu proceduru sprovoditi postepeno da bi se napravio balans između potreba naše ekonomijei korišćenja nedostatka kvalifikovane radne snage. Sa druge strane štitimo naš javni servis", kaže Džon Rid, sekretar unutrašnjih poslova.

Irski ministar trgovine i zapošljavanja Majkl Martin rekao je da njegova vlada mora da bude "oprezna i da se koncentriše na potrebe onih koji su već došli da žive i rade u Irskoj".

Martin je rekao da će radnici iz Rumunije i Bugarske morati da, kao i do sada, traže radne dozvole ali da će oni "imati prednost u odnosu na državljane zemalja koje nisu u evropskoj ekonomskoj oblasti".

Odluci Vlade usprotivile su se levo orijentisane grupe, pristalice evro integracija i mali privrednici. Oni su nezadovoljni jer neće moći da dobiju jeftiniju radnu snagu, spremnu da se prihvati svakog posla.

"Mislim da je problem sa malim biznisom taj što oni traže prave ljude za pravi posao. Kakvi god razlozi bili da ti ljudi nisu iz Britanije, ili britanskog porekla, mali privrednici ih moraju naći. Da, tačno je da su radnici iz istočne Evrope često spremni da rade poslove koji neki britanski radnici nisu u stanju da rade", kaže Sajmon Brajlut, iz Federacije malog biznisa.

Taričeanu: Odluka nije najsrećnija

Uskoro èlanice EU - Bigarska i Rumunija

Odluka Velike Britanije da ograniči pristup Rumuna tržištu rada "nije, na duži rok, najsrećnija ideja", jer je do sada strana radna snaga donela koristi britanskoj ekonomiji, ocenio je rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu.

Vlada Rumunije je više puta od britanskih vlasti tražila da ne uvedu restrikcije za rumunske radnike i nastaviće to i dalje da čini kako bi se skratio period predviđene tranzicije, rekao je Taričeanu.

On je naveo da je pristup Rumuna britanskom tržištu rada ograničen samo za nekvalifikovanu radnu snagu, dok će se za visoko kvalifikovane i dalje primenjivati postojeća pravila.

Rumunski premijer je ocenio da ne postoji realna pretnja od velike migracije Rumuna u Veliku Britaniju jer stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosi pet odsto, a zbog brzog ekonomskog rasta očekuje se otvaranje novih radnih mesta.

U zemljama EU radi dva miliona Rumuna, posebno u Španiji i Italiji, koje su im, kao latinske zemlje, bliže po jeziku, kulturi i mentalitetu.