Šta berza očekuje od nove Vlade?

Sta berza ocekuje od nove Vlade? Visi nivo razvijenosti politickog i privrednog okruzenja, za berzu (tacnije investitore) istovremeno predstavlja i merilo opste prihvatljivog rizika investiranja. Bez postojanja „privlacnog“ investicionog ambijenta u ovom smislu ne moze se zamisliti razvoj berzanskog poslovanja kao vazne oblasti trzisne ekonomije. Ako vec govorimo o neophodnosti snaznog razvoja, odnosno podrske snaznom razvoju berzanskih aktivnosti u zemlji, onda ne mozemo izostaviti znacaj ovog pitanja i sa stanovista regionalnih povezivanja u toj oblasti. Da bi nasi gradjani i nase kompanije imale koristi i uzivale prednost regionalnih povezivanja, neophodno je prethodno podici nivo poslovanja trzista kapitala u nacionalnim okvirima. Nadalje ce spirala razvoja biti podsticana sama od sebe, intenzitetom rada ucesnika trzista kapitala. Dakle, rec je o inicijalnoj ulozi drzave u pogledu stvaranja neophodnih preduslova daljem razvoju trzista kapitala. Bez „privlacnog“ investicionog ambijenta ne moze se zamisliti ni razvoj berzanskog poslovanja Drugi aspekt uloge nase drzave u razvoju Beogradske berze odnosi se na ohrabrenje i direktnu podrsku ukljucenju kompanija na listing Berze. Rec je u prvom redu o kompanijama ciji je vlasnik drzava, odnosno javnim preduzecima kojima predstoji proces privatizacije. Naime, s obzirom da drzava u nekolicini tih kompanija ima strateski interes objektivno se moze pretpostaviti da ce biti zainteresovana i za zadrzavanje dela vlasnistva pod direktnom kontrolom, kao i za pronalazenje strateskog partnera. Istovremeno, interes razvoja tih kompanija zahteva i „ubrizgavanje“ svezeg kapitala. Pomenuti kljucni zahtevi ne iskljucuju i koriscenje mehanizama objektivnog odmeravanja njihove prodajne cene. Slobodno mozemo reci da koriscenje metode tzv. „inicijalne javne ponude“ predstavlja nacin da drzava ostvari kljucne zahteve, a istovremeno obezbedi domacim i stranim, profesionalnim i individualnim investitorima ulaganje u atraktivne hartije od vrednosti. Visestruku korist od ovakvog pristupa drzave imalo bi trziste kapitala u celini posebno sa stanovista atraktivnosti u pogledu regionalnih integracija i stvaranja regionalnog trzista. Svakako korist od ovakvog pristupa imale bi i kompanije listirane na Beogradskoj berzi, clanovi Berze i drugi ucesnici na trzistu. Jednostavno receno, to je recept za privlacenje stranih investitora (a da nije rec o skupim kreditima), ukljucenje srpskih kompanija u finansijske medjunarodne tokove, postepeno prilagodjavanje pravila i procedura na domacem trzistu medjunarodno prihvacenim standardima, realno podizanje korporativne kulture, nastajanje i uvodjenje novih trzisnih materijala (finansijskih instrumenata) na nase trziste i druga pitanja od znacaja za brzi razvoj naseg trzista kapitala i njegovu bolju poziciji u medjunarodnim okvirima. Inicijalna javna ponuda akcija javnih preduzeca kojima predstoji proces privatizacije bi koristila i drzavi i investitorima i samim preduzecima... Odgovor na pitanje „Sta Beogradska berza ocekuje od nove Vlade?“ obuhvata dva podjednako vazna aspekta. U prvom redu rec je o njenoj ulozi kod uspostavljanja, odnosno odrzavanja stabilnosti opstih prilika u zemlji i uredjenog i harmonizovanog ekonomskog i pravnog okruzenja. Odgovor na pitanje „Sta Beogradska berza ocekuje od nove Vlade?“ obuhvata dva podjednako vazna aspekta. U prvom redu rec je o njenoj ulozi kod uspostavljanja, odnosno odrzavanja stabilnosti opstih prilika u zemlji i uredjenog i harmonizovanog ekonomskog i pravnog okruzenja.

Viši nivo razvijenosti političkog i privrednog okruženja, za berzu (tačnije investitore) istovremeno predstavlja i merilo opšte prihvatljivog rizika investiranja. Bez postojanja „privlačnog“ investicionog ambijenta u ovom smislu ne može se zamisliti razvoj berzanskog poslovanja kao važne oblasti tržišne ekonomije.

Ako već govorimo o neophodnosti snažnog razvoja, odnosno podrške  snažnom razvoju berzanskih aktivnosti u zemlji, onda ne možemo izostaviti značaj ovog pitanja i sa stanovišta regionalnih povezivanja u toj oblasti.

Da bi naši građani i naše kompanije imale koristi i uživale prednost regionalnih povezivanja, neophodno je prethodno podići nivo poslovanja tržišta kapitala u nacionalnim okvirima. Nadalje će spirala razvoja biti podsticana sama od sebe, intenzitetom rada učesnika tržišta kapitala. Dakle, reč je o inicijalnoj ulozi države u pogledu stvaranja neophodnih preduslova daljem razvoju tržišta kapitala.

Inicijalna javna ponuda akcija javnih preduzeæa kojima predstoji proces privatizacije bi koristila i državi i investitorima i samim preduzeæima...

Drugi aspekt uloge naše države u razvoju Beogradske berze odnosi se na ohrabrenje i direktnu podršku uključenju kompanija na listing Berze. Reč je u prvom redu o kompanijama čiji je vlasnik država, odnosno javnim preduzećima kojima predstoji proces privatizacije.

Naime, s obzirom da država u nekolicini tih kompanija ima strateški interes objektivno se može pretpostaviti da će biti zainteresovana i za zadržavanje dela vlasništva pod direktnom kontrolom, kao i za pronalaženje strateškog partnera. Istovremeno, interes razvoja tih kompanija zahteva i „ubrizgavanje“ svežeg kapitala.

Pomenuti ključni zahtevi ne isključuju i korišćenje mehanizama objektivnog odmeravanja njihove prodajne cene. Slobodno možemo reći da korišćenje metode tzv. „inicijalne javne ponude“ predstavlja način da država ostvari ključne zahteve, a istovremeno obezbedi domaćim i stranim, profesionalnim i individualnim investitorima ulaganje u atraktivne hartije od vrednosti.

Višestruku korist od ovakvog pristupa države imalo bi tržište kapitala u celini posebno sa stanovišta atraktivnosti u pogledu regionalnih integracija i stvaranja regionalnog tržišta. Svakako korist od ovakvog pristupa imale bi i kompanije listirane na Beogradskoj berzi, članovi Berze i drugi učesnici na tržištu.

Jednostavno rečeno, to je recept za privlačenje stranih investitora (a da nije reč o skupim kreditima), uključenje srpskih kompanija u finansijske međunarodne tokove, postepeno prilagođavanje pravila i procedura na domaćem tržištu međunarodno prihvaćenim standardima, realno podizanje korporativne kulture, nastajanje i uvođenje novih tržišnih materijala (finansijskih instrumenata) na naše tržište i druga pitanja od značaja za brži razvoj našeg tržišta kapitala i njegovu bolju poziciji u medjunarodnim okvirima.