Mi ne politiziramo, već stvarno brinemo

Mi ne politiziramo, vec stvarno brinemo “Republicki ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevic odluku Skupstine Autonomne Pokrajine Vojvodine da predlozi zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim se predlaze da se naknada trudnicama koje su na odrzavanju trudnoce sa 65 odsto, kako je sada, poveca na 100 odsto, kako je bilo do decembra, naziva politikanstvom” – saopstio je juce dr Lucic. “Istina je da se ne radi o politikanstvu, vec o stvarnoj brizi za zdravlje zena u trudnoci, kao posebno osetljive kategorije stanovnistva koja u svim zemljama sveta uziva posebnu zastitu”. – Prema podacima Republickog zavoda za statistiku, prosecna mesecna neto zarada po zaposlenom u Republici Srbiji je u novembru 2005. godine iznosila 18.697 dinara. Sadasnje resenje u Zakonu, koje predvidja da zene za vreme odrzavanja trudnoce ostvaruje naknadu za vreme sprecenosti za rad u iznosu od 65 odsto, znaci da – u slucaju da zena ima prosecnu platu – mesecno dobija 12.153 dinara. U istom mesecu minimalna potrosacka korpa iznosila je 14.784,59 dinara, dok je prosecna potrosacka korpa bila 23.941,37. To znaci da s ovako utvrdjenom naknadom za vreme sprecenosti za rad u iznosu od 65 odsto, zena na odrzavanju trudnoce moze da pokrije samo 82,2 minimalne, odnosno 50,7 odsto prosecne potrosacke korpe – tvrdi dr Lucic. – Ako se ovome doda neosporna cinjenica da ishrana ovih zena u tom periodu mora biti raznovrsnija i da nijedan lek koji trudnice koriste za odrzavanje trudnoce nije na listi lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, vise je nego jasno da postojece zakonsko resenje ne stiti zene u toku trudnoce. Ovome treba dodati i cinjenicu da se naknade za privremenu sprecenost za rad isplacuju sa zakasnjenjem vecim od tri meseca, tako da ionako smanjenu naknadu dodatno obezvredjuje inflacija. Dakle, ovde se na radi o politikanstvu, vec o uvazavanju stvarnih potreba zena u trudnoci. Ministar Milosavljevic se poziva, podseca pokrajinski sekretar, na resenja koja postoje u drugim zemljama, i navodi primer Finske, gde zene dobijaju 80 odsto od plate kada su na porodiljskom bolovanju, “ali zaboravlja da navede i podatak o tome koliko iznosi prosecna plata u Finskoj, a koliko u Srbiji. Kada bi prosecna plata u Srbiji iznosila bar onoliko koliko ce ministar Milosavljevic dobiti za januar mesec, a to je oko 95.000 dinara, ne bi se postavljalo pitanje o tome da li je 65 odsto naknade dovoljno ili ne. Medjutim, vecina gradjana Srbije ne zivi tako dobro kao ministar, a Skupstina Autonomne Pokrajine Vojvodine je upravo to imala u vidu kada je predlozila izmenu ovog zakona”. “Ukoliko preveliki broj zena koristi bolovanje zbog odrzavanja trudnoce, cak i kada to nije neophodno, kako to tvrdi ministar Milosavljevic, resenje nije u tome da se smanji naknada koje zene primaju, vec da se obezbedi da ginekolozi koji predlazu bolovanje zbog odrzavanja trudnoce, to cine samo za zene kojima je ono stvarno potrebno. Umesto ovakvog sistematskog resavanja problema, ministar Milosavljevic je pribegao pukom uskracivanju prava, bez, ocigledno, ikakvih analiza o tome kakve posledice ono moze imati u zemlji ciji su gradjani sve stariji, a prirodni prirastaj negativan”. Konacno, kaze Lucic, licemerno je da ministar Milosavljevic poziva Skupstinu Autonomne Pokrajine Vojvodine da isplati trudnicama primanja veca od poslanickih plata. Ministra ocigledno treba podsetiti na to da je isplata bolovanja zbog odrzavanja trudnoce pravo koje se isplacuje iz doprinosa za zdravstveno osiguranje koje placaju svi gradjani Srbije, pa tako i oni koji zive na teritoriji Pokrajine. Ministra ocigledno treba podsetiti i na to da se, upravo odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje je je on predlozio, taj novac prikuplja na centralnom racunu koji se, gle cuda, nalazi u Beogradu. Tako ministar izgleda kao neko ko vam je zavukao ruku u dzep i uzeo novac, a onda vas poziva da nadjete neki drugi i platite ono sto bi on morao da plati od novca koji vam je uzeo. Ministre, vratite novac Vojvodini! U toku javne rasprave o zakonima, podseca pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Milos Lucic, mnogo puta Pokrajina je trazila da novac koji se prikuplja na teritoriji Vojvodine ostane u Pokrajini, uz postovanje principa solidarnosti. “Zato, ministre, vratite novac Vojvodini, a Pokrajina ce obezbediti iz njega i bolju zdravstvenu zastitu za svoje gradjane i isplate onih prava koje ste bez ikakvih valjanih analiza gradjanima uskratili”, zakljucio je on. Potpredsednica Skupstine Vojvodine Branislava Bel Pojacana kontrola bolovanja umesto restrikcije - Ako se kaze da postoji ogroman broj bolovanja i da veliki broj njih nisu realna, zasto se ne naprave komisije koje ce na osnovu svih nalaza ginekologa dodatno proveratavi bolovanja trudnica - kaze potpredsednica Skupstine Vojvodine zaduzena za zdravstvo dr Branislava Belic. - Ovakvom supervizijom izbegao bi se veliki broj bolovanja trudnica koje su otisle na bolovanje bez valjanih zdravstvenih razloga, a zastitile one cije zdravstveno stanje zahteva da budu na bolovanju. Razumem da se radi o ogromnim troskovima na racun bolovanja, ali mora se voditi racuna da se ne ostete oni koji su opravdano na bolovanju. Dr Milos Lucic Vojvodjanski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku Milos Lucic odbacio je juce ocenu ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevica da je predlog vojvodjanskog parlamenta za izmene zakona o zdravstvu – “politikanstvo”.

“Republički ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević odluku Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine da predloži zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim se predlaže da se naknada trudnicama koje su na održavanju trudnoće sa 65 odsto, kako je sada, poveća na 100 odsto, kako je bilo do decembra, naziva politikanstvom” – saopštio je juče dr Lučić. “Istina je da se ne radi o politikanstvu, već o stvarnoj brizi za zdravlje žena u trudnoći, kao posebno osetljive kategorije stanovništva koja u svim zemljama sveta uživa posebnu zaštitu”.

– Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Republici Srbiji je u novembru 2005. godine iznosila 18.697 dinara. Sadašnje rešenje u Zakonu, koje predviđa da žene za vreme održavanja trudnoće ostvaruje naknadu za vreme sprečenosti za rad u iznosu od 65 odsto, znači da – u slučaju da žena ima prosečnu platu – mesečno dobija 12.153 dinara. U istom mesecu minimalna potrošačka korpa iznosila je 14.784,59 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila 23.941,37. To znači da s ovako utvrđenom naknadom za vreme sprečenosti za rad u iznosu od 65 odsto, žena na održavanju trudnoće može da pokrije samo 82,2 minimalne, odnosno 50,7 odsto prosečne potrošačke korpe – tvrdi dr Lučić. – Ako se ovome doda neosporna činjenica da ishrana ovih žena u tom periodu mora biti raznovrsnija i da nijedan lek koji trudnice koriste za održavanje trudnoće nije na listi lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, više je nego jasno da postojeće zakonsko rešenje ne štiti žene u toku trudnoće. Ovome treba dodati i činjenicu da se naknade za privremenu sprečenost za rad isplaćuju sa zakašnjenjem većim od tri meseca, tako da ionako smanjenu naknadu dodatno obezvređuje inflacija. Dakle, ovde se na radi o politikanstvu, već o uvažavanju stvarnih potreba žena u trudnoći.

Ministar Milosavljević se poziva, podseća pokrajinski sekretar, na rešenja koja postoje u drugim zemljama, i navodi primer Finske, gde žene dobijaju 80 odsto od plate kada su na porodiljskom bolovanju, “ali zaboravlja da navede i podatak o tome koliko iznosi prosečna plata u Finskoj, a koliko u Srbiji. Kada bi prosečna plata u Srbiji iznosila bar onoliko koliko će ministar Milosavljević dobiti za januar mesec, a to je oko 95.000 dinara, ne bi se postavljalo pitanje o tome da li je 65 odsto naknade dovoljno ili ne. Međutim, većina građana Srbije ne živi tako dobro kao ministar, a Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine je upravo to imala u vidu kada je predložila izmenu ovog zakona”.

“Ukoliko preveliki broj žena koristi bolovanje zbog održavanja trudnoće, čak i kada to nije neophodno, kako to tvrdi ministar Milosavljević, rešenje nije u tome da se smanji naknada koje žene primaju, već da se obezbedi da ginekolozi koji predlažu bolovanje zbog održavanja trudnoće, to čine samo za žene kojima je ono stvarno potrebno. Umesto ovakvog sistematskog rešavanja problema, ministar Milosavljević je pribegao pukom uskraćivanju prava, bez, očigledno, ikakvih analiza o tome kakve posledice ono može imati u zemlji čiji su građani sve stariji, a prirodni priraštaj negativan”. Konačno, kaže Lučić, licemerno je da ministar Milosavljević poziva Skupštinu Autonomne Pokrajine Vojvodine da isplati trudnicama primanja veća od poslaničkih plata. Ministra očigledno treba podsetiti na to da je isplata bolovanja zbog održavanja trudnoće pravo koje se isplaćuje iz doprinosa za zdravstveno osiguranje koje plaćaju svi građani Srbije, pa tako i oni koji žive na teritoriji Pokrajine. Ministra očigledno treba podsetiti i na to da se, upravo odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje je je on predložio, taj novac prikuplja na centralnom računu koji se, gle čuda, nalazi u Beogradu. Tako ministar izgleda kao neko ko vam je zavukao ruku u džep i uzeo novac, a onda vas poziva da nađete neki drugi i platite ono što bi on morao da plati od novca koji vam je uzeo.