Borovnice štite od demencije i čuvaju vid

Borovnice stite od demencije i cuvaju vid Zdravstvene blagodeti borovnica Borovnice sadrze raznolik spektar hranjivih materija, a najbogatije su manganom, vitaminima C i K, kao i dijetalnim vlaknima. Bogate su i kalijumom, kalcijumom i fosforom, a jos se vise isticu sadrzajem fitonutrijenata. Borovnice poseduju znacajne kolicine pektina, koji snizava holesterol, i antocijana - jednog od najjacih antioksidanata. On daje plavu, ljubicastu i crvenu boju vocu i povrcu, a smatra se i da smanjuje rizik od upala i raka. Plodovi nisu jedini deo borovnice koristan za zdravlje. Naime, i listovi borovnice imaju brojna lekovita svojstva priznata u narodnoj medicini. Od listova se priprema caj koji pomaze kod brojnih stanja poput proliva, upala usne supljine i zdrela, i secerne bolesti. Takodje, caj moze pospesiti rast kose, ako se redovin utrljava u koren kose. Kao i ostalo bobicasto voce, borovnice imaju niski glikemijski indeks. Nedavna istrazivanja pokazala su da dobro uticu na regulaciju secera u krvi kod osoba koje pate od dijabetesa tipa 2. Redovno konzumiranje borovnica povoljno utice i na krvni prirtisak muskaraca i zena, bez obzira na starost. U istrazivanjima, pacijentima s povisenim krvnim pritiskom borovnice su znacajno smanjile sistolicki i dijastolicki krvni pritisak. Stite mreznjacu oka Mreznjaca oka trpi veliki rizik od oksidativnog ostecenja, a borovnice pomazu i na tom planu. Antocijanini u borovnicama stite mreznjacu od oksidativnog stresa i negativnog uticaja suncevog zracenja. Studije potvrdjuju ulogu antocijanina u lecenju slabog vida i smanjenog vidnog polja. Antocijanini deluju na kapilare u mreznjaci tako sto im pojacavaju funkciju, a ujedno sprecavaju degeneraciju zute mrlje. Cuvaju mladost mozga Mozda najbitnije istrazivanje o borovnicama pokazalo je da bi one mogle postati vazan saveznik u borbi protiv Alchajmerove bolesti. Istrazivanje je ukljucilo starije osobe prosecne starosti od 76 godina. Dvanaest nedelja konzumiranja borovnica bilo je dovoljno za poboljsanje rezultata na testovima kognitivnih funkcija. Autori istrazivanja uvereni su da borovnice nisu korisne samo za poboljsanje memorije. One odlazu pocetak drugih kognitivnih problema povezanih sa starenjem, pa bi mogle biti od velikog znacenja kod Alchajmerove bolesti. Dobrobiti borovnica: snizavaju nivo holesterola pomazu kod dijabetesa tipa 2 smanjuju visok krvni pritisak poboljsavaju pamcenje i ostale kognitivne funkcije sprecavaju infekcije urinarnog trakta smiruju menstrualne tegobe poboljsavaju rast kose stite zdravlje oka Konzumiranje i cuvanje borovnica Kao i ostalo voce, borovnice u svezem stanju imaju najbolji ukus i najvecu prehrambenu korist. Na pijacama ih mozete kupiti sveze, a u prodavnicama su dostupne i smrznute borovnice tokom cele godine. Kad kupujete sveze borovnice, odaberite bobice koje imaju zivu i ujednacenu boju. Protresite posudu u kojoj se nalaze – ako se bobice ne krecu slobodno to moze znaciti da su mekane, ostecene ili plesnive. Pri kupovini smrznutih borovnica, nezno protresite kutiju kako biste se uverili da bobice nisu zalepljene jedna za drugu. To bi moglo da sugerise da su odmrznute i ponovno zamrznute. Pre odlaganja borovnica u frizider uklonite sve zdrobljene i plesnive bobice kako biste sprecili da se i ostatak pokvari. Nemojte ih prati odmah, vec tek neposredno pre konzumiranja. Cuvajte ih u zatvorenoj posudi u frizideru do tri dana. Borovnice mozete jesti sveze, ili pripremiti od njih sokove, dzemove, kolace i sladolede. Probajte borovnice umesane u sejk ili vocnu salatu. Ili ih dodajte u zitarice koje jedete za dorucak. Izvor: Marina Biljak/alternativa-za-vas.com Foto: Michelle Meiklejohn/FreeDigitalPhotos.net, Grant Cochrane/FreeDigitalPhotos.net alternativa-za-vas Borovnica je visegodisnji grm poreklom iz Severne Amerike, gde se i dan danas ove bobice najvise uzgajaju. Svezi i zreli plodovi uglavnom su ljubicaste boje, a ponekad mogu biti i tamnije, gotovo crne. Borovnice su prava superhrana: pune su nutrijenata i donose brojne dobrobiti za zdravlje, a istovremeno imaju malo kalorija! Borovnice su prava superhrana: pune su nutrijenata i donose brojne dobrobiti za zdravlje, a istovremeno imaju malo kalorija!

Zdravstvene blagodeti borovnica

Borovnice sadrže raznolik spektar hranjivih materija, a najbogatije su manganom, vitaminima C i K, kao i dijetalnim vlaknima. Bogate su i kalijumom, kalcijumom i fosforom, a još se više ističu sadržajem fitonutrijenata.

Borovnice poseduju značajne količine pektina, koji snižava holesterol, i antocijana - jednog od najjačih antioksidanata. On daje plavu, ljubičastu i crvenu boju voću i povrću, a smatra se i da smanjuje rizik od upala i raka.

Plodovi nisu jedini deo borovnice koristan za zdravlje. Naime, i listovi borovnice imaju brojna lekovita svojstva priznata u narodnoj medicini. Od listova se priprema čaj koji pomaže kod brojnih stanja poput proliva, upala usne šupljine i ždrela, i šećerne bolesti.

Takođe, čaj može pospešiti rast kose, ako se redovin utrljava u koren kose.

Kao i ostalo bobičasto voće, borovnice imaju niski glikemijski indeks. Nedavna istraživanja pokazala su da dobro utiču na regulaciju šećera u krvi kod osoba koje pate od dijabetesa tipa 2.

Redovno konzumiranje borovnica povoljno utiče i na krvni prirtisak muškaraca i žena, bez obzira na starost. U istraživanjima, pacijentima s povišenim krvnim pritiskom borovnice su značajno smanjile sistolički i dijastolički krvni pritisak.

Štite mrežnjaču oka

Mrežnjača oka trpi veliki rizik od oksidativnog oštećenja, a borovnice pomažu i na tom planu. Antocijanini u borovnicama štite mrežnjaču od oksidativnog stresa i negativnog uticaja sunčevog zračenja. Studije potvrđuju ulogu antocijanina u lečenju slabog vida i smanjenog vidnog polja.

Antocijanini deluju na kapilare u mrežnjači tako što im pojačavaju funkciju, a ujedno sprečavaju degeneraciju žute mrlje.

Čuvaju mladost mozga

Možda najbitnije istraživanje o borovnicama pokazalo je da bi one mogle postati važan saveznik u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Istraživanje je uključilo starije osobe prosečne starosti od 76 godina. Dvanaest nedelja konzumiranja borovnica bilo je dovoljno za poboljšanje rezultata na testovima kognitivnih funkcija.

Autori istraživanja uvereni su da borovnice nisu korisne samo za poboljšanje memorije. One odlažu početak drugih kognitivnih problema povezanih sa starenjem, pa bi mogle biti od velikog značenja kod Alchajmerove bolesti.

Dobrobiti borovnica:

• snižavaju nivo holesterola
• pomažu kod dijabetesa tipa 2
• smanjuju visok krvni pritisak
• poboljšavaju pamćenje i ostale kognitivne funkcije
• sprečavaju infekcije urinarnog trakta
• smiruju menstrualne tegobe
• poboljšavaju rast kose
• štite zdravlje oka

Konzumiranje i čuvanje borovnica

Kao i ostalo voće, borovnice u svežem stanju imaju najbolji ukus i najveću prehrambenu korist. Na pijacama ih možete kupiti sveže, a u prodavnicama su dostupne i smrznute borovnice tokom cele godine.

Kad kupujete sveže borovnice, odaberite bobice koje imaju živu i ujednačenu boju. Protresite posudu u kojoj se nalaze – ako se bobice ne kreću slobodno to može značiti da su mekane, oštećene ili plesnive.

Pri kupovini smrznutih borovnica, nežno protresite kutiju kako biste se uverili da bobice nisu zalepljene jedna za drugu. To bi moglo da sugeriše da su odmrznute i ponovno zamrznute.

Pre odlaganja borovnica u frižider uklonite sve zdrobljene i plesnive bobice kako biste sprečili da se i ostatak pokvari.

Nemojte ih prati odmah, već tek neposredno pre konzumiranja. Čuvajte ih u zatvorenoj posudi u frižideru do tri dana.

Borovnice možete jesti sveže, ili pripremiti od njih sokove, džemove, kolače i sladolede.

Probajte borovnice umešane u šejk ili voćnu salatu. Ili ih dodajte u žitarice koje jedete za doručak.

Izvor: Marina Biljak/alternativa-za-vas.com
Foto: Michelle Meiklejohn/FreeDigitalPhotos.net, Grant Cochrane/FreeDigitalPhotos.net