Astma sve više puni naše bolnice

Astma sve vise puni nase bolnice Koliko niske temperature i ostar vazduh zaista nepovoljno uticu na astmaticare najbolje pokazuje podatak do koga su dosli strucnjaci iz Klinickog centra Srbije. Prof. dr Vesna Bosnjak, direktor Poliklinike Klinickog centra i predsednik Udruzenja za astmu, ustanovila je da se u januaru za 30 odsto povecao broj pacijenata obolelih od astme na bolnickom lecenju, ali i onih koji zbog ovog problema dolaze u ambulantu. - Svake godine u januaru imamo najvise ovakvih pacijenata. To se desava zbog jako niskih temperatura, kao i zbog toga sto su oni u ovo vreme posebno ugrozeni virusnim infekcijama i izlaganja alergenima. Zato se njima posebno preporucuje da se vakcinisu protiv gripa, da ne izlaze napolje rano ujutru kad su velike hladnoce, da se dobro obuku, zastite disajne organe i unose dosta vitamina - kaze prof. Bosnjak za Glas. Ona napominje i da je inace broj obolelih od astme sve veci i u svetu, pa i kod nas. - Astma je tesko, i jedno od najcescih hronicnih oboljenja, na cije pojavljivanje utice pre svega nasledni, a zatim i spoljasnji faktori. Neko moze da ima genetske predispozicije da dobije astmu, ali to moze da se ne ispolji ukoliko zivi u zdravoj sredini. Medjutim, sve vece zagadjenje okoline, duzi boravak u zatvorenom prostoru, pogotovu tamo gde ima duvanskog dima, grinja i budji, nezdrav nacin ishrane, veca primena antibiotika i slaba fizicka aktivnost osnovni su razlozi zbog kojih astme ima sve vise, pogotovu u urbanim sredinama. Izlaganje ovakvim pokretacima dovodi do suzenja disajnih puteva - kaze prof. Bosnjak. Zato, prema njenim recima, zapadni savremeniji nacin zivota ima vrlo nepovoljan uticaj na alergijske bolesti. Rizik da obole od astme je veci za osobe koje zive u gradu, kao i za decu cija oba roditelja imaju astmu. - Poseban problem sa astmom kod nas je taj sto se ona ne dijagnostikuje na vreme, a i kad se otkrije ne leci se redovno. U vise od 50 odsto slucajeva ona se otkrije do druge decenije zivota, a moze da se otkrije i u 70. godini. Najcesci problem sa dijagnostikom kod dece jeste to sto roditelji posumnjaju pre na bronhitis ili upalu pluca, a ne proveravaju da li dete ima astmu. - U Srbiji cak ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih od astme. Pretpostavlja se da astmu ima pet do sedam odsto odraslog stanovnistva. Jedna medjunarodna studija koja je uradjena i u nasoj zemlji pokazala je da osam odsto dece izmedju sest i sedam godina, i 13 i 14 godina ima astmu - navodi nasa sagovornica. Sa starijima je, kako ona kaze, problem taj sto i kad otkriju astmu, ne lece je redovno. - Kod nas oboleli obicno uzimaju pumpice samo onda kad im je lose, a u stvari treba da redovno uzimaju inhalacijske kortikosteroide koji su doveli do revolucije u lecenju ove bolesti - kaze prof. Bosnjak. Zagadjenje okoline i duzi boravak u zatvorenom prostoru gde ima duvanskog dima, grinja i budji, kao i losa ishrana, preterana upotreba antibiotika i slaba fizicka aktivnost - glavni su razlozi sto astme ima sve vise

Koliko niske temperature i oštar vazduh zaista nepovoljno utiču na astmatičare najbolje pokazuje podatak do koga su došli stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije. Prof. dr Vesna Bošnjak, direktor Poliklinike Kliničkog centra i predsednik Udruženja za astmu, ustanovila je da se u januaru za 30 odsto povećao broj pacijenata obolelih od astme na bolničkom lečenju, ali i onih koji zbog ovog problema dolaze u ambulantu.

- Svake godine u januaru imamo najviše ovakvih pacijenata. To se dešava zbog jako niskih temperatura, kao i zbog toga što su oni u ovo vreme posebno ugroženi virusnim infekcijama i izlaganja alergenima. Zato se njima posebno preporučuje da se vakcinišu protiv gripa, da ne izlaze napolje rano ujutru kad su velike hladnoće, da se dobro obuku, zaštite disajne organe i unose dosta vitamina - kaže prof. Bošnjak za Glas. Ona napominje i da je inače broj obolelih od astme sve veći i u svetu, pa i kod nas.

- Astma je teško, i jedno od najčešćih hroničnih oboljenja, na čije pojavljivanje utiče pre svega nasledni, a zatim i spoljašnji faktori. Neko može da ima genetske predispozicije da dobije astmu, ali to može da se ne ispolji ukoliko živi u zdravoj sredini. Međutim, sve veće zagađenje okoline, duži boravak u zatvorenom prostoru, pogotovu tamo gde ima duvanskog dima, grinja i buđi, nezdrav način ishrane, veća primena antibiotika i slaba fizička aktivnost osnovni su razlozi zbog kojih astme ima sve više, pogotovu u urbanim sredinama. Izlaganje ovakvim pokretačima dovodi do suženja disajnih puteva - kaže prof. Bošnjak.

Zato, prema njenim rečima, zapadni savremeniji način života ima vrlo nepovoljan uticaj na alergijske bolesti. Rizik da obole od astme je veći za osobe koje žive u gradu, kao i za decu čija oba roditelja imaju astmu.

- Poseban problem sa astmom kod nas je taj što se ona ne dijagnostikuje na vreme, a i kad se otkrije ne leči se redovno. U više od 50 odsto slučajeva ona se otkrije do druge decenije života, a može da se otkrije i u 70. godini. Najčešći problem sa dijagnostikom kod dece jeste to što roditelji posumnjaju pre na bronhitis ili upalu pluća, a ne proveravaju da li dete ima astmu.

- U Srbiji čak ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih od astme. Pretpostavlja se da astmu ima pet do sedam odsto odraslog stanovništva. Jedna međunarodna studija koja je urađena i u našoj zemlji pokazala je da osam odsto dece između šest i sedam godina, i 13 i 14 godina ima astmu - navodi naša sagovornica. Sa starijima je, kako ona kaže, problem taj što i kad otkriju astmu, ne leče je redovno.

- Kod nas oboleli obično uzimaju pumpice samo onda kad im je loše, a u stvari treba da redovno uzimaju inhalacijske kortikosteroide koji su doveli do revolucije u lečenju ove bolesti - kaže prof. Bošnjak.