Tetka - ekološko sklonište dečje duše

Tetka - ekolosko skloniste decje duse Tetka moze, a ne mora da ima svoju decu. Tetkina deca mu nekako idu uz nju. Sa njima se volimo i ne volimo, tucemo kao mali, druzimo kao odrasliji, oslanjamo jedni na druge kao sasvim odrasli. Zanimljivo je da deca obicno misle kako bi ona druga mama, dakle u ovom slucaju tetka, bila mozda bolja od sopstvene. To, doduse, misle i tetkina deca za nase majke. Ali, ono sto je bitno jeste Tetka. Tetka je nesto poput dobre vile iz lepih decjih bajki. Zna sve, razume sve, ume da utesi, rasplasi, kada se rodimo, na poklon obavezno donese dukat (pa red je, Tetka je, ali to je nekako vise za mamu i tatu), a nama nase prvo cebence ili neku plisanu igracku od kojih se ne odvajamo, nekada ni do svadbe. Onda donosi razne benkice, zeke, kapice, salcice, sapuncice, flasice, cipelice, odelca, haljinice, sve za Tetkino zlato. Obozava da se slika sa nama i imamo gomilu slika na kojima nas drzi cvrsto, cvrsto i smeje se onako, nekako najlepse. Kako idu godine, mi sve veci na slikama, tetka u prvo vreme sve lepsa, a onda polako pocnu da joj se vide godine. No, to vide drugi. Za nas tetke ostaju nekim cudom uvek mlade. Mama moze i da ostari, ali Tetka... nemoguce! Ona nam da parce cokolade koju kriju kao neprijatelja da nam se ne pokvare zubi, da se ne gojimo kada odrastemo, kupi sladoled iako su roditelji strogo zabranili jer „dete ima osetljivo grlo“, kupi prvu mini suknju, pa makar se mama razbesnela, „izboksuje“ prvi dzeparac, prvog decka, prvo samostalno letovanje. Cusne neke pare u dzep, onako, da nam se nadje, dopuni mobilni, kupi „na rasprodaji“ nesto „kao za tebe da su pravili“. Kod nje se uvek nadje neki parfem, dopola potrosen koji „mi, ma kad ti kazem, zaista ne treba“. Ona ima najbolji izbor dijeta bas za nasu krvnu i ostale grupe, ima ostro oko kada dobijemo gram vise ili oslabimo taj isti gram. Zna kada je tata besan po frekvenciji njegovog glasa, kada mama ima migrenu, pa treba hodati na prstima, kada su se posvadjali zbog njene nove bluze ili njegove stote rekreativne partije tenisa u ovom polugodju. Zna ona i vise od toga, ali ume da se ponasa kao neko ko ne zna ama bas nista. Tako se od Tetke uci da se zna a ne zna, da se ne zabadaju nosevi u tudje tanjire, da je lepo imati najbolju drugaricu, ali da ne treba zbog toga oterati sve druge, da je normalno da se drugarice ponekad i posvadjaju. Tetka nas uci kako se ljubi, na koju stranu ide nos, kako da ne pocrvenimo ako nas On gleda, a ako i pocrvenimo, da On to ne vidi. Ona zna i koji su najbolji filmovi koje treba gledati na prvom dejtu, da li pri prvom susretu treba sesti u ovaj ili onaj kafic. Uci nas kako se krisom stavlja maskara a da razredna ne primeti (mama je vec naucila na razne vrste maskiranja), kako moze da se pozajmi bas onaj fantasticni top od drugarice a da pri tom ne prica o tome koja sila bakterija vreba bas na nas odatle i koje karakondzule mogu da nas pojedu ako pozajmimo tudju stvar. Znate sta su karakondzule? Ako ne znate, pitajte Tetku. Sve je to vec prezivela. Tetki sme da se kaze koliko je jedinica u dnevniku a da nas ne kazni i ne oda, sme da se pobegne iz skole i da samo ona zna. Ume da nam uradi domaci da roditelji ne vide, hoce da nam pomogne oko latinskog, fizike, tako nekih predmeta za koje u tom periodu nismo sigurni cemu sluze sem da muce djake. Tetka najbolje zna koje kolokvijume imamo, kada su ispiti, nagradi za polozen ispit i ne mrsti se zbog sestice. Pred tetkom sme da se place zbog neuzvracene ljubavi ili zbog toga sto nas je neko „dvojkirao“. Tetka ce umeti da nam objasni kako za prekid veze nismo krive mi nego on, sigurno nas je mnogo voleo, ali smo mi jace, snaznije, nije mogao da nas prati. Sta stvarno misli, samo ona zna. Nikada nam nece direktno reci da nam decko nije bas previse bistar ili previse lep. Reci ce da je OK, da je bas „cool“, ali mozda mi mozemo i bolje. Nista njemu ne fali, ali smo mi ipak tako nekako vrlo posebne. Istini za volju, Tetka veruje u tu posebnost. Tetka je neko ko autenticno i bezuslovno voli, postuje, veruje u nasu ispravnost i nepogresivost. Daje podrsku, hrabri, gura, podstice, krece iz cetvrte, a koci u mestu. Zasto je tetka tako znacajna osoba? Tetka je zena, dakle neko ko po mnogo cemu podseca na majku. Za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti, zebnje, straha, zbunjenosti koji ima majka u prvom susretu sa svojom bebom. Zato je tetka slobodnija, deluje neposrednije, spontanije. Tetka sme da bude umorna, majka to ne moze. Tetka moze da kaze da nesto ne moze ili ne ume. Majka ne moze. Tetki je dozvoljeno da pogresi, majci ne. Uostalom, od „gresaka“ majki, vidjenih ocima njihove dece, zivi citava jedna profesija – psihoterapeuti. Tetkama je lakse jer se bave decom sa one lepse strane. Roditelji su zaduzeni i za ono sto deca ne vole: jedi, peri ruke, peri zube, slozi igracke, namesti krevet, ustaj za skolu, vrati se kuci na vreme i sl. Mnogo je manje podrucja zivota u kojima moze da dodje do sukoba izmedju Tetki i njihovih „zlata“. Nikada niko nije zvao Tetku u obdaniste zbog toga sto su se deca potukla. U skolu na roditeljske idu roditelji. Drustvo pravi znacajnu razliku izmedju roditeljske kompetencije i tetkine ljubavi i to je u redu, zar ne? Medjutim, Tetka moze da bude vrlo dobra zamena za majku u onim oblastima u kojima se dete ustrucava da se poveri, ima strah ili lose iskustvo, kada zna da je pogresilo i zao mu je, a plasi se kazne. Od Tetke mogu da se dobiju prva uputstva o svemu prvom u zivotu a da to, narocito u periodu adolescencije, nema tu tezinu koju ima takav razgovor sa roditeljem. Dosla je neka moda da se roditelji trude da budu prijatelji sa decom. Pazite, deca sama biraju prijatelje. Roditelj je jedinstvena osoba u zivotu i tu ulogu nikada ne treba mesati sa drugarskom. Tu drugu lepo moze da ostvari tetka. Ona i jeste prijatelj, pa i mnogo vise od toga. Tetka predstavlja onu slobodnu, emocionalno cistu zonu u kojoj je skloniste za nase duse i kada nam ne ide i kada nam je dobro. Tu ne postoji sistem nagrada i kazni, grdnja, strah. Postoji okeansko osecanje svemoci koje smo zaboravili kada smo ga osetili prvi put – kada smo se rodili. Tetke, sa svoje strane, apsolutno obozavaju decu svojih sestara i brace. Decom se hvale, dice, voze ponosno kolica, tricikle, bicikle, rolere, klizaljke sa decom. Koliko su samo ponosne kada neko kaze: „O, kako je lepo ovo tvoje dete“. Pa to i nije greska. Nase tetke nas i smatraju svojom decom. U psiholoskom smislu to zaista i jesmo. Pomeranje vremena udaje i radjanja dovelo je do toga da je mnogo mladih zena u statusu Tetke. One, psiholoski, imaju decu, imaju to osecanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvracena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osecaju se korisno i ostvareno. Sve ovo nije iluzija, to je realnost. Stvari postanu malo drugacije kada dobiju svoju decu, ali to su nijanse. Tetkino dete jednom – tetkino dete zauvek. Jedno istrazivanje radjeno nedavno u nasim skolama pokazalo je da se ucenici pre poveravaju tetkicama nego profesorima ili psiholozima i pedagozima. Nije ni cudo da se tetkica zove tetkica. Tetkica u skoli takodje je neko od koga se ne strepi i ko ne kaznjava, a ume da utesi i pomogne. Ako vam se ucini da je ovo oda Tetkama, niste pogresili. U eri brige za ekoloski opstanak nase planete, valjalo bi razmisliti i o psihickoj ekologiji nase duse. Taj resor suvereno drze Tetke. • Ko nije imao tetku, ne zna sta je time izgubio. • Tetka je rodjaka, drugarica, prijateljica, saveznik. • Tetke su jedinstvena bica; svaka je neponovljiva. • Svaka tetka ima svoje „zlato“. • Blago „zlatu“. • Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna. • Tetka je ziva enciklopedija, od nje se uci o zivotu. • Niko ne moze da vas utesi kao Tetka, narocito kada ste u svadji sa roditeljima. • Tetke zazmure pred pravilima ne zato sto su neposlusne nego zato sto imaju samo svoja. • Tetke su najbolji prijatelji dece. • „Ljubav izmedju tetke i mene je neopisiva“, reci su jedne devojcice. Ko nikada nije imao Tetku, nije imao srecu da poseduje neizmerno bogatstvo sazeto u jednoj osobi. Cak i kada nemamo bas „rodjenu“ Tetku, nadje se neka Tetka iz familije koja uspesno, nepogresivo uspesno, odigra tu znacajnu ulogu u nasim zivotima. Tetka je uvek izvanredna zena, osoba bez premca, ekstravagantna po misljenju i odnosu prema nama. Dakle, jedinstveno bice. Tekst: Vesna Brzev-Curcic psihoanaliticar Izvor: magazin "Elle" Ko nikada nije imao Tetku, nije imao srecu da poseduje neizmerno bogatstvo sazeto u jednoj osobi. Cak i kada nemamo bas „rodjenu“ Tetku, nadje se neka Tetka iz familije koja uspesno, nepogresivo uspesno, odigra tu znacajnu ulogu u nasim zivotima. Tetka je uvek izvanredna zena, osoba bez premca, ekstravagantna po misljenju i odnosu prema nama. Dakle, jedinstveno bice.

Tetka može, a ne mora da ima svoju decu. Tetkina deca mu nekako idu uz nju. Sa njima se volimo i ne volimo, tučemo kao mali, družimo kao odrasliji, oslanjamo jedni na druge kao sasvim odrasli. Zanimljivo je da deca obično misle kako bi ona druga mama, dakle u ovom slučaju tetka, bila možda bolja od sopstvene. To, doduše, misle i tetkina deca za naše majke. Ali, ono što je bitno jeste Tetka.

Tetka je nešto poput dobre vile iz lepih dečjih bajki. Zna sve, razume sve, ume da uteši, rasplaši, kada se rodimo, na poklon obavezno donese dukat (pa red je, Tetka je, ali to je nekako više za mamu i tatu), a nama naše prvo ćebence ili neku plišanu igračku od kojih se ne odvajamo, nekada ni do svadbe. Onda donosi razne benkice, zeke, kapice, šalčiće, sapunčiće, flašice, cipelice, odelca, haljinice, sve za Tetkino zlato.

Obožava da se slika sa nama i imamo gomilu slika na kojima nas drži čvrsto, čvrsto i smeje se onako, nekako najlepše. Kako idu godine, mi sve veći na slikama, tetka u prvo vreme sve lepša, a onda polako počnu da joj se vide godine. No, to vide drugi. Za nas tetke ostaju nekim čudom uvek mlade. Mama može i da ostari, ali Tetka... nemoguće! Ona nam da parče čokolade koju kriju kao neprijatelja da nam se ne pokvare zubi, da se ne gojimo kada odrastemo, kupi sladoled iako su roditelji strogo zabranili jer „dete ima osetljivo grlo“, kupi prvu mini suknju, pa makar se mama razbesnela, „izboksuje“ prvi džeparac, prvog dečka, prvo samostalno letovanje. Ćušne neke pare u džep, onako, da nam se nađe, dopuni mobilni, kupi „na rasprodaji“ nešto „kao za tebe da su pravili“. Kod nje se uvek nađe neki parfem, dopola potrošen koji „mi, ma kad ti kažem, zaista ne treba“. Ona ima najbolji izbor dijeta baš za našu krvnu i ostale grupe, ima oštro oko kada dobijemo gram više ili oslabimo taj isti gram. Zna kada je tata besan po frekvenciji njegovog glasa, kada mama ima migrenu, pa treba hodati na prstima, kada su se posvađali zbog njene nove bluze ili njegove stote rekreativne partije tenisa u ovom polugođu.

Zna ona i više od toga, ali ume da se ponaša kao neko ko ne zna ama baš ništa. Tako se od Tetke uči da se zna a ne zna, da se ne zabadaju nosevi u tuđe tanjire, da je lepo imati najbolju drugaricu, ali da ne treba zbog toga oterati sve druge, da je normalno da se drugarice ponekad i posvađaju. Tetka nas uči kako se ljubi, na koju stranu ide nos, kako da ne pocrvenimo ako nas On gleda, a ako i pocrvenimo, da On to ne vidi. Ona zna i koji su najbolji filmovi koje treba gledati na prvom dejtu, da li pri prvom susretu treba sesti u ovaj ili onaj kafić. Uči nas kako se krišom stavlja maskara a da razredna ne primeti (mama je već naučila na razne vrste maskiranja), kako može da se pozajmi baš onaj fantastični top od drugarice a da pri tom ne priča o tome koja sila bakterija vreba baš na nas odatle i koje karakondžule mogu da nas pojedu ako pozajmimo tuđu stvar. Znate šta su karakondžule? Ako ne znate, pitajte Tetku. Sve je to već preživela.

Tetki sme da se kaže koliko je jedinica u dnevniku a da nas ne kazni i ne oda, sme da se pobegne iz škole i da samo ona zna. Ume da nam uradi domaći da roditelji ne vide, hoće da nam pomogne oko latinskog, fizike, tako nekih predmeta za koje u tom periodu nismo sigurni čemu služe sem da muče đake. Tetka najbolje zna koje kolokvijume imamo, kada su ispiti, nagradi za položen ispit i ne mršti se zbog šestice. Pred tetkom sme da se plače zbog neuzvraćene ljubavi ili zbog toga što nas je neko „dvojkirao“.

Tetka će umeti da nam objasni kako za prekid veze nismo krive mi nego on, sigurno nas je mnogo voleo, ali smo mi jače, snažnije, nije mogao da nas prati. Šta stvarno misli, samo ona zna. Nikada nam neće direktno reći da nam dečko nije baš previše bistar ili previše lep. Reći će da je OK, da je baš „cool“, ali možda mi možemo i bolje. Ništa njemu ne fali, ali smo mi ipak tako nekako vrlo posebne. Istini za volju, Tetka veruje u tu posebnost. Tetka je neko ko autentično i bezuslovno voli, poštuje, veruje u našu ispravnost i nepogrešivost. Daje podršku, hrabri, gura, podstiče, kreće iz četvrte, a koči u mestu.

Zašto je tetka tako značajna osoba? Tetka je žena, dakle neko ko po mnogo čemu podseća na majku. Za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti, zebnje, straha, zbunjenosti koji ima majka u prvom susretu sa svojom bebom. Zato je tetka slobodnija, deluje neposrednije, spontanije. Tetka sme da bude umorna, majka to ne može. Tetka može da kaže da nešto ne može ili ne ume. Majka ne može. Tetki je dozvoljeno da pogreši, majci ne. Uostalom, od „grešaka“ majki, viđenih očima njihove dece, živi čitava jedna profesija – psihoterapeuti. Tetkama je lakše jer se bave decom sa one lepše strane.

Roditelji su zaduženi i za ono što deca ne vole: jedi, peri ruke, peri zube, složi igračke, namesti krevet, ustaj za školu, vrati se kući na vreme i sl. Mnogo je manje područja života u kojima može da dođe do sukoba između Tetki i njihovih „zlata“. Nikada niko nije zvao Tetku u obdanište zbog toga što su se deca potukla. U školu na roditeljske idu roditelji. Društvo pravi značajnu razliku između roditeljske kompetencije i tetkine ljubavi i to je u redu, zar ne? Međutim, Tetka može da bude vrlo dobra zamena za majku u onim oblastima u kojima se dete ustručava da se poveri, ima strah ili loše iskustvo, kada zna da je pogrešilo i žao mu je, a plaši se kazne. Od Tetke mogu da se dobiju prva uputstva o svemu prvom u životu a da to, naročito u periodu adolescencije, nema tu težinu koju ima takav razgovor sa roditeljem. Došla je neka moda da se roditelji trude da budu prijatelji sa decom.

Pazite, deca sama biraju prijatelje. Roditelj je jedinstvena osoba u životu i tu ulogu nikada ne treba mešati sa drugarskom. Tu drugu lepo može da ostvari tetka. Ona i jeste prijatelj, pa i mnogo više od toga. Tetka predstavlja onu slobodnu, emocionalno čistu zonu u kojoj je sklonište za naše duše i kada nam ne ide i kada nam je dobro. Tu ne postoji sistem nagrada i kazni, grdnja, strah. Postoji okeansko osećanje svemoći koje smo zaboravili kada smo ga osetili prvi put – kada smo se rodili.

Tetke, sa svoje strane, apsolutno obožavaju decu svojih sestara i braće. Decom se hvale, diče, voze ponosno kolica, tricikle, bicikle, rolere, klizaljke sa decom. Koliko su samo ponosne kada neko kaže: „O, kako je lepo ovo tvoje dete“. Pa to i nije greška. Naše tetke nas i smatraju svojom decom. U psihološkom smislu to zaista i jesmo.

Pomeranje vremena udaje i rađanja dovelo je do toga da je mnogo mladih žena u statusu Tetke. One, psihološki, imaju decu, imaju to osećanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvraćena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osećaju se korisno i ostvareno. Sve ovo nije iluzija, to je realnost. Stvari postanu malo drugačije kada dobiju svoju decu, ali to su nijanse. Tetkino dete jednom – tetkino dete zauvek.

Jedno istraživanje rađeno nedavno u našim školama pokazalo je da se učenici pre poveravaju tetkicama nego profesorima ili psiholozima i pedagozima. Nije ni čudo da se tetkica zove tetkica. Tetkica u školi takođe je neko od koga se ne strepi i ko ne kažnjava, a ume da uteši i pomogne.

Ako vam se učini da je ovo oda Tetkama, niste pogrešili. U eri brige za ekološki opstanak naše planete, valjalo bi razmisliti i o psihičkoj ekologiji naše duše. Taj resor suvereno drže Tetke.

• Ko nije imao tetku, ne zna šta je time izgubio.
• Tetka je rođaka, drugarica, prijateljica, saveznik.
• Tetke su jedinstvena bića; svaka je neponovljiva.
• Svaka tetka ima svoje „zlato“.
• Blago „zlatu“.
• Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna.
• Tetka je živa enciklopedija, od nje se uči o životu.
• Niko ne može da vas uteši kao Tetka, naročito kada ste u svađi sa roditeljima.
• Tetke zažmure pred pravilima ne zato što su neposlušne nego zato što imaju samo svoja.
• Tetke su najbolji prijatelji dece.
• „Ljubav između tetke i mene je neopisiva“, reči su jedne devojčice.