Na današnji dan, 15. maj

1536. Engleski sud proglasio je krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII, i njenog brata, lorda Rošfora, i osudio ih na smrt.

Rodjeni Meternih, Kiri i Bulgakov, umrli O'Konel, Dikinson i Skerlic, izabrana prva premijerka Francuske, napad na konvoj JNA u Tuzli. 1536. Engleski sud proglasio je krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu zenu kralja Henrija VIII, i njenog brata, lorda Rosfora, i osudio ih na smrt. Na danasnji dan, 15. maj 1571. Tatari su osvojili i zapalili Moskvu. 1767. Djenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku. 1773. Rodjen je austrijski drzavnik knez Klemens Meternih, najuticajnija licnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-1848). Smatra se olicenjem apsolutistickog rezima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, ciji je osnovni cilj bio gusenje nacionalnih pokreta u Evropi. 1796. Trupe Napoleona Bonaparte usle su u Milano. 1847. U Italiji je umro irski politicar Danijel O'Konel, zvani Osloboditelj. Kao clan britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati Zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka. 1848. U Becu je izbio ustanak protiv apsolutistickog rezima, koji je primorao vladu da povuce oktroisani ustav, donet 25. aprila, i da raspise izbore. 1859. Rodjen je francuski fizicar Pjer Kiri. Proucavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supruznici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom. 1886. Umrla je americka knjizevnica Emili Dikinson. Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvecih americkih pesnikinja. 1891. Rodjen je ruski pisac Mihail Afanasjevic Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretocenog u dramu "Dani turbina", koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiricnim i groteskno-fantasticnim pripovetkama, kao i po romanu "Majstor i Margarita". 1914. Umro je srpski istoricar i knjizevni kriticar Jovan Skerlic, profesor Beogradskog univerziteta, clan Srpske kraljevske akademije. Svojim knjizevnim i javnim radom znacajno je uticao na kulturni i politicki zivot u Srbiji na pocetku 20. veka ("Istorija srpske knjizevnosti"). 1918. Prva avionska posta u svetu krenula je izmedju Njujorka, Filadelfije i Vasingtona. 1923. Velika Britanija priznala je Transjordan, pod emirom Abdulahom, kao nezavisnu drzavu. 1940. U SAD su pocele da se prodaju prve najlon carape. 1940. Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu. 1943. Raspustena je Komunisticka internacionala. 1945. Nemacke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U cetvorogodisnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porusena i opustosena. 1948. Novostvorenu drzavu Izrael napali su egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe. 1955. U Becu je potpisan Austrijski drzavni ugovor, kojim je okoncana desetogodisnja saveznicka okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938. 1957. Velika Britanija je izvrsila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku. 1987. Umrla je americka filmska glumica Rita Hejvort, holivudski seks simbol cetrdesetih godina 20. veka ("Samo andjeli imaju krila", "Djilda", "Dama pod sumnjom"). 1989. Sovjetski predsednik Mihail Sergejevic Gorbacov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola. 1991. Edit Kreson postala je prva zena premijer Francuske. 1992. Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdzanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsednicku palatu. Narednog dana, s vlasti je zbacen predsednik Ajaz Mutalibov, koji je potom izbegao u Moskvu. 1992. Tokom povlacenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika. 1996. Desnicarski lider Atal Bihari Vadzpaji postao je premijer Indije, posto je njegova Baratija Dzanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu vecinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera. 1996. Skupstina SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovica, tvorca privredne reforme koja je pocetkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramovic je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupstini optuzio Vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa medjunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast. 1999. Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Campija. 2001. Sef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Pristini Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu, i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najvisi pravni akt Pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom buducem statusu. 2002. Narodna banka Jugoslavije (NBJ) saopstila da je dinar postao konvertibilan u svim tekucim transakcijama sa inostranstvom, prvi put od 1946, kada je bivsa Jugoslavija postala clan MMF-a. 2003. Haski tribunal za ratne zlocine pocinjene u Ruandi osudio je na dozivotnu robiju bivseg ministra informacija Eliezera Nijitegeka, a bivseg gradonacelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog ucesca u genocidu 1994. 2003. Bivsi direktor najvece aukcijske kuce Sotbi A. Alfred Taubam oslobodjen je iz zatvora, u kome je bio oko godinu dana zbog "namestanja" provizije sa rivalskom kucom Kristis. Mihail Bulgakov

1571. Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767. Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773. Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-1848). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796. Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847. U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvani Osloboditelj. Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati Zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848. U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima, koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav, donet 25. aprila, i da raspiše izbore.

1859. Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri. Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom.

1886. Umrla je američka književnica Emili Dikinson. Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891. Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina", koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, kao i po romanu "Majstor i Margarita".

1914. Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918. Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923. Velika Britanija priznala je Transjordan, pod emirom Abdulahom, kao nezavisnu državu.

1940. U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940. Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943. Raspuštena je Komunistička internacionala.

1945. Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948. Novostvorenu državu Izrael napali su egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955. U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor, kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957. Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987. Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort, holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989. Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991. Edit Kreson postala je prva žena premijer Francuske.

1992. Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana, s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov, koji je potom izbegao u Moskvu.

1992. Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996. Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji postao je premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996. Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio Vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999. Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija.

2001. Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu, i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt Pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002. Narodna banka Jugoslavije (NBJ) saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF-a.

2003. Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka, a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994.

2003. Bivši direktor najveće aukcijske kuće Sotbi A. Alfred Taubam oslobođen je iz zatvora, u kome je bio oko godinu dana zbog "nameštanja" provizije sa rivalskom kućom Kristis.