Novi talasi u balkanskoj muzici

Novi talasi u balkanskoj muzici Nakon spektakularnog nastupa na proteklom Egzit festivalu u Novom Sadu pred cetrdeset hiljada fanova sa celog balkanskog prostora, Darko Rundek, legendarni lider novotalasane hrvatske grupe „Haustor“ ponovo je u zizi aktuelnim albumom „Ruke“ koji je „Metropolis“ postavio na domace trziste. Krosover pletenica jezika, ritmova i melodija nedoljivog balkanskog „smeka“ prethodnica je Rundekovog koncertnog predstavljanja u Beogradu predvidjenog za kraj novembra. Stupili smo u kontakt sa Darkom Rundekom koji ekskluzivno za „Blic“ kaze: „Na snimanju sam filma „Rusevine“, u Sloveniji, po skriptu Janeza Burgera i Ane Lasic, cini mi se prvog sinemaskopa ovdje. Snimamo delom u Ljubljani a delom na Vrescici, visoravni kod Kopra. Dodeljena mi je glavna uloga stranog redatelja koji zivi i radi u Ljubljani zadnjih petnaestak godina, koji je tamo i ozenjen. Na kraju, dobija slavu i pare ali izgubi zenu i najboljeg prijatelja. Zaista i imam iskustvo kazalisnog redatelja sto je dobro jer je rec o vrlo realisticnom skoro dokumentarnom filmu. Predstava koju tokom filma reziram odigrava se na jednoj visoravni, pocinje oko tri ujutru da bi se zavrsetak poklopio sa izlaskom sunca. Zvuci komplikovano obzirom da se u okviru filma rezira i pozorisna predstava!? - Da, to je cudo, skoro kao film u filmu… Da li su vas angazovali i za saundtrek? - Ne, u ovom filmu samo glumim. Inace sam ove godine uradio muziku za film Snezane Tribuson, „Ne dao Bog vecega zla“, jedan topao film o Jugoslaviji sezdesetih, trebao bi doci i do vas. Jos na albumu „Haustora“, „Treci svijet“, vorld muzika je bila zastupljna ali je album „Ruke“ vas najdosledniji takav. Ovog puta, umesto regea i latina baratate balkanskim motivima mada ste poslednjih godina birali zivot u Parizu pre nego ucesce u balkanskom kolopletu? - Vorld mjuzik trend svakako je dosao uticajem Saherovog etnoloskog nerva jos dok smo svirali zajedno. Njega je interesovala muzika sveta pa smo tragali za plocama sa takvom muzikom. Poslednjih devet godina utjecaj dolazi iz Pariza u kome sam ziveo i koji je nekakva prestonica ove vrste muzike. I „Apocalipso“ album je imao balkanski stimung. Pokusao sam i cini mi se napravio jednu vrlo iskrenu plocu, pojacao instrumentarijum da muzika bude transparentnija, manje dekorativna. Producent sam ovog albuma pa cu i u Francuskoj potraziti izdavaca, napraviti i francusku verziju takodje. Nikad nista konkretno ne ocekujem od novog albuma, niti pravim muziku da bih zadovoljio publiku ili kriticare ali ovaj je album radjen u novim(balkanskim) okolnostima pa donosi neku svjezinu. Sad je ocito balkanska zbilja manje apokalipticna ali svi su prosli kroz jako teska vremena koja su svuda ostavila traga. Nakon velikih bura i nakon propadanja i katastrofa obicno dolazi do naglog, prirodnog perioda obnove i novog elana. Nazalost mislim da se to u nasim slucajevima nije dogodilo, vadjenje iz mraka jos ide sporo. Kako se secate „novog talasa“ osamdesetih ako izuzmemo nivo vlastitih imena? Jedan makedonski autor naziva vas „apostolom novog talasa!“ - Taj period je za mene bio zaista inspirativan, kao i za veci broj drugih autora, pa ga se secam sa puno topline i veselja. Tada sam bio u pravim godinama da i sam tome nesto doprinesem. Svako je odigrao odredjenu ulogu. Ako sam bio „apostol“, ok, ne zvuci lose. Bilo je to lijepo vrijeme, jedino mi je zao da mnogi ljudi koji su u njemu sudjelovali vise nisu zivi. Kako objasnjavate da svetskom scenom dominiraju tehno i komercijalizovana tzv. vorld muzika i cinjenicu da je letosnji Exit imao vise posetilaca od budimpestanskog „Pepsi-Sigeta“? - Ljudi uvijek smisle nesto novo na cemu bi mogli svirat, ljudi se igraju. Osobno nisam neki veliki slusalac niti fan tehno muzike, ali i sam znam kako je zavodljivo bit sa tim spravama…Nesto sto lici na stilove danasnjeg tehna radio sam jos osamdesetih u „Haustoru“ na ritam masinama. Nesto mi je, dakle, manje zabavno to slusat nego ga radit. Kad je rijec o komercijalizaciji vorld mjuzik scene, cini mi se kako se muzika stalno mora osvjezavati jer je folklorni element gotovo neiscrpan. Jedan ste od pionira uspostavljanja kulturnih veza izmedju Hrvatske i Srbije, kada cete koncertno predstaviti novi album u Beogradu? - Sve, u zivotu i poslu, radim, ono, „step-baj-step“. Jos i ne razmisljam o promotivnim nastupima u Srbiji dok radim na filmu cije je snimanje u toku. Krajem novembra, tad bih dosao u Beograd. Pre sam za to da sviram u nekom manjem prostoru, vise dana, dok ima publike nego za neki veliki koncert; za onu sam, „fejs-tu-fejs“ varijantu, da se vidim sa svim tim ljudima izbliza. Intervju: Darko Rundek

Nakon spektakularnog nastupa na proteklom Egzit festivalu u Novom Sadu pred četrdeset hiljada fanova sa celog balkanskog prostora, Darko Rundek, legendarni lider novotalasane hrvatske grupe „Haustor“ ponovo je u žiži aktuelnim albumom „Ruke“ koji je „Metropolis“ postavio na domaće tržište. Krosover pletenica jezika, ritmova i melodija nedoljivog balkanskog „šmeka“ prethodnica je Rundekovog koncertnog predstavljanja u Beogradu predviđenog za kraj novembra.

Stupili smo u kontakt sa Darkom Rundekom koji ekskluzivno za „Blic“ kaže:

„Na snimanju sam filma „Ruševine“, u Sloveniji, po skriptu Janeza Burgera i Ane Lasić, čini mi se prvog sinemaskopa ovdje. Snimamo delom u Ljubljani a delom na Vreščici, visoravni kod Kopra. Dodeljena mi je glavna uloga stranog redatelja koji živi i radi u Ljubljani zadnjih petnaestak godina, koji je tamo i oženjen. Na kraju, dobija slavu i pare ali izgubi ženu i najboljeg prijatelja. Zaista i imam iskustvo kazališnog redatelja što je dobro jer je reč o vrlo realističnom skoro dokumentarnom filmu. Predstava koju tokom filma režiram odigrava se na jednoj visoravni, počinje oko tri ujutru da bi se završetak poklopio sa izlaskom sunca.

Zvuči komplikovano obzirom da se u okviru filma režira i pozorišna predstava!?

- Da, to je čudo, skoro kao film u filmu…

Da li su vas angažovali i za saundtrek?

- Ne, u ovom filmu samo glumim. Inače sam ove godine uradio muziku za film Snežane Tribuson, „Ne dao Bog većega zla“, jedan topao film o Jugoslaviji šezdesetih, trebao bi doći i do vas.

Još na albumu „Haustora“, „Treći svijet“, vorld muzika je bila zastupljna ali je album „Ruke“ vaš najdosledniji takav. Ovog puta, umesto regea i latina baratate balkanskim motivima mada ste poslednjih godina birali život u Parizu pre nego učešće u balkanskom kolopletu?

- Vorld mjuzik trend svakako je došao uticajem Saherovog etnološkog nerva još dok smo svirali zajedno. Njega je interesovala muzika sveta pa smo tragali za pločama sa takvom muzikom. Poslednjih devet godina utjecaj dolazi iz Pariza u kome sam živeo i koji je nekakva prestonica ove vrste muzike. I „Apocalipso“ album je imao balkanski štimung. Pokušao sam i čini mi se napravio jednu vrlo iskrenu ploču, pojačao instrumentarijum da muzika bude transparentnija, manje dekorativna. Producent sam ovog albuma pa ću i u Francuskoj potražiti izdavača, napraviti i francusku verziju takođe. Nikad ništa konkretno ne očekujem od novog albuma, niti pravim muziku da bih zadovoljio publiku ili kritičare ali ovaj je album rađen u novim(balkanskim) okolnostima pa donosi neku svježinu. Sad je očito balkanska zbilja manje apokaliptična ali svi su prošli kroz jako teška vremena koja su svuda ostavila traga. Nakon velikih bura i nakon propadanja i katastrofa obično dolazi do naglog, prirodnog perioda obnove i novog elana. Nažalost mislim da se to u našim slučajevima nije dogodilo, vađenje iz mraka još ide sporo.

Kako se sećate „novog talasa“ osamdesetih ako izuzmemo nivo vlastitih imena? Jedan makedonski autor naziva vas „apostolom novog talasa!“

- Taj period je za mene bio zaista inspirativan, kao i za veći broj drugih autora, pa ga se sećam sa puno topline i veselja. Tada sam bio u pravim godinama da i sam tome nešto doprinesem. Svako je odigrao određenu ulogu. Ako sam bio „apostol“, ok, ne zvuči loše. Bilo je to lijepo vrijeme, jedino mi je žao da mnogi ljudi koji su u njemu sudjelovali više nisu živi.

Kako objašnjavate da svetskom scenom dominiraju tehno i komercijalizovana tzv. vorld muzika i činjenicu da je letošnji Exit imao više posetilaca od budimpeštanskog „Pepsi-Sigeta“?

- Ljudi uvijek smisle nešto novo na čemu bi mogli svirat, ljudi se igraju. Osobno nisam neki veliki slušalac niti fan tehno muzike, ali i sam znam kako je zavodljivo bit sa tim spravama…Nešto što liči na stilove današnjeg tehna radio sam još osamdesetih u „Haustoru“ na ritam mašinama. Nešto mi je, dakle, manje zabavno to slušat nego ga radit. Kad je riječ o komercijalizaciji vorld mjuzik scene, čini mi se kako se muzika stalno mora osvježavati jer je folklorni element gotovo neiscrpan.

Jedan ste od pionira uspostavljanja kulturnih veza između Hrvatske i Srbije, kada ćete koncertno predstaviti novi album u Beogradu?

- Sve, u životu i poslu, radim, ono, „step-baj-step“. Još i ne razmišljam o promotivnim nastupima u Srbiji dok radim na filmu čije je snimanje u toku. Krajem novembra, tad bih došao u Beograd. Pre sam za to da sviram u nekom manjem prostoru, više dana, dok ima publike nego za neki veliki koncert; za onu sam, „fejs-tu-fejs“ varijantu, da se vidim sa svim tim ljudima izbliza.