Stručnjaci za sve

Strucnjaci za sve Ima li ikakvih sustinski dodirnih tacaka izmedju energetike i vere ili odnosa sa Nato i sporta? U Srbiji ima: povezuje ih stranacki interes. Po ovom kriterijumu sastavljana je, delom, i nova Vlada Srbije koja u svom sastavu, kako za „Blic“ ocenjuju politicki analiticari, sada ima i strucnjake za sve. Nekoliko ministara iz prosle vlade dobilo je funkcije i u ovoj novoj. Medjutim, niko nije ostao u istom ministarstvu da nastavi, kako su cesto pojasnjavani dometi ministara, uspesne reforme. Tako ce se bivsi ministar za energetiku i rudarstvo Radomir Naumov, dok traje ova nova vlada, baviti verama i verskim zajednicama. Magistar hemije Aleksandar Popovic u proslom mandatu bavio se naukom i zastitom zivotne sredine, a sada je na redu energetika. Snezana Markovic-Samardzic, dosadasnji pomocnik ministra odbrane, zaduzena je za omladinu i sport. Jos jedan ministar promenio je fotelju: ministar za drzavnu upravu Zoran Loncar, inace docent za ustavno pravo, postace ministar prosvete. - Sve je to odraz prevelike uloge partija u rukovodjenju drzavom. Upravo u ovakvom izboru novih ministara ogleda se velika politizacija drzavne uprave jer ljudi koji nisu strucnjaci dolaze na rukovodeca mesta. Uzimam samo kao jedan od primera prelaz sa energetike na vere, ali time se pokazuje da su nasi ministri strucnjaci za sve. Ili, nista. A zapravo su tu na tim polozajima zbog vertikalne strukture unutar politickih partija - kaze za „Blic“ magistar pravnih nauka i urednik „Srpske pravne revije“ Vladimir Todoric. A koliko je to lose ili dobro? Todoric ocenjuje - lose. - Jer otuda nijedan ministar ne zastupa interese resora kojim se bavi, nego su to interesi stranke kojoj pripada. Ministar zivotne sredine vise je tokom tog svog mandata vodio racuna o naftnoj industriji nego o zagadjenom Pancevu, pa je izgleda zbog toga napredovao do energetike - dodaje Todoric. Izbor pojedinih ministara tako je sasvim logicna stvar jer se u Srbiji odlucuje na osnovu partijske podobnosti. - Iz zestokih unutarpartijskih borbi vidljivo je da u njima ne postoji demokratska procedura izbora, vec sve zavisi od principa koliko si blizak sefu ili interesnim grupama bliskim njemu. To znaci da je u Srbiji kriterijum za strucnjake jos uzi jer se sve svodi na sefa partije - kaze Dusan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose. Sa socioloskog aspekta, ovaj fenomen srpske vlade - strucnjaci za sve, sociolog Ratko Bozovic naziva „zbrdozdolasti“. - Stranacka svest nikada ne bi trebalo da bude iznad strucnosti i gradjanskog identiteta. Medjutim, mnogi se prihvataju onoga u cemu nisu kompetentni i kod nas jeste dominantno da imamo stranacke podanike. U Srbiji se nista ne desava selekcijom i razloznim posmatranjem, ni po babu ni po stricevima, niti konceptom i idejom saglasja. Potisnuti su strucnost, znanje i moral, a bez te dimenzije nema ni odgovornosti - kaze Ratko Bozovic. Kako je u Evropi U vecini evropskih drzava je drugacije. Tamo partije, ako treba, dovode strucnjake da vode resore u vreme njihovih vlada, a oni mozda posle i postanu clanovi te stranke. - Nase partije moraju da od zapadnih demokratija nauce da sa jedne strane nagradjuju svoje lojalne aktiviste, a sa druge da izadju sa jakom strucnom ekipom jer javnost ne interesuje da li je neko dobar aktivista - istice politicki analiticar Milan Nikolic. U novoj vladi neki ministri samo promenili fotelje Ima li ikakvih sustinski dodirnih tacaka izmedju energetike i vere ili odnosa sa Nato i sporta? U Srbiji ima: povezuje ih stranacki interes. Po ovom kriterijumu sastavljana je, delom, i nova Vlada Srbije koja u svom sastavu, kako za „Blic“ ocenjuju politicki analiticari, sada ima i strucnjake za sve.

Ima li ikakvih suštinski dodirnih tačaka između energetike i vere ili odnosa sa Nato i sporta? U Srbiji ima: povezuje ih stranački interes. Po ovom kriterijumu sastavljana je, delom, i nova Vlada Srbije koja u svom sastavu, kako za „Blic“ ocenjuju politički analitičari, sada ima i stručnjake za sve.

Nekoliko ministara iz prošle vlade dobilo je funkcije i u ovoj novoj. Međutim, niko nije ostao u istom ministarstvu da nastavi, kako su često pojašnjavani dometi ministara, uspešne reforme.

Tako će se bivši ministar za energetiku i rudarstvo Radomir Naumov, dok traje ova nova vlada, baviti verama i verskim zajednicama. Magistar hemije Aleksandar Popović u prošlom mandatu bavio se naukom i zaštitom životne sredine, a sada je na redu energetika. Snežana Marković-Samardžić, dosadašnji pomoćnik ministra odbrane, zadužena je za omladinu i sport. Još jedan ministar promenio je fotelju: ministar za državnu upravu Zoran Lončar, inače docent za ustavno pravo, postaće ministar prosvete.

- Sve je to odraz prevelike uloge partija u rukovođenju državom. Upravo u ovakvom izboru novih ministara ogleda se velika politizacija državne uprave jer ljudi koji nisu stručnjaci dolaze na rukovodeća mesta. Uzimam samo kao jedan od primera prelaz sa energetike na vere, ali time se pokazuje da su naši ministri stručnjaci za sve. Ili, ništa. A zapravo su tu na tim položajima zbog vertikalne strukture unutar političkih partija - kaže za „Blic“ magistar pravnih nauka i urednik „Srpske pravne revije“ Vladimir Todorić.

A koliko je to loše ili dobro? Todorić ocenjuje - loše. - Jer otuda nijedan ministar ne zastupa interese resora kojim se bavi, nego su to interesi stranke kojoj pripada. Ministar životne sredine više je tokom tog svog mandata vodio računa o naftnoj industriji nego o zagađenom Pančevu, pa je izgleda zbog toga napredovao do energetike - dodaje Todorić.

Izbor pojedinih ministara tako je sasvim logična stvar jer se u Srbiji odlučuje na osnovu partijske podobnosti. - Iz žestokih unutarpartijskih borbi vidljivo je da u njima ne postoji demokratska procedura izbora, već sve zavisi od principa koliko si blizak šefu ili interesnim grupama bliskim njemu. To znači da je u Srbiji kriterijum za stručnjake još uži jer se sve svodi na šefa partije - kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

Sa sociološkog aspekta, ovaj fenomen srpske vlade - stručnjaci za sve, sociolog Ratko Božović naziva „zbrdozdolasti“. - Stranačka svest nikada ne bi trebalo da bude iznad stručnosti i građanskog identiteta. Međutim, mnogi se prihvataju onoga u čemu nisu kompetentni i kod nas jeste dominantno da imamo stranačke podanike. U Srbiji se ništa ne dešava selekcijom i razložnim posmatranjem, ni po babu ni po stričevima, niti konceptom i idejom saglasja. Potisnuti su stručnost, znanje i moral, a bez te dimenzije nema ni odgovornosti - kaže Ratko Božović.