Bez konačnog dogovora o energentima

Bez konacnog dogovora o energentima Rusija i Evropska unija potpisale su sporazume o uproscavanju viznog rezima od 2007. godine i readmisiji, ali nisu uspele da se dogovore o saradnji u oblasti energetike. Ruski predsednik Putin je rekao da ce Rusija i dalje biti pouzdan izvoznik energije - ali da ce Evropljani, ako zele pristup vlasnistvu u ruskim preduzecima u sektoru energetike, morati da uzvrate reciprocnim merama koje bi pomogle razvoju Rusije. Putin je rekao i da ce se Rusija boriti za svoje interese i da je neobicno ako se to drugima cini neobjasnjivo. Predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Baroso je rekao posle samita da EU zeli odnose sa Rusijom zasnovane na principu medjuzavisnosti i da Unija „nema manjak poverenja“ Rusiju kao distributera energenata, ali da ima i osetljivih pitanja, narocito nakon proslogodisnje krize sa isporukama gasom Ukrajini. Ruski domacini su tokom samita nastojali da uvere goste iz EU da mogu da se oslone na isporuke ruskih energenata, ne krijuci da u ovome, kao i u svim drugim oblastima, svoje interese stavlja na prvo mesto. Ipak, predsednik Putin nije propustio priliku da ukaze na pozitivne aspekte odnosa Brisela i Moskve i njihov znacaj za stabilnost i dobrobit zitelja Evrope. "Zeleo bih posebno da istaknem konstruktivnu poziciju nasih evropskih partnera u unapredjenju nekih kljucnih oblasti saradnje, ukljucujuci i dijalog o energiji", rekao je Putin. "Pocetak izgradnje severnoevropskog gasovoda, mere za jacanje energetske bezbednosti kontinenta, sve je to usmereno na ostvarenje napretka u globalnoj i regionalnoj saradnji - sa krajnjim ciljem da se popravi kvalitet zivota stanovnika Evrope." Vodja delegacije EU, austrijski kancelar Volfgang Sisel, takodje je pohvalio, kako je rekao, "kvalitativano poboljsanje odnosa dvedesetpetorice i Rusije". Lepe reci nisu, medjutim, mogle da prikriju napetost zbog energetskog spora koji tinja jos od januara, kada je - na kratko - prekinut izvoz ruskog gasa u zapadnu Evropu. Posle razmene ostrih reci, strasti su se smirile nakon sto su Evropljani uvideli da zamene za ruski gas nema, a Kremlj nije zeleo da se upusta u javna perpucavanja uoci julskog samita Grupe osam u Sankt Petersburgu. Evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero Valdner ipak je u Sociju upozorila da, ako Gazprom zeli da prosiri obim svog poslovanja u Evropi, Rusija mora da otvori svoju gasnu infastrukturu za evropske kompanije. Putin: "Rusija ce stititi svoje nacionalne interese" No, nisu samo energenti kamen spoticanja. EU se, kako uocava BBC-jev strucnjak za Rusiju, Stiven Ik, suocava sa Moskvom koja vise ne preza od toga da energiju koristi kao orudje spoljne politike: "EU je to mogla da predvidi", smatra Ik,"posto je takvo opredeljenje sadrzano u ruskoj Doktrini nacionalne bezbednosti, usvojenoj pre pet sest godina. Tada je to bilo samo mrtvo slovo na papiru, a danas je i politicka i ekonomska realnost. Sirenje EU na zemlje koje su nekada pripadale 'sovjetskoj orbiti' takodje je uticalo na stavove Moskve, kojoj je mnogo teze da nadje zajednicki jezik sa baltickim drzavama i Poljskom nego sa, recimo, Francuskom i Nemackom. Mnogi ruski politicari negoduju sto Evropa stavove Moskve ne uzima dovoljno ozbiljno, a cak je i bivsi sovjetski predsednik Gorbacov, cija je polititika i otvorila vrata sirenju EU na istok, ocenio da postoje pokusaji da se Rusija obuzda i ugusi", kaze Stiven Ik. I americki potpredsednik Dik Cejni nedavno je, tokom priprema za samit Moskve i EU, ocenio da Rusija koristi energente kako bi zastrasivala i ucenjivala svoje susede. Ruski ambasador u Evropskoj uniji, Vladimir Cizov, smatra Cejnijevu izjavu "hladnoratovskom retorikom", dodajuci da evropskim partnerima nisu potrebna dodatna uveravanja u pouzdanost ruskih snabdevaca. "Mozda je uveravanje potrebno kada je rec o javnom mnjenju i medijima, ali ne i o nasim poslovnim partnerima, koji dobro poznaju situaciju i svesni su da u poslednjih 30 ili 35 godina, koliko moja zemlja snabdeva zapadnu Evropu naftom i zemnim gasom, nikada nije doslo do prekida snabdevanja, cak i u jeku Hladnog rata", izjavio je Cizov. Pravne garancije Moskve da ce njeno snabdevanje EU energentima biti pouzdano deo su Energetske povelje, koju je Kremlj potpisao jos 1994. godine, ali ga Duma do sada nije ratifikovala. Ambasador Cizov smatra da se to nece desiti sve dok ne budu okoncani pregovori dve strane o dodatnim protokolima. U medjuvremenu, Brisel brine i mogucnost da evropsko trziste trpi zbog sve veceg izvoza ruskih energenata u Kinu. Cizov tim povodom kaze da problema nece biti ako potraznja EU ne bude znacajno porasla: "Tacno je da potpisujemo sporazume sa Kinom, ali snabdevanje te zemlje nece ici na racun snabdevanja Evrope. Medjutim, da bismo obezbedili stabilno snabdevanje, potrebna nam je i stabilna potraznja", izjavio je ruski ambasador u EU Vladimir Cizov za BBC. Belorusija U pozadini samita, tenzija izmedju ruskog saveznika Belorusije i EU nastavila je da raste nakon sto su beloruski zvanicnici objavili da ce se zaliti Evropskom sudu za ljudska prava zbog zabrane putovanja njenim zvanicnicima u zemlje Unije. Samit Rusije i EU u Sociju U crnomorskom letovalistu Sociju zavrsen je dvodnevni samit Rusije i EU, tokom kojeg su obe strane potvrdile da postoji potreba da smanje razlike u vezi sa snabdevanjem ruskim gasom i naftom i stavovima prema trzistu. U crnomorskom letovalistu Sociju zavrsen je dvodnevni samit Rusije i EU, tokom kojeg su obe strane potvrdile da postoji potreba da smanje razlike u vezi sa snabdevanjem ruskim gasom i naftom i stavovima prema trzistu.

Rusija i Evropska unija potpisale su sporazume o uprošćavanju viznog režima od 2007. godine i readmisiji, ali nisu uspele da se dogovore o saradnji u oblasti energetike.

Ruski predsednik Putin je rekao da će Rusija i dalje biti pouzdan izvoznik energije - ali da će Evropljani, ako žele pristup vlasništvu u ruskim preduzećima u sektoru energetike, morati da uzvrate recipročnim merama koje bi pomogle razvoju Rusije. Putin je rekao i da će se Rusija boriti za svoje interese i da je neobično ako se to drugima čini neobjašnjivo.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je rekao posle samita da EU želi odnose sa Rusijom zasnovane na principu međuzavisnosti i da Unija „nema manjak poverenja“ Rusiju kao distributera energenata, ali da ima i osetljivih pitanja, naročito nakon prošlogodišnje krize sa isporukama gasom Ukrajini.

Ruski domaćini su tokom samita nastojali da uvere goste iz EU da mogu da se oslone na isporuke ruskih energenata, ne krijući da u ovome, kao i u svim drugim oblastima, svoje interese stavlja na prvo mesto.

Putin: "Rusija æe štititi svoje nacionalne interese"

Ipak, predsednik Putin nije propustio priliku da ukaže na pozitivne aspekte odnosa Brisela i Moskve i njihov značaj za stabilnost i dobrobit žitelja Evrope.

"Želeo bih posebno da istaknem konstruktivnu poziciju naših evropskih partnera u unapređenju nekih ključnih oblasti saradnje, uključujući i dijalog o energiji", rekao je Putin.

"Početak izgradnje severnoevropskog gasovoda, mere za jačanje energetske bezbednosti kontinenta, sve je to usmereno na ostvarenje napretka u globalnoj i regionalnoj saradnji - sa krajnjim ciljem da se popravi kvalitet života stanovnika Evrope."

Vođa delegacije EU, austrijski kancelar Volfgang Šisel, takođe je pohvalio, kako je rekao, "kvalitativano poboljšanje odnosa dvedesetpetorice i Rusije".

Lepe reči nisu, međutim, mogle da prikriju napetost zbog energetskog spora koji tinja još od januara, kada je - na kratko - prekinut izvoz ruskog gasa u zapadnu Evropu. Posle razmene oštrih reči, strasti su se smirile nakon što su Evropljani uvideli da zamene za ruski gas nema, a Kremlj nije želeo da se upušta u javna perpucavanja uoči julskog samita Grupe osam u Sankt Petersburgu.

Evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero Valdner ipak je u Sočiju upozorila da, ako Gazprom želi da proširi obim svog poslovanja u Evropi, Rusija mora da otvori svoju gasnu infastrukturu za evropske kompanije.

No, nisu samo energenti kamen spoticanja. EU se, kako uočava BBC-jev stručnjak za Rusiju, Stiven Ik, suočava sa Moskvom koja više ne preza od toga da energiju koristi kao oruđe spoljne politike:

"EU je to mogla da predvidi", smatra Ik,"pošto je takvo opredeljenje sadržano u ruskoj Doktrini nacionalne bezbednosti, usvojenoj pre pet šest godina. Tada je to bilo samo mrtvo slovo na papiru, a danas je i politička i ekonomska realnost.

Širenje EU na zemlje koje su nekada pripadale 'sovjetskoj orbiti' takođe je uticalo na stavove Moskve, kojoj je mnogo teže da nađe zajednički jezik sa baltičkim državama i Poljskom nego sa, recimo, Francuskom i Nemačkom.

Mnogi ruski političari negoduju što Evropa stavove Moskve ne uzima dovoljno ozbiljno, a čak je i bivši sovjetski predsednik Gorbačov, čija je polititika i otvorila vrata širenju EU na istok, ocenio da postoje pokušaji da se Rusija obuzda i uguši", kaže Stiven Ik.

I američki potpredsednik Dik Čejni nedavno je, tokom priprema za samit Moskve i EU, ocenio da Rusija koristi energente kako bi zastrašivala i ucenjivala svoje susede.

Ruski ambasador u Evropskoj uniji, Vladimir Čizov, smatra Čejnijevu izjavu "hladnoratovskom retorikom", dodajući da evropskim partnerima nisu potrebna dodatna uveravanja u pouzdanost ruskih snabdevača.

"Možda je uveravanje potrebno kada je reč o javnom mnjenju i medijima, ali ne i o našim poslovnim partnerima, koji dobro poznaju situaciju i svesni su da u poslednjih 30 ili 35 godina, koliko moja zemlja snabdeva zapadnu Evropu naftom i zemnim gasom, nikada nije došlo do prekida snabdevanja, čak i u jeku Hladnog rata", izjavio je Čizov.

Pravne garancije Moskve da će njeno snabdevanje EU energentima biti pouzdano deo su Energetske povelje, koju je Kremlj potpisao još 1994. godine, ali ga Duma do sada nije ratifikovala.

Ambasador Čizov smatra da se to neće desiti sve dok ne budu okončani pregovori dve strane o dodatnim protokolima. U međuvremenu, Brisel brine i mogućnost da evropsko tržište trpi zbog sve većeg izvoza ruskih energenata u Kinu.

Čizov tim povodom kaže da problema neće biti ako potražnja EU ne bude značajno porasla:

"Tačno je da potpisujemo sporazume sa Kinom, ali snabdevanje te zemlje neće ići na račun snabdevanja Evrope. Međutim, da bismo obezbedili stabilno snabdevanje, potrebna nam je i stabilna potražnja", izjavio je ruski ambasador u EU Vladimir Čizov za BBC.