Kandidati trče drugi krug

Kandidati trce drugi krug Gradjani Srbije ce 29. septembra birati svog celnog coveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrdjuje se teritorija koja ce biti obuhvacena izborima, uporno iskusava sta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve moze. Kandidata ima dovoljno, i previse, mada vladajuca politicka grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova politickih stranaka koje je cine. U NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi na direktno pitanje "Na predstojecim izborima za predsednika Srbije za koga kandidata cete glasati", 26,5 odsto gradjana se opredelilo za Miroljuba Labusa, a na drugom mestu je Vojislav Kostunica za koga se izjasnilo 20,5 odsto anketiranih. Daleko iza njih, na trecem mestu, nalazi se Vojislav Seselj sa sest odsto glasova. Izborna prognoza Medjutim, ukoliko bi se ovo shvatilo kao izborna prognoza, nacinila bi se velika greska, jer cak 41,5 odsto gradjana se nije direktno izjasnilo ni za jednog kandidata, bilo da nisu dali odgovor na dato pitanje (1,5 odsto) ili da tvrde da nece glasati 9,5 odsto ili da se jos dvoume da li ce uopste glasati (sest odsto) ili da ce izaci na izbore ali se jos nisu opredelili za koga ce glasati (24,5 odsto). Formalno, sve mogucnosti su jos u igri, jer ce se ova grupacija neopredeljenih smanjivati do dana izbora. Ukoliko se ovi neopredeljeni gradjani posebno analiziraju i iz nekih drugih pitanja iz ankete odrede njihove sklonosti ka pojedinim kandidatima, dolazi se do sintetickog pokazatelja - rejtinga kandidata, koji realno meri stanje koje ce se pojaviti posle izbornog okrsaja. Na toj listi vodi Vojislav Kostunica sa 31 odsto glasova, tik ispred Miroljuba Labusa koji ima 30,5 odsto. Na trecem mestu je Vojislav Seselj sa osam odsto. Slede Vuk Draskovic (2,5 odsto), Borislav Pelevic (2,5 odsto) i Velimir-Bata Zivojinovic (dva odsto). Onih koje nije moguce opredeliti i sigurnih apstinenata je 23,5 odsto. Za ovu grupaciju se moze osnovano pretpostaviti da postoji velika verovatnoca da nece izaci na izbore. U tom slucaju moze se izracunati procenat glasova od onih koji izlaze na izbore - Vojislav Kostunica moze racunati na 40,5 odsto, Miroljub Labus na 39,5 odsto, a Vojislav Seselj na 10,5 odsto. Iz ovih podataka je ocigledno da nijedan kandidat nece pobediti u prvom krugu i da ce u drugi krug ici Vojislav Kostunica i Miroljub Labus. Ovo je, naravno, slika trenutka. Kampanje se jos nisu razmahale, kandidati jos tragaju za svojim identitetom i biracima, jaki aduti se cuvaju... Negativna kampanja je do sada bila usmerena samo prema Labusu od strane dela DOS-a, a odskora i od Vlade Srbije... Seseljev dosta visok rejting je verovatno posledica podrske koju je dobio od Slobodana Milosevica, i jos vise zbog dugog premisljanja Vojislava Kostunice da li da se, hteo to ili ne, kako bi on to rekao, kandiduje. Takodje, Seselj, tradicionalno, medju prvima krece sa kampanjom, tako da je i to razlog njegovog solidnog rejtinga. S druge strane, on moze racunati i na jedan broj glasaca za koje istrazivaci na osnovu dosadasnjeg iskustva vec znaju da se ne pojavljuju u anketama. "Politicki prostor" koji zauzima Labus je u ovim izborima prilicno "cist", on nema znacajnog protivkandidata koji atakuje na njegove "prirodne saveznike" medju biracima. Problem je, u tom aspektu, vise usmeren prema onima koji ga osporavaju a ne ucestvuju u izborima. Njegovi potencijali glasova za drugi krug izbora nalaze se gotovo iskljucivo medju onima koji nisu izasli na izbore u prvom krugu. Rezultati ovog istrazivanja pokazuju da su Labusu nesto cesce naklonjeniji stanovnici Vojvodine i Beograda, stanovnici malih i velikih gradova, muskarci, biraci do 35 godina starosti i visokoobrazovani. Njegov veliki problem je sto se neopredeljeni vecim delom nalaze na istoku i jugu Srbije i na selu. Olaksavajuca okolnost za Labusa je sto se neopredeljeni nesto cesce nalaze medju visokoobrazovanima. Polna i starosna struktura su ravnomerno rasporedjene u korpusu neopredeljenih. Ocekivanja biraca Oni koju veruju u pobedu imaju veliku sansu i da pobede. Ocekivanje biraca da njihov kandidat pobedi (ili izgubi) govori o cvrstini poverenja u kandidate i time i o njihovom rejtingu. Skoro polovina ispitanika (49,5 odsto) procenjuje da najvece sanse na pobedu u konkurenciji Kostunice, Labusa i Seselja ima aktuelni predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica. U Labusov uspeh veruje nesto manje od trecine anketiranih (31 odsto), dok svega sedam odsto misli da bi Seselj mogao da pobedi. Od gradjana smo u ovoj anketi trazili da ocene sposobnost, postenje i doslednost predsednickih kandidata. Kao najsposobniji i najdosledniji kandidat ocenjen je Miroljub Labus (67, odnosno 51 odsto), a najposteniji je Vojislav Kostunica (73,5 odsto). Ostali kandidati nisu imali ni sanse da se umesaju u ovaj duel, jer su osvojili oko ili manje od trecine pozitivnih glasova u svakoj od ovih kategorija. U grupi pitanja gde smo trazili da se oceni koji od predsednickih kandidata moze da resi probleme u raznim oblastima drustvenog zivota, opet se Miroljub Labus izdvojio kao najuspesniji. Naime, gradjani su njemu dali prednost u odnosu na druge kandidate u tri oblasti, on je dobio najvise glasova kao licnost koja moze da popravi standard gradjana (35,5 odsto), integrise zemlju u svet (39,5 odsto) i uspostavi saradnju medju strankama u Srbiji (19,5 odsto). Vojislav Kostunica bi uspesnije od ostalih kandidata uveo red i postovanje Ustava i zakona (24,5 odsto) i popravio odnose Srbije i Crne Gore (12,5 odsto). Kandidat iz prikrajka Vojislav Seselj preuzima liderstvo u resavanju problema povratka Kosova u sastav Srbije (10 odsto) i sprecavanju kriminala i korupcije (17,5 odsto). Za vodeceg "strucnjaka" u nekim od ovih oblasti kao sto je povratak Kosova ili popravljanje odnosa sa Crnom Gorom bilo je dovoljno osvojiti samo 10, odnosno 12,5 odsto glasova. Iako bi ovo, za svakog patriotu, trebalo da budu najvaznija pitanja, utisak je da su svi digli ruke, da zapravo nema nade. Od novog predsednika Srbije gradjani najcesce ocekuju da u prvi plan stavlja resavanje opstih ekonomskih problema (16,5 odsto) i da uvede red i pravnu drzavu (10,5 odsto). U drugom planu su saradnja sa svetom (4,5 odsto), nastavak reformi (4,5 odsto) i na kraju da ispuni obecanja, ma kakva da su (cetiri odsto). Znacajan deo gradjana nista ne ocekuje ili misli da nece biti nikakvih promena (15,5 odsto). Ipak, najveci broj gradjana ne ume precizno da formulise svoja ocekivanja, pa uopsteno zahteva da bude bolje ili su zahtevi suvise difuzni da bi se mogli svrstati u neku od kategorija (36 odsto). Anketirani Milivoje A. Milivojevic iz Pocuta kod Valjeva izjavio je u NIN-ovom istrazivanju da nista ne ocekuje od novog predsednika, "jer ce raditi po diktatu Zapada". Na slicnoj liniji razmisljanja, sa drugacijim predznakom, nalazi nalazi se i Ljiljana Petkovic, tehnicarka iz Cicevca, koja kaze da ocekuje "da moli pomoc od sveta". Maric Savica, radnica iz Kanjize, skromna je u zahtevima - samo da "stavi prst na celo i da nam pomogne". Problematicni start Kandidatura Vojislava Kostunice za predsednika Srbije sa funkcije predsednika Jugoslavije je vise nego kontroverzna i ne nailazi na odobravanje. Vise od polovine anketiranih (52 odsto) izjavljuje da nije u redu sto se Kostunica kandidovao za predsednika Srbije pre nego sto je resena buducnost Jugoslavije, dok 40 odsto anketiranih kaze da to nije smetnja. Jelica Marinkovic, pravnica iz Nisa, kaze: "Ponasa se kao Milosevic; kad je nesiguran na jednom polozaju, trazi drugi." Elektricar iz Tekije kod Kladova rezonuje ovako: "Znaci da i on ne veruje u buducnost Jugoslavije." S druge strane, Jelena Stevanovic, zdravstvena radnica u penziji iz Zaklopace kod Beograda, misli da je sasvim u redu da se Kostunica kandiduje jer "nema Jugoslavije." Poljoprivrednica iz Medjurecja kod Ivanjice nasla je sasvim aktuelan razlog: "Kad ga niko nista ne pita." Pravnik iz Beograda se pomalo dvoumi: "Nije eticki, ali je prakticno bolje." Na kraju krajeva, "posteno je izasao na izbore", kako razmislja Mileva Jovanovic, trgovinska sluzbenica iz Obrenovca. Vecina (opozicionih?) kandidata za predsednika "preti" raspustanjem Skupstine i raspisivanjem novih izbora. Ustav predsedniku ne daje bas toliku moc, ali politicki znacaj izborne pobede mogao bi da im to, ipak, omoguci. Jasno je da aktuelni skupstinski sastav ne uziva veliki ugled. Naime, cak dve trecine anketiranih (64,5 odsto) misli da novi predsednik treba da raspusti Skupstinu i raspise izbore, dok svega 20,5 odsto izjavljuje da to ne treba da se uradi. Ostatak anketiranih nije odgovorio na tu dilemu (15 odsto). Vladimir Radovanovic, magacioner iz mesta Donja Vrdava, tvrdi da "treba raspustiti Skupstinu jer ne rade dobro, nastavlja se cirkus iz vremena socijalista". Ugostitelj iz Skobalja kod Smedereva pomalo paradoksalno zahteva da se raspusti Skupstina jer "ovo je autokratska vlast i treba je menjati". Domacica iz Bajine Baste se pridruzuje takvim zahtevima mada je svesna teskoca: "Ali, dzaba, narod ih izglasa a oni im zabrane ulazak u Skupstinu." Misljenje protivnika takvih radikalnih poteza novog predsednika ilustruje cetrdesetosmogodisnja ekonomistkinja iz Kragujevca: "Onda se bavimo opet sporednim stvarima i izborima." Propast izbora Znacaj predsednicke funkcije u ocima biraca nema tezinu kakvu ima premijer Srbije. Naime, cak 71,5 odsto anketiranih procenjuje da premijer ima veca ovlascenja od predsednika Srbije, a tek 21,5 odsto da je obratno. Najvise spekulacija izaziva mogucnost da na izbore ne izadje vise od 50 odsto gradjana upisanih u biracke spiskove. Ovo zavisi najvecim delom od toga da li ce (i koliko dosledno i bez manipulacija) teritorija Kosova uci u izbornu geometriju, a delom i od raspolozenja gradjana, koji su iritirani i razocarani politickim svadjama dojucerasnjih saveznika. Konsekvence toga su da se izbori ponavljaju, funkciju predsednika vrsi predsednik Skupstine Srbije, a kandidati "trose", sto odgovara mnogima, a pre svega cvrstom jezgru DOS-a olicenom u Vladi Srbije, kome ne prijaju kritike Labusa i Kostunice. Procena anketiranih gradjana je da je raspolozenje medju biracima takvo da ce na izbore izaci vise od 50 odsto upisanih u biracke spiskove, sto tvrdi vise od dve trecine ispitanika (67 odsto), a tek 26 odsto anketiranih misli da izbori nece uspeti. "To nam je duznost", govori zemljoradnik iz Brankovine. Treba izaci na izbore, tvrdi poljoprivrednik iz Petrovca kod Pirota, "da bi izabrali predsednika jer do sada kao da nije ni postojao". Slicno razmislja i penzioner iz Nemenikuca kod Beograda: "Narod vidi da sve ode do djavola". Hemijski tehnicar iz Smedereva veruje u srecan zavrsetak i misli da ce se tako "okoncati sukobi unutar DOS-a". Poverenje Pesimisti, koji misle da nece izaci vise od polovine biraca, uglavnom govore o prezasicenosti politikom. Tako penzioner iz Vranja kaze: "Narod ne zna vise za koga da glasa, svi su isti." Prvoslava Simic, profesorka knjizevnosti iz Beograda, govori: "Dosta je ljudima politike, okrecu se ekonomiji." Vojislav Kostunica vodi sa 37,5 odsto glasova na listi politicara koji ulivaju poverenje, bez obzira na to da li su kandidati na ovim izborima ili su iz vlasti ili opozicije. Na drugom mestu je Miroljub Labus sa 35 odsto. Srednji nivo poverenja imaju Zoran Djindjic (15,5 odsto), Mladjan Dinkic (11 odsto), Vojislav Seselj (10,5 odsto) i Bozidar Djelic (10 odsto). Donji deo lige predvodi Borislav Pelevic (7 odsto), a slede ga Vuk Draskovic (4,5 odsto), Velja Ilic (cetiri odsto), Nenad Canak (3,5 odsto), Dragoljub Micunovic (3 odsto), Velimir Bata Zivojinovic (2,5 odsto), Nebojsa Covic (2,5 odsto), Bane Ivkovic (dva odsto)... Anketirani su mogli da navedu do tri imena politicara koji im ulivaju poverenje. Nezgoda ovih izbora je sto kandidate nije moguce ideoloski jasno razgraniciti. Iako svi znamo ko se, u stvari, za sta zalaze, ipak, gotovo da nema aktuelnog, zivotnog, pitanja o kome ne postoji javno izrecen istovetni stav, iskren ili licemeran, formalan ili sustinski. Nijedan od kandidata za predsednika nema dovoljno snage da ostvari pobedu vec 29. septembra. Prvi krug izbora ce, ukoliko ne bude vecih iznenadjenja, biti formalnost, jer su se Vojislav Kostunica i Miroljub Labus vec izdvojili i prakticno kvalifikovali za drugi krug. U toj situaciji Kostunica je u prednosti. On moze racunati na veci deo korpusa glasova svih ostalih protivkandidata, koji otpadnu u prvom krugu, jer sustinski nije u velikoj ideoloskoj nesaglasnosti sa njima. Formalno, iz istog razloga bice mu i veoma nelagodno u toj ulozi. S druge strane, Labus se prakticno moze okrenuti samo neopredeljenima, koji opet, i nisu sasvim iz slojeva koji su njemu naklonjeni. Uz dobru proizbornu kampanju mozda je i moguce napraviti preokret. Dakle, izbore ce odluciti manje gresaka, dobra kampanja, a mozda i kisa ili ko zna sta vec. Vazno je da najzad ima sanse da kandidat koji izgubi, cestita kandidatu koji je pobedio. Gradjani Srbije ce 29. septembra birati svog celnog coveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrdjuje se teritorija koja ce biti obuhvacena izborima, uporno iskusava sta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve moze. Kandidata ima dovoljno, i previse, mada vladajuca politicka grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova politickih stranaka koje je cine.

Građani Srbije će 29. septembra birati svog čelnog čoveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrđuje se teritorija koja će biti obuhvaćena izborima, uporno iskušava šta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve može. Kandidata ima dovoljno, i previše, mada vladajuća politička grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova političkih stranaka koje je čine.

U NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi na direktno pitanje "Na predstojećim izborima za predsednika Srbije za koga kandidata ćete glasati", 26,5 odsto građana se opredelilo za Miroljuba Labusa, a na drugom mestu je Vojislav Koštunica za koga se izjasnilo 20,5 odsto anketiranih. Daleko iza njih, na trećem mestu, nalazi se Vojislav Šešelj sa šest odsto glasova.

Izborna prognoza

Međutim, ukoliko bi se ovo shvatilo kao izborna prognoza, načinila bi se velika greška, jer čak 41,5 odsto građana se nije direktno izjasnilo ni za jednog kandidata, bilo da nisu dali odgovor na dato pitanje (1,5 odsto) ili da tvrde da neće glasati 9,5 odsto ili da se još dvoume da li će uopšte glasati (šest odsto) ili da će izaći na izbore ali se još nisu opredelili za koga će glasati (24,5 odsto). Formalno, sve mogućnosti su još u igri, jer će se ova grupacija neopredeljenih smanjivati do dana izbora.
Ukoliko se ovi neopredeljeni građani posebno analiziraju i iz nekih drugih pitanja iz ankete odrede njihove sklonosti ka pojedinim kandidatima, dolazi se do sintetičkog pokazatelja - rejtinga kandidata, koji realno meri stanje koje će se pojaviti posle izbornog okršaja. Na toj listi vodi Vojislav Koštunica sa 31 odsto glasova, tik ispred Miroljuba Labusa koji ima 30,5 odsto. Na trećem mestu je Vojislav Šešelj sa osam odsto. Slede Vuk Drašković (2,5 odsto), Borislav Pelević (2,5 odsto) i Velimir-Bata Živojinović (dva odsto). Onih koje nije moguće opredeliti i sigurnih apstinenata je 23,5 odsto. Za ovu grupaciju se može osnovano pretpostaviti da postoji velika verovatnoća da neće izaći na izbore. U tom slučaju može se izračunati procenat glasova od onih koji izlaze na izbore - Vojislav Koštunica može računati na 40,5 odsto, Miroljub Labus na 39,5 odsto, a Vojislav Šešelj na 10,5 odsto.
Iz ovih podataka je očigledno da nijedan kandidat neće pobediti u prvom krugu i da će u drugi krug ići Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
Ovo je, naravno, slika trenutka. Kampanje se još nisu razmahale, kandidati još tragaju za svojim identitetom i biračima, jaki aduti se čuvaju... Negativna kampanja je do sada bila usmerena samo prema Labusu od strane dela DOS-a, a odskora i od Vlade Srbije...
Šešeljev dosta visok rejting je verovatno posledica podrške koju je dobio od Slobodana Miloševića, i još više zbog dugog premišljanja Vojislava Koštunice da li da se, hteo to ili ne, kako bi on to rekao, kandiduje. Takođe, Šešelj, tradicionalno, među prvima kreće sa kampanjom, tako da je i to razlog njegovog solidnog rejtinga. S druge strane, on može računati i na jedan broj glasača za koje istraživači na osnovu dosadašnjeg iskustva već znaju da se ne pojavljuju u anketama.
"Politički prostor" koji zauzima Labus je u ovim izborima prilično "čist", on nema značajnog protivkandidata koji atakuje na njegove "prirodne saveznike" među biračima. Problem je, u tom aspektu, više usmeren prema onima koji ga osporavaju a ne učestvuju u izborima. Njegovi potencijali glasova za drugi krug izbora nalaze se gotovo isključivo među onima koji nisu izašli na izbore u prvom krugu.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su Labusu nešto češće naklonjeniji stanovnici Vojvodine i Beograda, stanovnici malih i velikih gradova, muškarci, birači do 35 godina starosti i visokoobrazovani. Njegov veliki problem je što se neopredeljeni većim delom nalaze na istoku i jugu Srbije i na selu. Olakšavajuća okolnost za Labusa je što se neopredeljeni nešto češće nalaze među visokoobrazovanima. Polna i starosna struktura su ravnomerno raspoređene u korpusu neopredeljenih.

Očekivanja birača

Oni koju veruju u pobedu imaju veliku šansu i da pobede. Očekivanje birača da njihov kandidat pobedi (ili izgubi) govori o čvrstini poverenja u kandidate i time i o njihovom rejtingu. Skoro polovina ispitanika (49,5 odsto) procenjuje da najveće šanse na pobedu u konkurenciji Koštunice, Labusa i Šešelja ima aktuelni predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. U Labusov uspeh veruje nešto manje od trećine anketiranih (31 odsto), dok svega sedam odsto misli da bi Šešelj mogao da pobedi.

Od građana smo u ovoj anketi tražili da ocene sposobnost, poštenje i doslednost predsedničkih kandidata. Kao najsposobniji i najdosledniji kandidat ocenjen je Miroljub Labus (67, odnosno 51 odsto), a najpošteniji je Vojislav Koštunica (73,5 odsto). Ostali kandidati nisu imali ni šanse da se umešaju u ovaj duel, jer su osvojili oko ili manje od trećine pozitivnih glasova u svakoj od ovih kategorija.
U grupi pitanja gde smo tražili da se oceni koji od predsedničkih kandidata može da reši probleme u raznim oblastima društvenog života, opet se Miroljub Labus izdvojio kao najuspešniji. Naime, građani su njemu dali prednost u odnosu na druge kandidate u tri oblasti, on je dobio najviše glasova kao ličnost koja može da popravi standard građana (35,5 odsto), integriše zemlju u svet (39,5 odsto) i uspostavi saradnju među strankama u Srbiji (19,5 odsto). Vojislav Koštunica bi uspešnije od ostalih kandidata uveo red i poštovanje Ustava i zakona (24,5 odsto) i popravio odnose Srbije i Crne Gore (12,5 odsto). Kandidat iz prikrajka Vojislav Šešelj preuzima liderstvo u rešavanju problema povratka Kosova u sastav Srbije (10 odsto) i sprečavanju kriminala i korupcije (17,5 odsto).

Za vodećeg "stručnjaka" u nekim od ovih oblasti kao što je povratak Kosova ili popravljanje odnosa sa Crnom Gorom bilo je dovoljno osvojiti samo 10, odnosno 12,5 odsto glasova. Iako bi ovo, za svakog patriotu, trebalo da budu najvažnija pitanja, utisak je da su svi digli ruke, da zapravo nema nade.
Od novog predsednika Srbije građani najčešće očekuju da u prvi plan stavlja rešavanje opštih ekonomskih problema (16,5 odsto) i da uvede red i pravnu državu (10,5 odsto). U drugom planu su saradnja sa svetom (4,5 odsto), nastavak reformi (4,5 odsto) i na kraju da ispuni obećanja, ma kakva da su (četiri odsto). Značajan deo građana ništa ne očekuje ili misli da neće biti nikakvih promena (15,5 odsto). Ipak, najveći broj građana ne ume precizno da formuliše svoja očekivanja, pa uopšteno zahteva da bude bolje ili su zahtevi suviše difuzni da bi se mogli svrstati u neku od kategorija (36 odsto). Anketirani Milivoje A. Milivojević iz Poćuta kod Valjeva izjavio je u NIN-ovom istraživanju da ništa ne očekuje od novog predsednika, "jer će raditi po diktatu Zapada". Na sličnoj liniji razmišljanja, sa drugačijim predznakom, nalazi nalazi se i Ljiljana Petković, tehničarka iz Ćićevca, koja kaže da očekuje "da moli pomoć od sveta". Marić Savica, radnica iz Kanjiže, skromna je u zahtevima - samo da "stavi prst na čelo i da nam pomogne".

Problematični start

Kandidatura Vojislava Koštunice za predsednika Srbije sa funkcije predsednika Jugoslavije je više nego kontroverzna i ne nailazi na odobravanje. Više od polovine anketiranih (52 odsto) izjavljuje da nije u redu što se Koštunica kandidovao za predsednika Srbije pre nego što je rešena budućnost Jugoslavije, dok 40 odsto anketiranih kaže da to nije smetnja. Jelica Marinković, pravnica iz Niša, kaže: "Ponaša se kao Milošević; kad je nesiguran na jednom položaju, traži drugi." Električar iz Tekije kod Kladova rezonuje ovako: "Znači da i on ne veruje u budućnost Jugoslavije." S druge strane, Jelena Stevanović, zdravstvena radnica u penziji iz Zaklopače kod Beograda, misli da je sasvim u redu da se Koštunica kandiduje jer "nema Jugoslavije." Poljoprivrednica iz Međurečja kod Ivanjice našla je sasvim aktuelan razlog: "Kad ga niko ništa ne pita." Pravnik iz Beograda se pomalo dvoumi: "Nije etički, ali je praktično bolje." Na kraju krajeva, "pošteno je izašao na izbore", kako razmišlja Mileva Jovanović, trgovinska službenica iz Obrenovca.

Većina (opozicionih?) kandidata za predsednika "preti" raspuštanjem Skupštine i raspisivanjem novih izbora. Ustav predsedniku ne daje baš toliku moć, ali politički značaj izborne pobede mogao bi da im to, ipak, omogući. Jasno je da aktuelni skupštinski sastav ne uživa veliki ugled. Naime, čak dve trećine anketiranih (64,5 odsto) misli da novi predsednik treba da raspusti Skupštinu i raspiše izbore, dok svega 20,5 odsto izjavljuje da to ne treba da se uradi.

Ostatak anketiranih nije odgovorio na tu dilemu (15 odsto). Vladimir Radovanović, magacioner iz mesta Donja Vrdava, tvrdi da "treba raspustiti Skupštinu jer ne rade dobro, nastavlja se cirkus iz vremena socijalista". Ugostitelj iz Skobalja kod Smedereva pomalo paradoksalno zahteva da se raspusti Skupština jer "ovo je autokratska vlast i treba je menjati". Domaćica iz Bajine Bašte se pridružuje takvim zahtevima mada je svesna teškoća: "Ali, džaba, narod ih izglasa a oni im zabrane ulazak u Skupštinu." Mišljenje protivnika takvih radikalnih poteza novog predsednika ilustruje četrdesetosmogodišnja ekonomistkinja iz Kragujevca: "Onda se bavimo opet sporednim stvarima i izborima."

Propast izbora

Značaj predsedničke funkcije u očima birača nema težinu kakvu ima premijer Srbije. Naime, čak 71,5 odsto anketiranih procenjuje da premijer ima veća ovlašćenja od predsednika Srbije, a tek 21,5 odsto da je obratno.

Najviše spekulacija izaziva mogućnost da na izbore ne izađe više od 50 odsto građana upisanih u biračke spiskove. Ovo zavisi najvećim delom od toga da li će (i koliko dosledno i bez manipulacija) teritorija Kosova ući u izbornu geometriju, a delom i od raspoloženja građana, koji su iritirani i razočarani političkim svađama dojučerašnjih saveznika. Konsekvence toga su da se izbori ponavljaju, funkciju predsednika vrši predsednik Skupštine Srbije, a kandidati "troše", što odgovara mnogima, a pre svega čvrstom jezgru DOS-a oličenom u Vladi Srbije, kome ne prijaju kritike Labusa i Koštunice.

Procena anketiranih građana je da je raspoloženje među biračima takvo da će na izbore izaći više od 50 odsto upisanih u biračke spiskove, što tvrdi više od dve trećine ispitanika (67 odsto), a tek 26 odsto anketiranih misli da izbori neće uspeti. "To nam je dužnost", govori zemljoradnik iz Brankovine.

Treba izaći na izbore, tvrdi poljoprivrednik iz Petrovca kod Pirota, "da bi izabrali predsednika jer do sada kao da nije ni postojao". Slično razmišlja i penzioner iz Nemenikuća kod Beograda: "Narod vidi da sve ode do đavola". Hemijski tehničar iz Smedereva veruje u srećan završetak i misli da će se tako "okončati sukobi unutar DOS-a".

Poverenje

Pesimisti, koji misle da neće izaći više od polovine birača, uglavnom govore o prezasićenosti politikom. Tako penzioner iz Vranja kaže: "Narod ne zna više za koga da glasa, svi su isti." Prvoslava Simić, profesorka književnosti iz Beograda, govori: "Dosta je ljudima politike, okreću se ekonomiji."

Vojislav Koštunica vodi sa 37,5 odsto glasova na listi političara koji ulivaju poverenje, bez obzira na to da li su kandidati na ovim izborima ili su iz vlasti ili opozicije. Na drugom mestu je Miroljub Labus sa 35 odsto. Srednji nivo poverenja imaju Zoran Đinđić (15,5 odsto), Mlađan Dinkić (11 odsto), Vojislav Šešelj (10,5 odsto) i Božidar Đelić (10 odsto). Donji deo lige predvodi Borislav Pelević (7 odsto), a slede ga Vuk Drašković (4,5 odsto), Velja Ilić (četiri odsto), Nenad Čanak (3,5 odsto), Dragoljub Mićunović (3 odsto), Velimir Bata Živojinović (2,5 odsto), Nebojša Čović (2,5 odsto), Bane Ivković (dva odsto)...

Anketirani su mogli da navedu do tri imena političara koji im ulivaju poverenje. Nezgoda ovih izbora je što kandidate nije moguće ideološki jasno razgraničiti. Iako svi znamo ko se, u stvari, za šta zalaže, ipak, gotovo da nema aktuelnog, životnog, pitanja o kome ne postoji javno izrečen istovetni stav, iskren ili licemeran, formalan ili suštinski.

Nijedan od kandidata za predsednika nema dovoljno snage da ostvari pobedu već 29. septembra. Prvi krug izbora će, ukoliko ne bude većih iznenađenja, biti formalnost, jer su se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus već izdvojili i praktično kvalifikovali za drugi krug. U toj situaciji Koštunica je u prednosti. On može računati na veći deo korpusa glasova svih ostalih protivkandidata, koji otpadnu u prvom krugu, jer suštinski nije u velikoj ideološkoj nesaglasnosti sa njima. Formalno, iz istog razloga biće mu i veoma nelagodno u toj ulozi. S druge strane, Labus se praktično može okrenuti samo neopredeljenima, koji opet, i nisu sasvim iz slojeva koji su njemu naklonjeni. Uz dobru proizbornu kampanju možda je i moguće napraviti preokret. Dakle, izbore će odlučiti manje grešaka, dobra kampanja, a možda i kiša ili ko zna šta već.
Važno je da najzad ima šanse da kandidat koji izgubi, čestita kandidatu koji je pobedio.