"Majka je pokušala da me abortira, nije ni znala da sam preživela"

"Oduvek sam odrastajući u Storm Lejku u Ajovi znala da sam usvojena. Moja sestra Tami koja je bila četiri godine starija, takođe je bila usvojena. To je bilo normalno u našoj kući. Bilo je pravo iznenađenje kad je naša majka, koja je patila od hormonske neravnoteže saznala da je trudna i da će roditi našeg malog brata malo pre mog sedmog rođendana.

Tami i ja smo bile tipične sestre i tako smo se i svađale. U jednoj takvoj svađi saznala sam groznu istinu o svom rođenju. "Mene su bar moji roditelji hteli", rekla je. Nije mi bilo jasno zašto misli da su nju biološki roditelji hteli više nego mene, a ona mi je rekla da pitam mamu i tatu.

Pričekala sam da mama dođe s posla te večeri. Kad sam je pitala videla sam da ne želi o tome. Potrajalo je dok je napokon rekla: "Misi, tvoja mama je išla na abortus, a ti si preživela". Moji roditelji nisu hteli da to znam, a jedini razlog zašto su rekli mojoj sestri bio je taj da je ostala trudna. Nadali su se da će je time odvratiti od pobačaja.

Kasnije sam saznala da je ženu koja me rodila na pobačaj prisilila njena majka. Pet dana je bila u bolnici, a mislili su da ću umreti u materici pre izazivanja pobačaja. Doktor je bio šokiran kad sam izašla živa. Sestre su me izvukle iz sobe, nadajući se da će mi spasiti život. Žena je otišla iz bolnice misleći da je pobačaj uspeo, tek nakon 30 godina saznala je istinu.

Roditelji su me usvojili u novembru 1977., kad sam imala tri meseca. Nisam bila lepo dete, bila sam priključena na aparate na neonatologiji, međutim oni kažu da su se zaljubili na prvi pogled. Lekari su mislili da ću imati problema sa zdravljem ceo život, ali sa pet godina dostigla sam drugu decu u razvoju i dobila priliku za život.

Moj svet je stao kad sam saznala da sam preživela abortus. Bila sam ljuta i prestrašena, osećala sam krivicu što sam živa. Svaku emociju koju možete osetiti ja sam osećala te noći. Godinama sam osećala bol. Obolela sam od bulimije i okrenula se seksu i alkoholu kako bih se utešila. Moji roditelji nisu znali koliko patim, dobro sam to skrivala. Spolja sam bila savršeno dete,

Išla bih po kontracepciju na kliniku za pobačaje kad nisam mogla dobiti recept od lekara, a jednom je muškarac vikao na mene: "Ne treba ti to", misleći da idem na pobačaj, ipak ja sam spustila prozor i objasnila mu da sam ja preživela pobačaj.

Krenula sam na fakultet u Severnu Dakotu, a kasnije sam saznala da ga je pohađala i moja majka. Moja baka bila je profesorka, a pitam se jesmo li se ikad srele. Sa 22 godine počela sam da tražim biološke roditelje, imala sam neke podatke s papira za usvajanje, ali njihov je identitet bio tajni. Slučajno sam se preselila u Sijuksu, gde se dogodio propali pobačaj pa sam dobila priliku da pogledam dokumente.

Pretraživala sam imenike, novine, godišnjake, ne znajući ime svoje majke već samo tražeći nekoga ko izgleda kao ja. Stavila sam i oglas u novine tražeći ljude s informacijama.

Znala sam gde rade moji biološki baka i deda, a zapravo sam njih našla pre nego majku. Poslala sam im pismo, a samo mi je deda odgovorio. Napisao je da je znao da se očekivalo da se neću roditi živa ali i da nisu u kontaktu s mojom majkom, tad nisam znala zašto.

Imena mojih roditelja 2007. su otkrivena greškom. Tražila sam medicinske podatke iz bolnice gde je obavljen pobačaj, a oni su mi ih poslali, zaboravivši da sakriju imena mojih roditelja. Bila je to velika povreda zakona, na kojoj sam zahvalna. Shvatila sam da živim u istom gradu kao moj otac, kontaktirala sam ga pismom koje sam poslala u njegovu kancelariju kako bih ga zaštitila.

On sigurno nije znao da sam živa, napisala sam mu da sam živa i da nisam ogorčena. Nikad nije odgovorio, možda je mislio da je reč o neslanoj šali. Njegova veza s mojom majkom se završila kad je saznao za trudnoću, a šest meseci nakon što sam poslala pismo on je umro.

S 36 godina sam saznala sve detalje o porođaju jer me rođak kontaktirao kad je saznao da sam stupila u vezu sa porodicom. Već sam tad javno bila protiv pobačaja.

Rekao mi je da su se moji roditelji zaljubili kao studenti i bili su vereni kada sam začeta. Mama je imala 19 godina, bavila se sportom i menstruacije joj nisu bile redovne. Do trećeg tromesečija nije znala da je trudna. Nije htela da me abortira, ali baka i deda nisu odobravali njenu vezu. Baka je dogovorila indukovani pobačaj nekoliko dana nakon što je saznala za trudnoću.

Mamu je njena sestra pokušala da izvuče iz bolnice, ali medicinske sestre su je uverile da je već kasno i da će rizikovati mamin život. Kad je pobačaj krenuo, rekli su joj da ne gleda jer bi to moglo biti traumirajuće za nju.

Mama je bila van sebe zbog svega i nije znala da sam rođena živa. Lekar je procenio da je mama u 20. nedelji, ali moja težina od 1,4 upućivala je da sam starija. Neonatolog je posle rekao da sam rođena u 31. nedelji, a najgore je što je moja baka zahtevala da me ostave da umrem.

Sestre su me spasile. Kad uporedim mamin rukopis s onima s papira za usvajanje vidi se da je njen potpis lažan.

Kad su rođaci spojili mene i majku, tri godine smo se upoznavale putem mejla i telefonskih poziva pre nego što smo se upoznale u maju 2016. godine. Živela je u velikoj tuzi, žaleći za puno toga, a najviše za tim što nije pobegla od roditelja. Zahvalna sam što imam mogućnost podeliti svoju priču sa svetom u nadi da ni jedna druga žena ni dete neće morati proći ono što smo mi prošle", ispričala je Melisa.