Šta se dešava kada napravite pauzu od društvenih mreža na samo sedam dana?

Naučnici iz Velike Britanije novim istraživanjem otkrili su kako je sedmodnevni prekid korišćenja društvenih mreža kod ispitanika prouzrokovao značajno poboljšanje simptoma anksioznosti i depresije i opšteg mentalnog blagostanja.

Stručnjaci kažu da je vrlo lako upasti u obrazac propadanja ili opsesivnog “skeniranja” društvenih mreža u potrazi za lošim vestima, pogotovo kada nam algoritmi društvenih mreža sam po sebi daje sve više onoga što već gledamo.

Međutim, naučnici Univerziteta u Bathu kažu da je dobar način da se oslobodite lošeg raspoloženja i zaštitite mentalno zdravlje - odmor od društvenih mreža.

Kažu da čak odmor od nedelju dana od mreža poput Fejsbuka, Tvitera i Instagrama može smanjiti vaše simptome i uopšteno poboljšati vaš osećaj psihičkog balansa i blagostanja.

Ovo takođe može osloboditi nekoliko sati vremena koje možete iskoristiti za druge aktivnosti. Zapravo, neki učesnici ove studije izvestili su da su "dobili" čak devet sati nedeljno.

Kako bi proučili učinak prekida korišćenja društvenih mreža na mentalno zdravlje, dr Džef Lambert i njegov tim nasumično su smestili 154 svakodnevnih korisnika društvenih mreža starosti od 18 do 72 godine u jednu od dve grupe. Od prve grupe zatraženo je da se sedam dana suzdrže od korišćenja društvenih mreža. Drugoj je dopušteno da nastavi normalno.

Polazne ocene dobijene su za depresiju, anksioznost I opštu dobrobit. Pre pauze, ljudi su izvestili da su u proseku na društvenim mrežama provodili oko osam sati nedeljno.

Tokom studije, naučnici su prikupili statističke podatke o vremenu koje su učesnici istraživanja proveli pred ekranom kako bi potvrdili da su zaista napravili pauzu. Otkrili su da su oni na pauzi provodili prosečno 21 minut ispred ekrana tokom cele sedmice, dok je druga grupa koristila mreže oko sedam sati.

Nakon sedam dana, osobe koje su napravile pauzu primetile su značajno poboljšanje simptoma anksioznosti i depresije, kao i bolje osećanje dobrobiti u poređenju sa onima koji nisu.

Lambertov tim piše da bi u budućnosti želeo da istraži mogu li prekidi korišćenja društvenih mreža pružiti trajne prednosti, što bi ih možda učinilo delimično krivim za kontrolisanje mentalnog zdravlja ljudi.