Blagojeviću kazna 15 godina

Veće ga je istovremeno oslobodilo krivice za saučesništvo u genocidu nad srebreničkim Muslimanima u julu 1995. Tadašnji komandant Bratunačke brigade VRS, pukovnik Blagojević je 2005. bio proglašen krivim za pomaganje u saučesništvu u genocidu i osuđen na 18 godina zatvora.

Zalbeno vece Tribunala pravosnazno osudilo oficira VRS Vidoja Blagojevica na 15 godina zatvora zbog pomaganja zlocina u Srebrenici. Vece ga je istovremeno oslobodilo krivice za saucesnistvo u genocidu nad srebrenickim Muslimanima u julu 1995. Tadasnji komandant Bratunacke brigade VRS, pukovnik Blagojevic je 2005. bio proglasen krivim za pomaganje u saucesnistvu u genocidu i osudjen na 18 godina zatvora. Blagojevicu kazna 15 godina Vece je ukinulo prvostepenu presudu u delu kojim je pukovnik Blagojevic proglasen krivim za saucesnistvo u genocidu nad srebrenickim Muslimanima, usvajajuci njegov argument da u kriticno vreme nije znao za masovna streljanja zarobljenika i da stoga nije mogao sa pociniocima deliti "genocidnu nameru". Prema pravosnaznoj presudi, Blagojevic je znao za prisilna premestanja i pojedinacna ubistva muslimanskih zarobljenika u Potocarima i Bratuncu, ali to nije dovoljno za zakljucak da je bio svestan i namere da svi zarobljenici budu pobijeni. Ostalih sedam osnova Blagojeviceve zalbe apelaciono vece je odbilo, potvrdjujuci da je on kriv za pomaganje i podrzavanje progona, ubistava i prisilnog premestanja Muslimana iz Srebrenice. Vece je, istovremeno, potvrdilo prvostepenu presudu kojom je saoptuzeni Dragan Jokic, koji je u kriticno vreme bio nacelnik inzenjerije zvornicke brigade VRS, bio osudjen na devet godina zatvora zbog saucesnistva i pomaganja ratnih zlocina u Srebrenici. Jokic je osudjen zbog pomaganja i podrzavanja istrebljenja, progona na verskoj, rasnoj i politickoj osnovi i ubistva muslimanskih muskaraca iz Srebrenice. Svih sedam osnova njegove zalbe apelaciono vece je odbacilo, zakljucujuci da je on igrao znacajnu ulogu u operaciji ubijanja muslimanskih zarobljenika, tako sto je poslao inzenjerijske masine da pokopaju tela ubijenih na vise lokacija oko Zvornika. Vidoje Blagojevic u Tribunalu

Veće je ukinulo prvostepenu presudu u delu kojim je pukovnik Blagojević proglašen krivim za saučesništvo u genocidu nad srebreničkim Muslimanima, usvajajući njegov argument da u kritično vreme nije znao za masovna streljanja zarobljenika i da stoga nije mogao sa počiniocima deliti "genocidnu nameru".

Prema pravosnažnoj presudi, Blagojević je znao za prisilna premeštanja i pojedinačna ubistva muslimanskih zarobljenika u Potočarima i Bratuncu, ali to nije dovoljno za zaključak da je bio svestan i namere da svi zarobljenici budu pobijeni.

Ostalih sedam osnova Blagojevićeve žalbe apelaciono veće je odbilo, potvrđujući da je on kriv za pomaganje i podržavanje progona, ubistava i prisilnog premeštanja Muslimana iz Srebrenice.

Veće je, istovremeno, potvrdilo prvostepenu presudu kojom je saoptuženi Dragan Jokić, koji je u kritično vreme bio načelnik inženjerije zvorničke brigade VRS, bio osuđen na devet godina zatvora zbog saučesništva i pomaganja ratnih zločina u Srebrenici.

Jokić je osuđen zbog pomaganja i podržavanja istrebljenja, progona na verskoj, rasnoj i političkoj osnovi i ubistva muslimanskih muškaraca iz Srebrenice.

Svih sedam osnova njegove žalbe apelaciono veće je odbacilo, zaključujući da je on igrao značajnu ulogu u operaciji ubijanja muslimanskih zarobljenika, tako što je poslao inženjerijske mašine da pokopaju tela ubijenih na više lokacija oko Zvornika.