Estetska hirurgija-kako se rešiti proširenih vena i kapilara

Postoje različiti oblici venske bolesti koji se grubo mogu podeliti na operacije vena koje zahtevaju hitno hirurško lečenje zbog moguće životne ugroženosti pacijenta, tretman vena u sklopu prevencije nastanka komplikacija kao i estetske intervencije. Unapređenjem medicine razvile su se metode minimalno invazivnih procedura koje daju odličan funkcionalan i estetski rezultat. U ove metode spadaju Endovenska laser ablacija (EVLA), RF ablacija, sklero i foam terapija kao i mikroflebektomije. Sve ove procedure mogu se raditi izolovano, ili se kombinovati sa ostalim navedenim intervencijama u sklopu što kraćeg lečenja i boljeg krajnjeg rezultata. Endovenska laser ablacija (EVLA) je metoda koja koristi energiju lasera za rešavanje obolelih površnih vena. Primarni i osnovni cilj lečenja ovim vidom terapije je lečenje glavnih površinskih vena: velika safenska, mala safenska i akcesorna safenska vena. Sam mehanizam dejstva lasera se zasniva na konceptu selektivne fototermolize, odnosno zatvaranju obolele vene pod dejstvom selektivne toplote i svetlosne energije.

Pre intervencije

Indikacije za lasersku terapiju vena su iste kao i za druge navedene terapijske opcije uz određene prednosti ali i sa određenim nedostatcima. Indikovane su u pacijenata sa simptomima i znacima venske bolesti koji su i dalje prisutni uprkos konzervativnom lečenju (lekovi i kompresivne čarape) kao što su bolovi i osećaj težine u nogama, otoci nogu naročito u večernjim satima i posle dužeg stajanja. Poseban naglasak je u rešavanju estetskog problema izraženih proširenih vena nogu u žena koje po nekim anketama u 80% pacijentkinja dovode do smetnji u društveno-socijalnom životu. Sa druge strane prilikom donošenja indikacija o intervenciji i njenom tipu jako je važno da se simptomatologija uklapa u vensku bolesti i da se isključe druga oboljenja koja mogu dati slične simptome. Alternativni pristupi u tretmanu hronicne venske bolesti su RF ablacija, liquid i foam terapija i otvorena hirurgija koja je indikovana ukoliko pacijent nije kandidat za lasersku operaciju. Postoji nekoliko ograničavajućih faktora za lasersku intervenciju: akutna duboka venska tromboza, kao i trudnoća. U ovom slučaju bi trebalo sačekati najmanje 6 nedelja posle porođaja sa procedurom ali ja uvek savetujem uzimajući okolnosti u kojima živimo da se intervencija odloži do prestanka dojenja. Takođe ograničavajući faktori su anatomske varijacije vena (ukoliko se nalazi 1 cm ispod kože) zbog moguće pojave opekotina kao i u slučaju da je diameter vene koja se leči preko 2.5 cm. Posebna ograničenja ne samo za ovaj tip nego u hirurgiji uopšte su pacijenti sa poremećajem faktora koagulacije kada treba da se uradi posebna propretivna priprema.

Posle intervencije

Sama dijagnoza i indikacija za intervenciju se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, kolor doplera i pacijentovih tegoba odnosno postojanja estetskog problema. U principu neka posebna priprema nije potrebna ukoliko pacijent nema neka udružena oboljenja, a sama intervencija se radi u lokalnoj anesteziji, ambulantno, a pacijent po završenoj intervenciji odlazi kući bez potrebe za ležanjem u bolnici. Već trećeg do četvrtog dana se vraća normalnim aktivnostima uz izbegavanje težih fizičkih aktivnosti do dve nedelje posle intervencije. Planirane dodatne procedure uz lasersku procedure kao što su mikroflebektomija ili sklero/foam terapija se mogu uraditi istovremeno sa laserskim tretmanom. Ukoliko se planiraju kao dopuna procedure treba napraviti ponovni pregled nakon 4-6 nedelja jer u nekim slučajevima preostale vene imaju tendenciju smanjivanja zbog smanjenog venskog pritiska te je skleroterapija nepotrebna. Takođe treba imati na umu da se i posle ovakvih intervencija mogu javiti komplikacije kao što su hiperpigmentacija kože, pojava hematoma i tromboza dubokih vena ali se na sreću javljaju ekstremno retko.

Postoji nekoliko benefita laserskog tertmana: izbegne se otvorena hirurgija, ne zahteva bolničko lečenje, uklone se proširene vene, pacijent se oslobodi simptoma venske bolesti, minimalno invazivna procedura koja se radi u lokalnoj anesteziji, sprečava progresiju bolesti i pacijent se u kratkom vremenu vraća svakodnevnim aktivnostima.

Drugi estetski problem predstavlja izražena kapilarna mreža naročito u osoba svelte kože. U principu, osim estetskog ne predstavlja drugi značajan medicinski problem. Može se tretirati na nekoliko načina, skleroterapijom sa ili bez laserske intervencije. Skleroterapija je metoda koja se koristi više od 75 godina, naravno sa unapređenjem tipova agenasa koji se koriste i trenutno je jedan od najčešćih tretmana u izboru lečenja. Sama procedura se izvodi tako što se sklerozirajući agens ubrizgava u kapilarnu mrežu koja potom nestaje. U nekim slučajevima, pogotovo ukoliko je rasprostranjena kapilarna mreža treba ponoviti tretman u nekoliko seansi ili dopuniti sa laserom.

Autor: Ass dr sci med Srđan Babić, vaskularni hirurg

Kontakt: sdrbabic@gmail.com