Moc Srpske Devojke i Uskrsnuce Jednog Srbina

Moc Srpske Devojke i Uskrsnuce Jednog Srbina Imamo jednog bliskog poznanika, Beogradjanina…dosao pre 20 godina u Ameriku.Fini momak, Prosao sve sto su nasi dobri momci prolazili u novom svetu. Radio po restoranima, raznosio pice, zavrsavao skole i napredovao. I posle desetak godina  poceo da zivi Americki san. Kupio veliku kucu u otmenom kraju, dobio najbolji moguci posao i poziciju u svojoj struci, ozenio se, dobio dete, onda se razveo,ali civilizovano.Putuje po svetu, nedeljom igra golf, preko leta ide na jedrenje. Zgodan, uspesan, pametan,( ko sto nasi momci mogu biti), u formi, opusten, pomalo prep ali sarmantan…Letuje na Mediteranu, skija u Francuskoj. Na Srbiju  ne pomislja. Tamo odlazi samo povremeno, reda radi, da obidje familiju i prijatelje iz mladosti. Lepo se provede ali brzo se zamori. Ne moze kaze vise da podnese taj nacin zivota, haoticnost, nedostatak normi, prljavstinu, politicke kompromise, probleme. Svi se zale, tezak zivot, voze se losa kola, vazduh je zagadjen, svi proviruju iz oblaka duvanskog  dima u kome se guse, ne paze na sebe, ne vezvbaju, zapusteni su i ljudi i kuce i putevi i ulice.  Hrana je masna i teska, mnogo se pije, niko nista ozbiljno ne radi, svi nesto muvaju, snalaze se, dangube po kaficima, zovotare..Mnogo mu je sve to, kaze, depresivno. Odvikao se. Jedva ceka da se vrati u Ameriku, u svoju veliku kucu, okruzenu sumom i konjima, da se bavi svojim hobijima, da udise svez vazduh, opusta se u prirodi i posveti se svojoj karijeri i detetu. Ne moze kaze da shvati kako l;judi tamo zive. I kako ne shvataju koliko su zaostali, izolovani, odseceni od svetskih tokova. Nece tamo biti bolje jos dvadeset godina…I tako, vidimo, postao je pravi Amerikanac, ozbiljan, odgovoran gradjanin, “the man of property” , covek koji postuje pravila i uziva sve prednosti sredjenog drustva.Srbija mu je samo neka daleka i pomalo zagusljiva postojbina koju postuje bez laznog idealizovanja, najbolje sa distance od hiljade kilometara. dalje

Imamo jednog bliskog poznanika, Beogradjanina…dosao pre 20 godina u Ameriku.Fini momak, Prosao sve sto su nasi dobri momci prolazili u novom svetu. Radio po restoranima, raznosio pice, zavrsavao skole i napredovao. I posle desetak godina  poceo da zivi Americki san. Kupio veliku kucu u otmenom kraju, dobio najbolji moguci posao i poziciju u svojoj struci, ozenio se, dobio dete, onda se razveo,ali civilizovano.Putuje po svetu, nedeljom igra golf, preko leta ide na jedrenje. Zgodan, uspesan, pametan,( ko sto nasi momci mogu biti), u formi, opusten, pomalo prep ali sarmantan…Letuje na Mediteranu, skija u Francuskoj. Na Srbiju  ne pomislja. Tamo odlazi samo povremeno, reda radi, da obidje familiju i prijatelje iz mladosti. Lepo se provede ali brzo se zamori. Ne moze kaze vise da podnese taj nacin zivota, haoticnost, nedostatak normi, prljavstinu, politicke kompromise, probleme. Svi se zale, tezak zivot, voze se losa kola, vazduh je zagadjen, svi proviruju iz oblaka duvanskog  dima u kome se guse, ne paze na sebe, ne vezvbaju, zapusteni su i ljudi i kuce i putevi i ulice.  Hrana je masna i teska, mnogo se pije, niko nista ozbiljno ne radi, svi nesto muvaju, snalaze se, dangube po kaficima, zovotare..Mnogo mu je sve to, kaze, depresivno. Odvikao se. Jedva ceka da se vrati u Ameriku, u svoju veliku kucu, okruzenu sumom i konjima, da se bavi svojim hobijima, da udise svez vazduh, opusta se u prirodi i posveti se svojoj karijeri i detetu. Ne moze kaze da shvati kako l;judi tamo zive. I kako ne shvataju koliko su zaostali, izolovani, odseceni od svetskih tokova. Nece tamo biti bolje jos dvadeset godina…I tako, vidimo, postao je pravi Amerikanac, ozbiljan, odgovoran gradjanin, “the man of property” , covek koji postuje pravila i uziva sve prednosti sredjenog drustva.Srbija mu je samo neka daleka i pomalo zagusljiva postojbina koju postuje bez laznog idealizovanja, najbolje sa distance od hiljade kilometara.

dalje