Dvojno (mađarsko) državljanstvo

Inicijativa SSM je, međutim, ponovo završila pred Ustavnim sudom. Predsednik SSM Mikloš Patrubanj je opet zatražio mišljenje ustavnih sudija, iako je Zemaljska izborna komisija ocenila da nema nikakvih zakonskih prepreka da počne prikupljanje (najmanje 200.000) potpisa građana, koji bi obavezali parlament da raspiše plebiscit na ovu temu.

Svetski savez Madjara (SSM) pokrenuo inicijativu da se pitanje dvojnog drzavljanstva za sunarodnike iz okruzenja resi referendumom Inicijativa SSM je, medjutim, ponovo zavrsila pred Ustavnim sudom. Predsednik SSM Miklos Patrubanj je opet zatrazio misljenje ustavnih sudija, iako je Zemaljska izborna komisija ocenila da nema nikakvih zakonskih prepreka da pocne prikupljanje (najmanje 200.000) potpisa gradjana, koji bi obavezali parlament da raspise plebiscit na ovu temu. Dvojno (madjarsko) drzavljanstvo U medjuvremenu su se cula misljenja da bi, ako referendum uspe, dvojno drzavljanstvo automatski dobili Madjari iz susednih zemalja, ali ne i Madjari rasuti po svetu. To znaci da bi se vestacki napravila granica izmedju "blizih" i "daljih" Madjara, sto se, mozda, kosi sa ustavnim nacelom kojim se eliminisu sve vrste diskriminacije. U prolece 2004. godine SSM je dostavio isto pitanje Ustavnom sudu, koji je dao saglasnost za nastavak akcije. Vecinsku odluku te institucije tada nije podrzao sudija Istvan Kukoreli, dok je njegov kolega Andras Holo pridodao sopstveno misljenje. Obojica su ocenila da nije dobro da se drzavljanstvo vezuje samo za naciju. Referendum o dvojnom drzavljanstvu su tada podrzale desnicarske partije i Katolicka crkva. Odrzan je 5. decembra iste godine, ali je proglasen nevazecim posto na biralista nije izasao dovoljan broj ljudi s pravom glasa. Vazno je zvati se Madjar(ica)

U međuvremenu su se čula mišljenja da bi, ako referendum uspe, dvojno državljanstvo automatski dobili Mađari iz susednih zemalja, ali ne i Mađari rasuti po svetu.

To znači da bi se veštački napravila granica između "bližih" i "daljih" Mađara, što se, možda, kosi sa ustavnim načelom kojim se eliminišu sve vrste diskriminacije.

U proleće 2004. godine SSM je dostavio isto pitanje Ustavnom sudu, koji je dao saglasnost za nastavak akcije.

Većinsku odluku te institucije tada nije podržao sudija Ištvan Kukoreli, dok je njegov kolega Andraš Holo pridodao sopstveno mišljenje.

Obojica su ocenila da nije dobro da se državljanstvo vezuje samo za naciju.

Referendum o dvojnom državljanstvu su tada podržale desničarske partije i Katolička crkva.

Održan je 5. decembra iste godine, ali je proglašen nevažećim pošto na birališta nije izašao dovoljan broj ljudi s pravom glasa.