Društvene mreže su šarena laža, budite uzor detetu

"Vidite me! Vidi moje dete!", "Imam 538 prijatelja na Fejsbuku", "Sad sam u Starbaksu, sad u apoteci, sad u parku..."

Roditeljstvo | Super žena |
Podeli
Psiholog Nevena Lovrinčević/Foto: Miloš Lužanin
Psiholog Nevena Lovrinčević/Foto: Miloš Lužanin

"Ovo je moja salata.. ovo pas... ovo dečko.. sok... dete... nova tašna.. cveće.. knjiga". "Ovo je moj stav o tom i tom političaru... ovo o štrajku... a ovo mislim o roditeljstvu... dobro jutro svima... laku noć svima..:"

Ovim primerima psiholog Nevena Lovrinčević započinje posebno poglavlje u svojoj knjizi "Zašto ne treba da budete savršen roditelj", u izdanju "Kreativnog centra". U knjizi, u kojoj govori o najčešćim dilemama roditelja koji danas vaspitavaju decu - kako pronaći meru između sputavanja i slobode, koje su posledice insistiranja na uspehu po svaku cenu, pažnju posvećuje i ulogom društvenih mreža u životu deteta.

"Društvene mreže su dobre jer nam olakšavaju komunikaciju tako što daljina, brzina i dostupnost prestaju da budu problem. Ali, problematično je to što često previđamo da ono što se dešava na društvenim mrežama nije realnost, ma kako izgledalo da jeste. Ono što postoji na društvenim mrežama samo je prezentacija realnosti. Nećemo postaviti sliku sa upaljenim aknama,ali sa savršenom šminkom hoćemo. Nećemo prikazati tanjir sa nepodgrejanim špagetama ali hoćemo sok od sveže ceđene pomorandže. I nećemo prikazati sebe u situaciji kad ne možemo da obuzdamo dete, ali hoćemo sebe nasmejanu i zagrljenu sa detetom. Taj pristup koji dovodi do poređenja koje za nas može biti loše", piše psiholog Lovrinčević.

"Možemo pomisliti - Koji sam ja gubitnik, gde meni život ode kad se sav ovaj narod predivno provodi- Tada postanemo isuviše kritični prema sebi i detetu ili nezadovoljni pa i sami posegnemo za šminkanjem sebe, svog života i deteta kako bismo se i mi nekako pridružili svim tim srećnim i nasmejanim licima. Ali, sve je to šarena laža", piše u svojoj knjizi ona.

Ako sve shvatimo kao šarenu lažu, nećemo upasti u zamku stalnog proveravanja statusa, klikova, lajkova, tagovanja, praćenja već ćemo živeti svoj život.

Deca se danas rano uključuju na društvene mreže, provode dosta vremena na internetu i često radije provode vreme na društvenim mrežama nego u neposrednom kontaktu sa vršnajcima. A mogući ishodi su, kako navodi psiholog Lovrinčević, da dete ima manjak samopouzdanja, povlačenje iz realnih situacija u virtuelne, slabije razvija socijalne veštine i bude pod uticajem mreža na raspoloženje i sliku o sebi i drugima.

Glavni savet Nevene Lovrinčević je da pratite aktivnosti deteta na društvenim mrežama, poštujući njegovu privatnost u skladu sa uzrastom.Ali, i da kao roditelj, budete svesni sopstvenog ponašanja na društvenim mrežama i kritički ga razmotrite. Prisetite se toga da ste uzor detetu i da je učenje putem modela najmoćniji vid učenja. Zapitajte se kakav ste vi model ponašanja? Ukazujte detetu da ono što vidi na društvenim mrežama nije stvarnost već prikaz stvarnosti, ukazujte detetu kakve su zloupotrebe moguće, preispitajte sebe i koliko vi vremena provodite na društvenim mrežama.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Šta još roditelji mogu, pored ličnog primera da urade?

- Detetu treba ukazati na konkretne primere kako zloupotreba na internetu tačno izgleda prikazom što konkretnijih primera, kao i informacijama kao što su - da svoje podatke ne daje nikome koga lično ne zna, o tome da se neki predstavljaju uverljivo da su nešto što nisu, da se podaci koji se jednom postave na internet ne mogu vratiti, da ima pravo da brine i čuva svoju intimu i konačno, ono najvažnije - da šta god da se desi, vi ste tu - kaže za B92. net psiholog Nevena Lovrinčević.

Da li je u redu "špijuniranje" dece na društvenim mrežama, da li je u redu pratiti njihove poruke na mobilnom telefonu, kompjuteru, kao što mnogi roditelji rade?

"Špijuniranje nije sjajan način za uspostavljanje odnosa poverenja. Umesto toga, dobro je sa detetom napraviti dogovor o tome da neki sadržaji budu roditelju pod određenim uslovima dostupni. I onda se dogovorenog pridržavati. Odnos poverenja je suštinski važan za dobar donos. Špijuniranjem ga ne možemo postići. Ni sa kim, pa ni sa detetom. Pokušajima da kontrolišemo dete nadziranjem i kontrolom nećemo postići ono što želimo a to je da zaštitimo dete".

Kako roditelji treba da se ponašaju ako primete da su deca nesrećna jer, na primer, nemaju dovoljno pažnje na društvenim mrežama?

"Veoma je važan lični primer: da li mi kao roditelji proveravamo koliko nešto što smo napisali ima lajkova, koliko prijatleja imamo i slično. Pitanje odobravanja okoline ne odnosi se samo na društvene mreže već i na ostala okruženja u kojima živimo. Osnaživanjem detetovog samopouzdanja pomažemo mu i da prihvati tuđa neodobravanja, kao i da se u odnosu na njih postavi na, po sebe, adekvatan način", objašnjava psiholog Lovrinčević.

Promo/Kreativni centar
Promo/Kreativni centar

A šta ukoliko se kod deteta pojave emocije poput ljubomore, zavisti? Kako reagovati kao roditelj?

"Sve emocije su za ljude, i pozitivne i negativne. Negativne emocije, iako ih ne želimo i iako su neprijatne, nisu neprirodne i nešto što po svaku cenu treba eliminisati ili potisnuti. Dete treba učiti da ih prepoznaje, prihvati, uviđa šta ih izaziva ali i ne i da pušta da ga preplavljuju. Problem nije u tome što se negativne emocije pojave, već kada ih pustimo da nas preplave i kada se za njih zakačimo i puštamo da nas vode u ponašanjima. Retko će ta ponašanja za nas biti korisna i efikasna u postizanju onoga što nam je važno", kaže psiholog Lovrinčević.

Ako su društvene mreže činjenica i sastavni deo 21. veka, da li je bolje učiti decu da žive bez njih ili ih pustiti da budu "deo društva", odnosno, koriste na način na koji koriste njihovi vršnjaci?

"Potpuno je normalno da dete, upravo kao njegovi vršnjaci koristi društvene mreže i internet. Naravno, roditelj je taj koji je u to uključen praćenjem vremena koje dete provodi na internetu, ali i praženjem sadržaja koji su detetu dostupnni u odnosu na detetov uzrast i zrelost. To roditeljsko praćenje se ne odnosi na špijuniranje, pretnje i kažnjavanje, već na razgovore sa detetom o sadržajima kojima je izloženo. Uvek treba imati na umu da je odnos međusobnog poverenja i bliskosti najbolji osnov za razvoj bilo kog odnosa, a posebno onog sa detetom", savet je psihologa Nevene Lovrinčević.

Juče: Psiholog Nevena Lovrinčević: Zašto ne treba da budete savršen roditelj

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 10 sledeca idi na stranu