Koliko je pandemija usporila vantelesnu oplodnju?

Prave posledice epidemije kovida koja još traje tek će biti sagledane. U jednom trenutku odrazila se i na rađanje beba jer je program vantelesne oplodnje bio usporen ili zaustavljen.

Roditeljstvo | RTS |
Podeli
Foto: Shutterstock/Chinnapong
Foto: Shutterstock/Chinnapong

Profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za akušerstvo u Višegradskoj, istakao je da ove godine nisu prekidali rad i da su do sada uradili preko 400 postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do avgusta u Srbiji je rođeno manje od 40.000 beba što je 1,5 odsto manje nego prošle godine.

Aleksandar Stefanović je istakao za medije da je u klinici u Višegradskoj prethodnog dana bilo 22 porođaja, 12 dečaka i 10 devojčica što je iznad proseka za tu kliniku.

"Došli smo do nekih 5.000 novorođene dece od januara do 1. decembra i nadamo se da ćemo imati veći broj dece nego 2019 godine. Prošla godina je bila po broju porođaja izuzetno dobra, jer smo imali više od 6.000 novorođene dece. Ali te godine su bile zatvorene praktično sve bolnice, kliničko-bolnički centri pa smo mi preuzimali njihove pacijente. Bilo bi dobro da su ti podaci i na nivou čitave države ali videćemo podatke kada se završi ova godina", rekao je Stefanovi.

Žene mogu u 17 zdravstvenih ustanova, šest državnih i 11 privatnih, da rade o trošku države postupak vantelesne oplodnje.

Više od 400 postupaka vantelesne oplodnje

Stefanović kaže da je prošla godina bila obeležena sa nekoliko prekida programa vantelesne oplodnje po savetu evropskih i svetskih institucija u vezi sa kovidom.

Međutim, ove godine nisu prekidali rad i do sada su uradili preko 400 postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja.

"Podsetiću vas da je država jako puno učinila u prethodnom periodu da imamo granicu od 43 godine i ono što je najvažnije neograničen broj pokušaja po čemu smo jedinstveni u svetu i mislim da samo još Izrael ima o trošku država neograničen broj pokušaja. Naravno, i zamrzavanje embriona pa sada i spermatozoida se odvija, i imali smo preko sto krio postupaka tokom prethodne godine", naglasio je Stefanović.

Podsetio je i da je klinika u Višegradskoj pionir, da je prva započela vantelesnu oplodnju davne 1991. i da su ove godine slavili 30 godina od prve bebe koja je rođena.

"U skladu i sa naporima države uveli smo sada i stimulacije, da se na razne načine rodi više beba pa evo i mi u struci pokušavamo da doprinesemo na svoj način", poručio je Stefanović.

Što se tiče banke jajnih ćelija i spermatozoida, Stefanović kaže da ima zainteresovanih građana da doniraju reproduktivne ćelije, ali da je nezadovoljavajući broj.

Zato poziva sve one koji su spremni da pomognu drugima da doniraju i da se jave banci reproduktivnih ćelija kako bi krenuli što ozbiljnije u taj posao.

Rekao je i da u ovom trenutku nema pozitivnih kovid trudnica na klinici ali su do pre neki dan imali tri-četiri i da kovid odeljenje još uvek radi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 8 sledeca idi na stranu