"Prokop" ukočili lični apetiti

"Prokop" ukocili licni apetiti Potrebne su nam strane investicije kako bismo pokrenuli nasu siromasnu privredu, porucuje rezim gradjanima Srbije preko svojih magicnih kutija. A zasto investicije sporo stizu? Da li zato sto smo politicki nestabilna zemlja? Ili sto su neki prema investitorima postali krajnje aljkavi? Dokaz toga je projekat izgradnje zeleznickog cvora Beograd, u okviru kojeg treba da se zavrsi stanica Beograd centar, poznatija kao "Prokop". A to bi, veruje se, pokrenulo privredu cele zemlje. Iako su za "Prokop" zainteresovani mnogi strani ulagaci, do toga nije doslo ni dve godine posle dolaska DOS-a na vlast. Dolazili si ulagaci iz Izraela, Nemacke, Austrije, Francuske. Na kraju se ispostavilo da donosioci para nemaju s kim da pregovaraju. Pravo na beogradski zeleznicki cvor zajednicki polazu Skupstina grada, ZTP i Republika (ministarstva gradjevine i saobracaja). Ispostavilo se da ovakva podela vlasnistva najvise utice na zavrsetak "Prokopa", posto ne postoji tim koji pregovara s investitorima. A zavrsetak "Prokopa" i ostalih propratnih stanica (bio) je vazan, barem zbog Olimpijade u Atini 2004. To bi se tada visestruko isplatilo. - Zbog neodgovorne gradske i republicke vlasti takva sansa je propustena. Srbija je od EU mogla da dobije bespovratne pare za izgradnju koridora 10, koji povezuje Atinu s Evropom preko nase zemlje, jer je to njihov interes. Umesto toga, nasa udvoricka vlast samo uzima kredite - tvrdi Milutin Mrkonjic, koji je bio direktor Centra za istrazivanje i projektovanje (CIP) kad je ta firma bila glavni projektant i strucno nadzirala radove. Prema Mrkonjicu, zavrsetak "Prokopa" je, i mimo Olimpijade, vazan zbog Savskog amfiteatra koji lezi iza stare zeleznicke stanice. Mrkonjic procenjuje da samo zemljiste od 114 hektara vredi bar pet milijardi evra. Beograd na Savi - Na Savskom amfiteatru trebalo bi da se izgradi poslovno-kulturni centar "Europolis" - Beograd na Savi, sa oko dva miliona kvadrata pod krovom. Kvadrat bi mogao da kosta izmedju pet i 7,5 hiljada evra, mnogo vise od drzavnih deviznih rezervi. Zato ne mogu da razumem ovu vlast, kojoj ispred nosa promice ovakav projekat, a kuka na praznu kasu - navodi Mrkonjic. On veruje da bi "Europolis" bio najvazniji poslovni centar u ovom delu Evrope. Bio bi vazan na svim pravcima koji vode od starog kontinenta do Azije: u blizini autoputa E-70-75 i trase buduce mreze pruga za velike brzine kroz Jugoslaviju, vodenih puteva Rajna-Majna-Dunav-Crno more i vazdusnih koridora koji idu kroz ovaj deo Evrope. - Jos su pod sankcijama dolazili jer su bili veoma zainteresovani za Savski amfiteatar. Njegova izgradnja povukla bi industriju cementa, drveta, bele tehnike - tvrdi Mrkonjic. Investitori i dalje odlaze na pregovore u Republiku, Grad i ZTP, ali, kao po pravilu, uvek se vrate praznih ruku. Cini se da je najveci spor pregovaraca nastao oko ulaganja u "Prokop". Iako je u pocetku bilo dogovoreno da u njega ulazu po 37,5 odsto Grad i ZTP, a 25 odsto Republika, za izgradnju "zeleznickog cvora" samo je Beograd izdvojio 62 odsto sredstava. Dragoslav Sumarac, republicki ministar gradjevine, kaze da zbog promene procenta ucesca u izgradnji "Prokopa" treba prvo promeniti Upravni odbor "Beograd cvora", preduzeca koje koordinira u izgradnji novog koncepta zeleznicke stanice. - Tada bi pregovore sa strancima mogla da vodi ova firma. Kad se "Prokop" zavrsi, pregovore oko izgradnje "Europolisa" vodice Direkcija za gradjevinsko zemljiste, kojoj ce, po zavrsetku beogradskog zeleznickog cvora, pripasti plac Savskog amfiteatra - objasnjava Dragoslav Sumarac. Ljubomir Andjelkovic, potpredsednik gradske vlade, pak, smatra da bi i oko "Prokopa" trebalo da pregovara Direkcija za gradjevinsko zemljiste. Mrkonjic demantuje Andjelkovica: izmedju Republike i Grada jos ranije je, kaze, potpisan ugovor koji predvidja da ce, kad se izgradi "Prokop", zemljiste na kome se nalazi zeleznicki beogradski cvor bespovratno pripasti Zeleznici, a da Grad, zauzvrat, dobija Savski amfiteatar. Cini se, ipak, da Grad po svaku cenu zeli da dobije i "Prokop", ako nista drugo, a ono zbog toga sto su i najveci deo sredstava ulozili u njega. Zasto toliko zele "Prokop"? Na ploci "kota 105", ispod koje lezi deset zeleznickih pruga sa peronima, gradice se trzni centar od 35 hiljada kvadrata! Samo ta kota vredi izmedju 50 i 100 miliona evra. - Od para koje je dao Beograd jedino je izgradjena stanica "Vukov spomenik", a od toga najvece koristi imaju gradjani Panceva - tvrdi Andjelkovic. Domaci novi "dil" On kaze da se od Republike i ZTP-a ocekuje da uplate pare kako bi s Gradom dosli na iste pozicije, a zatim krenuli u dalje pregovore s investitorima. Grad je u "Prokop" ulozio 62 odsto ukupnih para, ne racunajuci gradsko gradjevinsko zemljiste. Dogovor je bio da, kako napreduju radovi, tako Grad postepeno preuzima zemljiste pored Save. Umesto toga, ZTP je na Savskom amfiteatru otvorio fudbalske stadione i skladista, pa od toga ubira pare - naglasava Andjelkovic. I dok u ZTP-u tvrde da se bez njih posao oko "Prokopa" ne moze zavrsiti, u Ministarstvu gradjevine kazu da s investitorima treba da pregovara "Beograd cvor", a u Gradu - iskljucivo Direkcija za gradjevinsko zemljiste. Mrkonjic, pak, kaze da nije bitno ko ce sa stranim investitorima potpisati ugovor, vec da se konacno zavrsi projekat od vitalnog znacaja za zemlju. - Uostalom, pregovore o tako znacajnom projektu treba da vodi sam premijer Zoran Djindjic, jer je zavrsetak beogradskog zeleznickog cvora u interesu cele drzave - smatra Mrkonjic. Kako je DOS prokockao sansu da zavrsi projekat koji bi oziveo celu srpsku privredu?

Potrebne su nam strane investicije kako bismo pokrenuli našu siromašnu privredu, poručuje režim građanima Srbije preko svojih magičnih kutija. A zašto investicije sporo stižu? Da li zato što smo politički nestabilna zemlja? Ili što su neki prema investitorima postali krajnje aljkavi?

Dokaz toga je projekat izgradnje železničkog čvora Beograd, u okviru kojeg treba da se završi stanica Beograd centar, poznatija kao "Prokop". A to bi, veruje se, pokrenulo privredu cele zemlje.

Iako su za "Prokop" zainteresovani mnogi strani ulagači, do toga nije došlo ni dve godine posle dolaska DOS-a na vlast. Dolazili si ulagači iz Izraela, Nemačke, Austrije, Francuske. Na kraju se ispostavilo da donosioci para nemaju s kim da pregovaraju. Pravo na beogradski železnički čvor zajednički polažu Skupština grada, ŽTP i Republika (ministarstva građevine i saobraćaja). Ispostavilo se da ovakva podela vlasništva najviše utiče na završetak "Prokopa", pošto ne postoji tim koji pregovara s investitorima.

A završetak "Prokopa" i ostalih propratnih stanica (bio) je važan, barem zbog Olimpijade u Atini 2004. To bi se tada višestruko isplatilo.

- Zbog neodgovorne gradske i republičke vlasti takva šansa je propuštena. Srbija je od EU mogla da dobije bespovratne pare za izgradnju koridora 10, koji povezuje Atinu s Evropom preko naše zemlje, jer je to njihov interes. Umesto toga, naša udvorička vlast samo uzima kredite - tvrdi Milutin Mrkonjić, koji je bio direktor Centra za istraživanje i projektovanje (CIP) kad je ta firma bila glavni projektant i stručno nadzirala radove.

Prema Mrkonjiću, završetak "Prokopa" je, i mimo Olimpijade, važan zbog Savskog amfiteatra koji leži iza stare železničke stanice. Mrkonjić procenjuje da samo zemljište od 114 hektara vredi bar pet milijardi evra.

Beograd na Savi

- Na Savskom amfiteatru trebalo bi da se izgradi poslovno-kulturni centar "Europolis" - Beograd na Savi, sa oko dva miliona kvadrata pod krovom. Kvadrat bi mogao da košta između pet i 7,5 hiljada evra, mnogo više od državnih deviznih rezervi. Zato ne mogu da razumem ovu vlast, kojoj ispred nosa promiče ovakav projekat, a kuka na praznu kasu - navodi Mrkonjić.

On veruje da bi "Europolis" bio najvažniji poslovni centar u ovom delu Evrope. Bio bi važan na svim pravcima koji vode od starog kontinenta do Azije: u blizini autoputa E-70-75 i trase buduće mreže pruga za velike brzine kroz Jugoslaviju, vodenih puteva Rajna-Majna-Dunav-Crno more i vazdušnih koridora koji idu kroz ovaj deo Evrope.

- Još su pod sankcijama dolazili jer su bili veoma zainteresovani za Savski amfiteatar. Njegova izgradnja povukla bi industriju cementa, drveta, bele tehnike - tvrdi Mrkonjić.

Investitori i dalje odlaze na pregovore u Republiku, Grad i ŽTP, ali, kao po pravilu, uvek se vrate praznih ruku. Čini se da je najveći spor pregovarača nastao oko ulaganja u "Prokop". Iako je u početku bilo dogovoreno da u njega ulažu po 37,5 odsto Grad i ŽTP, a 25 odsto Republika, za izgradnju "železničkog čvora" samo je Beograd izdvojio 62 odsto sredstava.

Dragoslav Šumarac, republički ministar građevine, kaže da zbog promene procenta učešća u izgradnji "Prokopa" treba prvo promeniti Upravni odbor "Beograd čvora", preduzeća koje koordinira u izgradnji novog koncepta železničke stanice.

- Tada bi pregovore sa strancima mogla da vodi ova firma. Kad se "Prokop" završi, pregovore oko izgradnje "Europolisa" vodiće Direkcija za građevinsko zemljište, kojoj će, po završetku beogradskog železničkog čvora, pripasti plac Savskog amfiteatra - objašnjava Dragoslav Šumarac.

Ljubomir Anđelković, potpredsednik gradske vlade, pak, smatra da bi i oko "Prokopa" trebalo da pregovara Direkcija za građevinsko zemljište. Mrkonjić demantuje Anđelkovića: između Republike i Grada još ranije je, kaže, potpisan ugovor koji predviđa da će, kad se izgradi "Prokop", zemljište na kome se nalazi železnički beogradski čvor bespovratno pripasti Železnici, a da Grad, zauzvrat, dobija Savski amfiteatar. Čini se, ipak, da Grad po svaku cenu želi da dobije i "Prokop", ako ništa drugo, a ono zbog toga što su i najveći deo sredstava uložili u njega. Zašto toliko žele "Prokop"? Na ploči "kota 105", ispod koje leži deset železničkih pruga sa peronima, gradiće se tržni centar od 35 hiljada kvadrata! Samo ta kota vredi između 50 i 100 miliona evra.

- Od para koje je dao Beograd jedino je izgrađena stanica "Vukov spomenik", a od toga najveće koristi imaju građani Pančeva - tvrdi Anđelković.

Domaći novi "dil"

On kaže da se od Republike i ŽTP-a očekuje da uplate pare kako bi s Gradom došli na iste pozicije, a zatim krenuli u dalje pregovore s investitorima.

Grad je u "Prokop" uložio 62 odsto ukupnih para, ne računajući gradsko građevinsko zemljište. Dogovor je bio da, kako napreduju radovi, tako Grad postepeno preuzima zemljište pored Save. Umesto toga, ŽTP je na Savskom amfiteatru otvorio fudbalske stadione i skladišta, pa od toga ubira pare - naglašava Anđelković.

I dok u ŽTP-u tvrde da se bez njih posao oko "Prokopa" ne može završiti, u Ministarstvu građevine kažu da s investitorima treba da pregovara "Beograd čvor", a u Gradu - isključivo Direkcija za građevinsko zemljište. Mrkonjić, pak, kaže da nije bitno ko će sa stranim investitorima potpisati ugovor, već da se konačno završi projekat od vitalnog značaja za zemlju.

- Uostalom, pregovore o tako značajnom projektu treba da vodi sam premijer Zoran Đinđić, jer je završetak beogradskog železničkog čvora u interesu cele države - smatra Mrkonjić.