Zašto postajemo razdražljivi i ljuti na druge kada smo gladni

Razlozi ove pojave leže u određenim procesima koji se događaju u organizmu kada mu je potrebna hrana i zavise od nivoa glukoze u krvi, kao i određenim genima.

Ugljeni hidrati, proteini i masti u svemu što jedete razgrađuju se u jednostavne šećere (kao što je glukoza), aminokiseline i slobodne masne kiseline. Ovi nutrijenti prelaze u krvotok, odakle se distribuiraju u organe i tkiva i koriste za energiju.

Kako vreme prolazi nakon vašeg poslednjeg obroka, količina ovih hranjivih materija koja kruži u krvotoku počinje da opada. Ako nivo glukoze u krvi padne dovoljno, mozak će to shvatiti kao situaciju opasnu po život.

Jednostavne stvari poput koncentrisanja i smislenog razgovora mogu postati teške kada ste gladni. Još jedna stvar koja može postati teža je ponašanje u okviru društveno prihvatljivih normi, kao što je kontrolisanje ljutnje i razdražljivosti.

Osim pada koncentracije glukoze u krvi, drugi razlog zbog kog ljudi mogu da postanu razdražljivi kada su gladni je protivregulacijski odgovor glukoze.

Kada nivo glukoze u krvi padne na određeni prag, mozak šalje naredbe nekolicini organa u telu za sintezu i oslobađanje hormona koji povećavaju količinu glukoze u krvi, između ostalih adrenalina i kortizola.

Ova dva hormona su zapravo hormoni stresa koji se oslobađaju u krvotok u svim vrstama stresnih situacija. Baš kao što biste mogli da vičete u ljutnji na nekoga, kao odgovor na stres – poplava adrenalina koju dobijete može da podstakne sličnu reakciju.

Drugi razlog zašto je glad povezana s ljutnjom je taj što oboje kontrolišu zajednički geni. Proizvod jednog takvog gena je neuropeptid Y, prirodna moždana hemikalija koja se oslobađa u mozgu kada ste gladni. Podstiče proždrljivo ponašanje pri hranjenju delujući na različite receptore u mozgu, uključujući i onaj koji se zove Y1 receptor.

Osim što deluju u mozgu za kontrolu gladi, neuropeptid Y i Y1 receptor takođe regulišu ljutnju ili agresiju. U skladu s tim, ljudi s visokim nivoom neuropeptida Y takođe imaju tendenciju da pokazuju ​​visok nivo impulsne agresije.

Dok mnogi fizički faktori doprinose ljutnji, psihosocijalni faktorii takođe imaju ulogu. Kultura utiče na to hoćete li izraziti verbalnu agresiju direktno ili indirektno.