Kupci se plase da stave novac u banke

Kupci se plase da stave novac u banke Junska panika na trzistu nekretnina ne moze se porediti sa pravom jagmom za kupovinu stanova, koja je vladala proslog novembra i decembra, uoci pocetka konverzije evropskih valuta u evro. Tada su, kaze jedan menadzer za nekretnine, dolazili ljudi sa zahtevom da kupe po deset stanova odjedanput. Kupovali su ih da bi na taj nacin legalizovali svoj novac i izbegli kontakt sa bankama u koje, inace, nakon svega sto se izdesavalo sa deviznom stednjom gradjana u prethodnih nekoliko godina, narod i nema preveliko poverenje. Enormno povecana traznja u tom periodu podigla je cene stanova za oko 30 odsto. Od tada, nije bilo novih poremecaja na trzistu nekretnina i pored cinjenice da za koji dan, 1. jula, stupa na snagu Zakon o sprecavanju pranja novca, koji nema retroaktivno dejstvo. Naime, jos uvek, sve do 1. jula, svaki gradjanin moze da polozi novac u banku na stednju i niko ga nece pitati odakle mu i kako ga je stekao. Ipak, agencije za nekretnine pripremile su, za svaki slucaj, teren za "bliski susret" sa Zakonom o pranju novca. Naime, one imaju vec razradjen sistem kako da sve tekuce transakcije oko kupovine i prodaje stanova budu i formalno zavrsene do 1. jula. Sistem je sledeci - potpisuje se predugovor sa kupcem stana, prema kojem se 90 odsto vrednosti od cene stana navodno odmah placa, dok preostalih deset odsto kupac placa preko deviznog ili dinarskog racuna u banci, prilikom potpisivanja konacnog ugovora o kupovini i "predaje kljuceva", odnosno nakon 1. jula. Na ovaj nacin, agencije ce moci da se "slepuju" jos naredna tri meseca, tvrdi ovaj menadzer za nekretnine. - Na trzistu nekretnina vlada neka vrsta zatisja. Obican svet i ne smatra da se Zakon o pranju novca odnosi na njih. To je razumljivo ako se zna da nam se najveci broj klijenata javlja za zahtevom za zamenu svojih stanova za one jeftinije. Sa onom crkavicom koja im ostane, kupe polovna kola i mobilni telefon. To je, nazalost, nasa zivotna prica. Mesecno se, na ovaj nacin, obave dve do tri prodaje i kupovine stana. Slobodnog novca za kupovinu stanova ima samo jedan do dva odsto gradjana i to su uglavnom oni koji su novac zaradili u inostranstvu. Prema tome, pranja novca na trzistu nekretnina i nema, smatra Kaca Lazarevic, direktor agencije "Alka". Ona upozorava da je Zakon o pranju novca prerano donet, jer kod gradjana i dalje vlada veliko nepoverenje u banke. - Posto se ubuduce sva placanja na trzistu nekretnina iskljucivo obavljaju preko banaka, jedini nacin da se razmahne ovo trziste jeste povratak poverenja gradjana u banke, koje stednju mogu da "privuku" velikim kamatama na polozene devize, kao i povoljnim stambenim kreditima, kaze Lazarevic. Vise od pet odsto drzavi Kupac stana, inace, mora drzavi da plati 5 odsto od kupovne cene na ime poreza na promet, dok agencija za nekretnine uzima tri odsto od cene stana, od cega obicno pola ide drzavi. Sudska overa kosta od 1.000 do 15.000 dinara. Prema vec uhodanoj praksi, prilikom overe ugovora u sudu, jedan primerak ide RUJP, koja na ovaj nacin ima uvid u deo koji pripada drzavi. Svojih pet odsto drzava uzima na osnovu trzisne cene stana na datoj lokaciji, a ne na bazi cene u ugovoru, jer je ranije cena fiktivno ugovarana, a stvarna transakcija se obavljala na ruke. Za sirotinju samo Padinska skela Cene stanova u Beogradu idu od 300 maraka, koliko se ceni kvadrat u Padinskoj skeli, ili 500 maraka u Barajevu. Jeftin je i "radnicki" Miljakovac, gde se kvadrat krece oko 1.000 maraka. Najskuplji stanovi se prodaju po 4.000 maraka po kvadratu, i to su oni na Vracaru, novi novcijati, sa blindiranim vratima, djakuzi kadom, i video kontrolom stanara na ulazu zgrade. Na Dedinju, kvadrat moze da se nadje od 1.800 do 2.500 maraka. Po pravilu, manji stanovi su do 200 maraka skuplji po kvadratu Strah neopravdan Po misljenju Ilije Djurica, iz agencije" Interdil", zatisje na trzistu nekretnina trajace jos neko vreme po stupanju na snagu Zakona o sprecavanju pranja novca, dok se ljudi ne upoznaju sa njegovim odredbama i ne oslobode straha da nece moci da raspolazu svojim novcem u bankama. Nakon toga, sve ce se vratiti na staro, prognozira on. Na trzistu nekretnina, u ocekivanju Zakona o sprecavanju pranja novca

Junska panika na trzistu nekretnina ne moze se porediti sa pravom jagmom za kupovinu stanova, koja je vladala proslog novembra i decembra, uoci pocetka konverzije evropskih valuta u evro. Tada su, kaze jedan menadzer za nekretnine, dolazili ljudi sa zahtevom da kupe po deset stanova odjedanput.

Kupovali su ih da bi na taj nacin legalizovali svoj novac i izbegli kontakt sa bankama u koje, inace, nakon svega sto se izdesavalo sa deviznom stednjom gradjana u prethodnih nekoliko godina, narod i nema preveliko poverenje. Enormno povecana traznja u tom periodu podigla je cene stanova za oko 30 odsto.

Od tada, nije bilo novih poremecaja na trzistu nekretnina i pored cinjenice da za koji dan, 1. jula, stupa na snagu Zakon o sprecavanju pranja novca, koji nema retroaktivno dejstvo. Naime, jos uvek, sve do 1. jula, svaki gradjanin moze da polozi novac u banku na stednju i niko ga nece pitati odakle mu i kako ga je stekao.

Ipak, agencije za nekretnine pripremile su, za svaki slucaj, teren za "bliski susret" sa Zakonom o pranju novca. Naime, one imaju vec razradjen sistem kako da sve tekuce transakcije oko kupovine i prodaje stanova budu i formalno zavrsene do 1. jula.

Sistem je sledeci - potpisuje se predugovor sa kupcem stana, prema kojem se 90 odsto vrednosti od cene stana navodno odmah placa, dok preostalih deset odsto kupac placa preko deviznog ili dinarskog racuna u banci, prilikom potpisivanja konacnog ugovora o kupovini i "predaje kljuceva", odnosno nakon 1. jula. Na ovaj nacin, agencije ce moci da se "slepuju" jos naredna tri meseca, tvrdi ovaj menadzer za nekretnine.

- Na trzistu nekretnina vlada neka vrsta zatisja. Obican svet i ne smatra da se Zakon o pranju novca odnosi na njih. To je razumljivo ako se zna da nam se najveci broj klijenata javlja za zahtevom za zamenu svojih stanova za one jeftinije. Sa onom crkavicom koja im ostane, kupe polovna kola i mobilni telefon. To je, nazalost, nasa zivotna prica. Mesecno se, na ovaj nacin, obave dve do tri prodaje i kupovine stana. Slobodnog novca za kupovinu stanova ima samo jedan do dva odsto gradjana i to su uglavnom oni koji su novac zaradili u inostranstvu. Prema tome, pranja novca na trzistu nekretnina i nema, smatra Kaca Lazarevic, direktor agencije "Alka". Ona upozorava da je Zakon o pranju novca prerano donet, jer kod gradjana i dalje vlada veliko nepoverenje u banke.

- Posto se ubuduce sva placanja na trzistu nekretnina iskljucivo obavljaju preko banaka, jedini nacin da se razmahne ovo trziste jeste povratak poverenja gradjana u banke, koje stednju mogu da "privuku" velikim kamatama na polozene devize, kao i povoljnim stambenim kreditima, kaze Lazarevic.

Vise od pet odsto drzavi
Kupac stana, inace, mora drzavi da plati 5 odsto od kupovne cene na ime poreza na promet, dok agencija za nekretnine uzima tri odsto od cene stana, od cega obicno pola ide drzavi. Sudska overa kosta od 1.000 do 15.000 dinara. Prema vec uhodanoj praksi, prilikom overe ugovora u sudu, jedan primerak ide RUJP, koja na ovaj nacin ima uvid u deo koji pripada drzavi. Svojih pet odsto drzava uzima na osnovu trzisne cene stana na datoj lokaciji, a ne na bazi cene u ugovoru, jer je ranije cena fiktivno ugovarana, a stvarna transakcija se obavljala na ruke.

Za sirotinju samo Padinska skela
Cene stanova u Beogradu idu od 300 maraka, koliko se ceni kvadrat u Padinskoj skeli, ili 500 maraka u Barajevu. Jeftin je i "radnicki" Miljakovac, gde se kvadrat krece oko 1.000 maraka. Najskuplji stanovi se prodaju po 4.000 maraka po kvadratu, i to su oni na Vracaru, novi novcijati, sa blindiranim vratima, djakuzi kadom, i video kontrolom stanara na ulazu zgrade. Na Dedinju, kvadrat moze da se nadje od 1.800 do 2.500 maraka. Po pravilu, manji stanovi su do 200 maraka skuplji po kvadratu

Strah neopravdan
Po misljenju Ilije Djurica, iz agencije" Interdil", zatisje na trzistu nekretnina trajace jos neko vreme po stupanju na snagu Zakona o sprecavanju pranja novca, dok se ljudi ne upoznaju sa njegovim odredbama i ne oslobode straha da nece moci da raspolazu svojim novcem u bankama. Nakon toga, sve ce se vratiti na staro, prognozira on.