“Rampa” na porudžbine van Srbije

Tako ćete, pored robe koju ste kupili, najverovatnije platiti i poštarinu i carinu, PDV, špeditersku uslugu odnosno izradu carinske deklaracije, ležarinu, a verovatno i još po nešto...

Kupovina robe iz inostranstva preko interneta, sto bi trebalo da bude sasvim obicna stvar, u Srbiji je i dalje veoma zbunjujuca. Tako cete, pored robe koju ste kupili, najverovatnije platiti i postarinu i carinu, PDV, speditersku uslugu odnosno izradu carinske deklaracije, lezarinu, a verovatno i jos po nesto... “Rampa” na porudzbine van Srbije Sve skupa ti troskovi su tako veliki da se ovakva kupovina uopste ne isplati. Jednostavna stvar kao sto je recimo kupovina nekoliko knjiga iz inostranstva preko interneta u Srbiji je potpuno neisplativa jer ce troskovi najverovatnije visestruko premasiti vrednost samih knjiga koje biste narucili. Iako ovo ne lici na toliko bitan problem Dejan Restak, direktor weba B92, kaze da je danas trgovina preko interneta najnormalnija stvar u svetu u kome zivimo i da je zabrinjavajuce da se kod nas to ne razume. “Ono sto je sustinski problem prilikom narucivanja on-line je kolicina dodatnih troskova koje covek mora da plati prilikom svake porudzbine. Zabrinjavajuce je to sto drzava uopste ne razume da je njen osnovni prioritet trenutno da razvija i da stimuluse servise koji su na internetu da bi ljudi prvo poceli da koriste internet”, objasnjava Restak. Ni roba vrednosti do 20 evra nije uvek oslobodjena carine i ostalih dazbina On kaze da se “onda kada se to omasovi mozemo razmisljati o dodatnim porezima, taksama itd... U Srbiji je situacija takva da trenutno 90 odsto ljudi priznaje da nije nikada nista narucivalo ili kupovalo preko interneta sto je porazavajuci podatak u 2007. godini”. Veliki troskovi se javljaju pre svega jer je uredbom Vlade Srbije donetom juna 2006. godine iznos koji je predvidjen za oslobadjanje placanja carine i ostalih uvoznih dazbina za robu koja stize postom smanjen sa sto evra na 20. To je ucinjeno zbog zloupotreba prilikom kupovine robe putem kataloga od kompanije Nekerman. Medjutim cak i roba vrednosti do 20 evra nije u svim slucajevima oslobodjena carine niti ostalih dazbina, kaze Natasa Igic, sef carinske ispostave u Beogradu i dodaje da je „odredjeno da se postanske posiljke vrednosti do 20 evra oslobadjaju placanja svih uvoznih dazbina ukoliko posiljku iz inostranstva salje fizicko lice fizickom licu u zemlji”. “Ukoliko je posiljalac posiljke iz inostranstva pravno lice, vrednosnog limita za oslobadjanje od placanja dazbina nema, nego se na vrednost robe, koja moze biti i tri evra, obracunavaju i naplacaju uvozne dazbine. Kod uvoza prosvetnog, kulturnog i naucnog materijala ne obracunava se carina, dakle posiljke su oslobodjene carine ali nisu oslobodjene PDV-a”, objasnjava Igic. Imajuci u vidu da prema nasem zakonu i postarina ulazi u carinsku osnovicu gotovo je nemoguce da ne prekoracite tih dvadeset evra i da ne platite carinu ako narucite bilo kakvu sitnicu. Tu je jos i PDV, ali ni tu troskovima nije kraj. U poslednje vreme pojavile su se i kurirske sluzbe koje obavljaju spediterske usluge, koje inace obicna posta ne naplacuje. Aleksandar Bajkic iz predstavnistva UPS-a na beogradskom aerodromu kaze da o tome odlucuje sam posiljalac. “Kada se koriste kurirske kompanije, a o njihovom koriscenju iskljucivo odlucuje posiljalac jer moze da ima povoljnije tarife, i kada posiljka stigne na aerodrom Beograd javlja se problem carinjena. Spediterska usluga je fakticki izrada carinske dokumentacije ukoliko primalac robe nije u stanju da sam zavrsi taj proces jer ne poznaje zakon ili ne poznaje carinsku tarifu”, naglasava Bajkic. „Zato postoje spediteri koji se time bave i koji posreduju izmedju carine i uvoznika, a uvoznik je svako ko dobije posiljku iz inostranstva, bez obzira da li je pravno ili fizicko lice i bez obzira na vrstu robe koju dobija”, kaze on. Ove usluge mogu biti i nekoliko hiljada dinara. Teoretski gradjanin moze to i sam da obavi, ali propisi su tako komplikovani da su sanse za uspeh minimalne. Sveukupno troskovi su tako veliki da se narucivanje robe iz inostranstva najcesce ne isplati

Sve skupa ti troškovi su tako veliki da se ovakva kupovina uopšte ne isplati. Jednostavna stvar kao što je recimo kupovina nekoliko knjiga iz inostranstva preko interneta u Srbiji je potpuno neisplativa jer će troškovi najverovatnije višestruko premašiti vrednost samih knjiga koje biste naručili.

Iako ovo ne liči na toliko bitan problem Dejan Restak, direktor weba B92, kaže da je danas trgovina preko interneta najnormalnija stvar u svetu u kome živimo i da je zabrinjavajuće da se kod nas to ne razume. “Ono što je suštinski problem prilikom naručivanja on-line je količina dodatnih troškova koje čovek mora da plati prilikom svake porudžbine. Zabrinjavajuće je to što država uopšte ne razume da je njen osnovni prioritet trenutno da razvija i da stimuluše servise koji su na internetu da bi ljudi prvo počeli da koriste internet”, objašnjava Restak.

On kaže da se “onda kada se to omasovi možemo razmišljati o dodatnim porezima, taksama itd... U Srbiji je situacija takva da trenutno 90 odsto ljudi priznaje da nije nikada ništa naručivalo ili kupovalo preko interneta što je poražavajući podatak u 2007. godini”.

Veliki troškovi se javljaju pre svega jer je uredbom Vlade Srbije donetom juna 2006. godine iznos koji je predviđen za oslobađanje plaćanja carine i ostalih uvoznih dažbina za robu koja stiže poštom smanjen sa sto evra na 20. To je učinjeno zbog zloupotreba prilikom kupovine robe putem kataloga od kompanije Nekerman.

Međutim čak i roba vrednosti do 20 evra nije u svim slučajevima oslobođena carine niti ostalih dažbina, kaže Nataša Igić, šef carinske ispostave u Beogradu i dodaje da je „određeno da se poštanske pošiljke vrednosti do 20 evra oslobađaju plaćanja svih uvoznih dažbina ukoliko pošiljku iz inostranstva šalje fizičko lice fizičkom licu u zemlji”. “Ukoliko je pošiljalac pošiljke iz inostranstva pravno lice, vrednosnog limita za oslobađanje od plaćanja dažbina nema, nego se na vrednost robe, koja može biti i tri evra, obračunavaju i naplaćaju uvozne dažbine. Kod uvoza prosvetnog, kulturnog i naučnog materijala ne obračunava se carina, dakle pošiljke su oslobođene carine ali nisu oslobođene PDV-a”, objašnjava Igić.

Imajući u vidu da prema našem zakonu i poštarina ulazi u carinsku osnovicu gotovo je nemoguće da ne prekoračite tih dvadeset evra i da ne platite carinu ako naručite bilo kakvu sitnicu. Tu je još i PDV, ali ni tu troškovima nije kraj.

U poslednje vreme pojavile su se i kurirske službe koje obavljaju špediterske usluge, koje inače obična pošta ne naplaćuje. Aleksandar Bajkić iz predstavništva UPS-a na beogradskom aerodromu kaže da o tome odlučuje sam pošiljalac.

“Kada se koriste kurirske kompanije, a o njihovom korišćenju isključivo odlučuje pošiljalac jer može da ima povoljnije tarife, i kada pošiljka stigne na aerodrom Beograd javlja se problem carinjena. Špediterska usluga je faktički izrada carinske dokumentacije ukoliko primalac robe nije u stanju da sam završi taj proces jer ne poznaje zakon ili ne poznaje carinsku tarifu”, naglašava Bajkić.

„Zato postoje špediteri koji se time bave i koji posreduju između carine i uvoznika, a uvoznik je svako ko dobije pošiljku iz inostranstva, bez obzira da li je pravno ili fizičko lice i bez obzira na vrstu robe koju dobija”, kaže on. Ove usluge mogu biti i nekoliko hiljada dinara. Teoretski građanin može to i sam da obavi, ali propisi su tako komplikovani da su šanse za uspeh minimalne. Sveukupno troškovi su tako veliki da se naručivanje robe iz inostranstva najčešće ne isplati