Dobro ili loše ponašanje je odgovor na podsticaj iz okoline

Prema novom istraživanju objavljenom u magazinu “Proceedings of the National Academy of Sciences”, pristojnost nije urođena nego je rezultat uticaja okoline. Da sve bude zanimljivije, istraživanje su sproveli Kerol Dvek, profesor psihologije Univerziteta u Stenfordu, i student psihologije, Rodolfo Kortez Baragan, nakon što su sumnjičavo pročitali rezultate istraživanja iz 2006., sprovedenog na deci staroj18 meseci, koje je “dokazalo” da deca instinktivno žele da pomognu.

U novom istraživanju podelili su decu na dve grupe u okviru kojih su se igrali loptom sa starijima – u prvoj se u pripremnoj fazi dete igralo sa starijom osobom, a drugoj su se dete i odrasla osoba igrali loptom svako za sebe. Pokazalo se da će deca okupirana svojom igrom retko priskočiti u pomoć, pa su zaključili da ljudi prečesto koriste reč “urođeno”, a zapravo je reč o tome da ne razumeju kako rana iskustva i društveni znaci utiču na to da deca postanu saosećajnija i pristojnija. Priskočiće u pomoć onima koji imaju nekakav odnos s njima, npr. ako su uključeni u zajedničku igru.

“Deca uvek traže znakove od drugih, na osnovu kojih će reagovati. Dete pokušava da zaključi koliko igra osobe pored njega pokazuje da joj je stalo do njega. Ako akcije i potezi te osobe ukazuju na uzajamnost, dete će priskočiti u pomoć”, pojasnio je profesor Dvek. U prevodu, ako roditelji žele da odgaje dete koje će biti pažljivo i izlaziti u susret drugima, moraju da se tako ponašaju i sami.

“Deca imaju tendenciju da se ravnaju prema onome što vide da roditelji rade, a ne prema onome što oni kažu”, napisao je u osvrtu na istraživanje E. Džil Kleri, profesor psihologije na univerzitetu Sveta Katarina u Minesoti. “I deca će verovatnije preuzeti takav model ponašanja ako imaju dobar odnos s roditeljima”, dodao je Kleri.

Naučnici su međutim, osim kontroverznih rezultata, ponudili i neke metode kako podstaći razvoj deteta koje će reagovati na prihvatljiv način.

Roditelji kod deteta mogu da probude svest o drugima uključivanjem u timske sportove i ohrabrivanjem dece da zajedno rade na rešenju nekog problema. Kada zajedno rade na nekom zadatku, veća je verovatnoća da će s radošću deliti i plodove tog rada i radovati se zajedničkom uspehu. Zato su verovatno, kao što se pokazalo, i deca koja već idu u školu, a uče u grupama,1 ljubaznija prema drugim učenicima.

Ono što je važno je da se izbegavaju izrazi poput “nevaljao“, jer će dete takvu povratnu informaciju integrisati u sopstveni identitet i sliku o sebi, i zaista tako i početi da se ponaša (tzv. samoispunjavajuće proročanstvo).

“Recept“ za nošenje s detetom koje se neprimereno ponaša je uvek usmeravanje na njegove emocije pri postavljanju granica, ali i nuđenje prihvatljivijeg rešenja: “Vidim da si ljut, ali kad smo ljuti ne udaramo drugu decu/ljude. Možeš da lupiš nogom o pod ili lupiš šakom o jastuk“. Na ovaj način roditelj pokazuje razumevanje, postavlja granicu i pruža alternativu.

Izvor: 24sata.hr
Foto: photostock/FreeDigitalPhotos.net