"Nije mi se dopadao moj intimni deo i operisala sam ga. Užasno sam zažalila"

"Mislila sam da ću se osećati bolje ako izmenim polni organ, da ću imati više samopouzdanja, dobiti neku dodatnu seksualnost... Ali, sve što sam dobila bile su malo manje stidne usne i gubitak dela osetljivosti u tom području", ispričala je Kejsi Beroz iz Australije.

Bila je, kaže, od ranih dvadesetih godina života fascinirana idejom "dizajnerskih vagina" nakon što je pogledala dokumentarni film o labioplastici. Inače, to je estetski zahvat kojim se koriguje, smanjuje ili preoblikuje, izgled stidnih usana.

"U to vreme još nisam znala dovoljno da shvatim kako je spektar 'normalnih' vulvi ogroman i raznolik. Sve što sam tada znala je to da želim 'Barbi ploču'", dodala je.

Pre operacije zatražila je mišljenje od nekoliko estetskih hirurga i na kraju se odlučila za onog kojeg je videla u dokumentarcu o labioplastici. Nakon što su joj pokazali brojne fotografije tuđih vagina i procenili je, dobila je termin za zahvat nekoliko nedelja kasnije.

"Malo po malo, stidne usne su počele sve manje da mi izgledaju kao da sam nekome platila da ih napadne skalpelom. Ali, kako sam fizički zaceljivala, tako su moje emocionalne rane tokom godina postale sve izraženije, posebno kad sam postala majka dve devojčice", ispričala je.

"Iako sam dosta istraživala o tome, nisam zapravo bila spremna za emocionalne učinke operacije i odmah sam požalila zbog odluke. S vremenom sam sve više osećala stid i žaljenje zbog svoje odluke. Kasnije sam shvatila da su slike vagina devojaka, za kojima sam u mlađim danima toliko žudela i na kraju svoju želju ostvarila, bile obrađene, odnosno stidne usne su s tih fotografija bile uklonjene zbog tadašnjeg zakona u Australiji", pojasnila je.

Shvatila je da je pala pod nerealan standard lepote kad su ženske genitalije u pitanju.

"Žalim li? Apsolutno. Uhvati me jeza kad pomislim kako bi moja deca mogla jednom da pomisle da nisu sto posto savršena takva kakva jesu", zaključila je.