Kako pobediti dosadu na letnjem raspustu? Pa, uz knjigu - javite se, poklanjamo!

Na samom početku ovog kratkog romana, koji je nedavno objavila Izdavačka kuća "Pčelica", upoznajemo se sa družinom koju čine tri dečaka i dve devojčice, uzrasta od sedam do jedanaest godina.

Nakon prvobitnog ushićenja zbog dugo iščekivanog kraja školske godine, Ružica, Anđelka, Luka, Dimitrije i Andrija beskrajno duge, vrele dane provode dosađujući se na klupama ispred zgrade u Ulici lipa broj 17. Raspust im se čini kao beskrajno dug vremenski period koji treba organizovati na zabavan i koristan način. Članovi petočlane družine, koji su vršnjaci i savremenici čitalaca kojima ovu knjigu najtoplije preporučujemo, naviknuti na dan ispunjen školskim obavezama i vannastavnim aktivnostima, i ne pokušavaju da samostalno osmisle svoje slobodno vreme. Ali, umesto da leto provedu čekajući da im se dogodi nešto zabavno i interesantno, junaci Sličica pristaju da krenu događajima u susret.

Na uporno nagovaranje Anđelke, najmlađe junakinje, pristaju da krenu kod njenih babe i dede, u planinsko selo, koje im se isprva činilo kao najneprivlačnije mesto na svetu. Ipak, u neposrednom dodiru sa raskošnom, netaknutom prirodom, obavljajući poljske radove, stičući nova znanja i prijatelje, ali pre svega maštajući i radujući se, članovi družine doživljavaju nezaboravnu avanturu. Naravno, na tom putovanju nema mesta jedino za Dosadu, jer je mališanima u međuvremenu saputnik postala Znatiželja. Stoga je ovaj roman Gordane Timotijević, osim o letovanju dece koja bogate svoje iskustvo u kontaktu sa prirodom i tradicionalnim vrednostima, zapravo i priča o stalnom nadmetanju dveju junakinja ˗ Dosade i Znatiželje. Dečaci i devojčice sa stranica ovog romana shvataju da samo od razigranosti i slobode našeg duha zavisi koja od njih će zagospodariti našim vremenom. I uviđaju važnu istinu: Dosada ne podnosi sve što Znatiželja obožava ˗ igranje, crtanje, pevanje, osluškivanje i posmatranje prirode, bavljenje sportom, čitanje zanimljivih i vrednih knjiga ˗ sve ono čime se podstiču radoznalost, želja za znanjem i umeće divljenja.

I umesto kompjutera i telefona, na koje će skoro sasvim zaboraviti, mališanima će uskoro biti potrebna samo jedna jedina naprava: sat koji usporava vreme. Jer, otkrivši da smisao za avanturu treba razvijati baš kao i svaki drugi dar, junaci Sličica će poželeti da se njihov boravak u prirodi i među dobrim ljudima nikada ne okonča. Zato se na kraju poglavlja u kojima su, uz blagonaklon humor, ispripovedani doživljaji gradskih mališana u malenom planinskom selu, umesto selfija ili nasumice načinjenih fotografija, nalaze detaljni opisi sličica na kojima su zabeleženi neponovljivi trenuci, nezaboravna mesta, lica i doživljaji, zauvek pohranjeni u sećanju likova ovog romana. I nesnimljene, i nenacrtane, te trajno upamćene sličice, i posle mnogo vremena, svetleće u njihovom pamćenju čudesnim, ohrabrujućim sjajem.

Pored najmlađih čitalaca, u zanimljivo komponovanom romanu Gordane Timotijević uživaće i svi oni za koje čitanje predstavlja mnogo više od načina da oteraju Dosadu. Njegove korice sklopićemo sa važnim uverenjem da su od svih kolekcija koje stvaramo tokom života najvažnije upravo uspomene. A deo njih svakako su čitalačka iskustva koja su preobrazila naš svet, učinivši ga lepšim i boljim mestom za život. Za mališane koji ulaze u svet književnosti, jedno takvo dragoceno iskustvo, svakako može postati i roman Sličice Gordane Timotijević.

Olivera Nedeljković