Super žena i "Pčelica" poklanjaju knjige

USPELO I ISKRENO DELO (Miomir Milinković, Zaboravljeni grad, Pčelica, Čačak 2017) Sadržina "Zaboravljenog grada" je prezentovana u širokom tematskom kvantumu i epskim potezima. Temeljna estetička vrednost, svojevrsna impresivna igra koja determiniše odnos delo-čitalac, romaneskna građa nudi motive prikladne dečjem interesovanju, njegovom racionalnom i emotivnom poimanju. Nesvakidašnji prizori i akcije, veštice, pećine, gospodari tame, jedna očuđujuća i zanimljiva materija, drži čitaočevu pažnju budnom od prvih stranica knjige. Nepostojanje jasne distinkcije između prirodnog i natprirodnog, bliskog i dalekog, shvatljivog i neshvatljivog, neobične avanture, čine delo atraktivnim i podesnim dečjem očekivanju. Mali čitaoci junake i dešavanja doživljavaju jedinstveno, ne razlikujući stvarno od izmišljenog. U autorovoj viziji detinjstvo je svet slobode, radosti i dinamike. Junake "Zaboravljenog grada" karakterišu crte prostodušnog dečjeg karaktera. Zadahnuti prividnom stvarnošću, oni žive svojim životom i životom malih čitalaca. Pažnju provociraju najpoželjniji obajkovljeni protagonisti, junaci čudna izgleda. Nosioci zbivanja i radnji Tocilo i Matilda, Časlav, Tijana, Trajko, Đole zadobijaju sve čitaočeve simpatije. "Zaboravljeni grad" je manifestacija duha, svet nezlobive igre koja odgovara prirodi mladog bića. Igra, graditeljski čin i pokretač radnje, bajkovito, čudesno i čudovišno u osnovi su autorovog akta i njegove stvaralačke intencije. Podjednako, kraljevstvo mašte u svojoj referencijalnoj funkciji, obeležava Milinkovićevu prozu. Imaginacija je osa rotacije koja pokreće dečju predstavu. Pristup utemeljen na unutarnjem samoograničenju, čaroliji i magiji, gradi čudesan grad, svet iza granica mogućeg. Irealna projekcija, sučeljavanje poznatog i nepoznatog, nudi spektar bogato usložnjenih slika, i takvih koje od malog čitaoca ne traže razmišljanje ili logično prosuđivanje. Zabavlja se i uzbuđuje uobrazilja opisima čudesnih radnji i prizora. Mutanti, kao književni akteri, "neobična bića, nevelikog rasta, velike četvrtaste glave, buljavih očiju, kratkih nogu i dugih repova", neposredno korespondiraju sa naučno fantastikom kao podvrstom dečje poetske reči. To čini Milinkovićevu tvorevinu izrazito modernom. Kao moderni romanopisac, Miomir Milinković u svom delu drži do čisto književne vrednosti, upravo govoreći, nudi estetsko zadovoljstvo; namirava nagon za igrom i uživanjem. Uživanje i unutarnja radost malog recipijenta proizlaze iz samog čitanja, iz razumevanja i doživljaja pročitanog. Kao umetnička i vaspitna činjenica, Milinkovićevo prozno ostvarenje je u odgojnom pogledu korektno, bez vidnih tragova školske uokvirenosti i isturene poente; romansijerov pristup potencira nepragmatičnost, neutilitarnost i neprekoračenje granica suptilnog. Uzev sa književnokritičkog stanovišta, Zaboravljeni grad uči i vaspitava svojom lepotom, stvarnošću i prividnostima, svojom unutarnjom istinom, kompleksnom vizijom. Isključena je školska didaktika, inače karakteristična za pesništvo nepunoletnih čitalaca. Vrednost Milinkovićevog dela nije samo u koncepciji i sadržini, već u otelotvorenju zamisli, u načinu na koji je sazdano. Zaboravljeni grad je, u samoj stvari, igra sadržine i forme, igra duha i ruha. Malo je reći, podešena forma dečjem horizontu; treba akcenatski istaći konkretnu realizaciju jezika, saopštavanje misli i osećanja u privlačnoj formi. Metaforičko-simbolički izraz, skrojen po dečjoj meri, jasan, slikovit, maštovit – rečju – jezik i stil, referentna je crta koja preporučuje Milinkovićevo romaneskno ostvarenje. Prof. dr Tihomir PETROVIĆ