Čokolada - hrana za bogove

Cokolada - hrana za bogove Opis i poreklo Cokolada je namirnica koja predstavlja vredan izvor energije specificne arome, slatkog ukusa i jedinstvenog osecaja topljenja u ustima. Osnova i glavni sastojak cokolade je zrno kakaa. Zrno kakaa je plod biljke kakaovca koju covecanstvo poznaje vec hiljadama godina. Ono raste na stablu kakaovca koje je, ako raste u divljini, visoko dvadesetak metara i zivi do 150 godina, dok su stabla uzgajana na plantazama visoka 5-10 metara. Stablo kakaovca daje plod tek nakon pet godina, a maksimalan rod postize izmedju 10 i 25 godina starosti. Cokolada ima dugu istoriju koja seze sve do Maja, starog naroda iz srednje Amerike. Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaovog stabla, koje raste u tropskim kisovitim sumama Amazonije, za izradu ukusnog napitka zvanog chokolatl. Taj gusti, bogati napitak dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaa koje su zatim mesali u vodi sa sojom, vanilom i cilijem. Maje su plodove kakaa upotrebljavali i kao valutu i darove za proslave. I kad su njihovi bogati trgovci odneli plodove kakaa u Meksiko i prodali ih Astecima, kakao je i tamo postao pravi hit. U vreme kada je Kristofor Kolumbo doneo vest o cokoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci su chokolatl pili vec stotinama godina. Medjutim, tek kad je 1528. godine Don Kortes u Spaniju doneo kakao i opremu za pravljenje cokolade, Evropljani su poceli da cene njegovu vrednost. Spanci su napravili svoju verziju chokolatla. Izostavili su cili papriku i dodali cimet i secer. To je vrlo brzo postalo pomodno pice spanskog dvora. Zbog nedovoljne kolicine kakaa, recept za cokoladu ostao je tajna nekoliko vekova. Put do cokolade pocinje zrnom kakaa koje raste u toploj i vlaznoj klimi. Bere se i przi, a onda mrvi u "cokoladni liker". Termin navodi na pogresan zakljucak, jer je zapravo rec o cvrstoj i jos uvek nezasladjenoj materiji. Od ovog trenutka pocinje dodavanje secera, arome, emulgatora i dodavanje ili oduzimanje kakao maslaca, tj. prirodne masnoce biljke kakaa. Energetska i nutritivna vrednost Cokolada je veoma bogata fosforom i magnezijumom, a sadrzi i vece kolicine gvozdja, cinka i kalijuma. U 100 g kvalitetne ciste cokolade s visokim udjelom kakaa ima 400 mg kalijuma, 300 mg magnezijuma, 280 mg fosfora, 100 mg kalcijuma, 12 mg natrijuma, 3 mg gvozdja, u tragovima bakra, 500 mg teobromina, 68 mg kofeina, 54 g ugljenih hidrata, 30 g masti, 9 g dijetalnih vlakana i 6 g belancevina. Osim toga cokolada sadrzi i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP. Lekovitost Cokolada je namirnica koja sadrzi neke materije koje su do sada bile nepoznate, a pomaze nam da povratimo dobro raspolozenje. Podstice stvaranje serotonina (hormona "dobrog raspolozenja") u nasem organizmu, koji nakon obroka izaziva osecaj prijatnosti. Nakon konzumiranja cokolade u nasem se organizmu oslobadjaju endorfini. Te se materije nazivaju jos i unutrasnjim ili endogenim opijatima, jer imaju prirodno smirujuce i antidepresivno dejstvo. Kofein je prisutan u vrlo malim kolicinama u cokoladi, a teobromin u znatno vecim kolicinama i deluje kao regulator krvnog pritiska, osigurava dobar protok krvi, aktivira izlucivanje mokrace, regulise nervni sistem i koristan je u slucajevima postojanja anemije. Razumljivo je stoga zasto u slucaju tezeg fizickog ili psihickog napora samo mala kolicina cokolade postize zapanjujuci ucinak na opste stanje organizma. Pozeljno je izbegavati cokoladu pre odlaska na spavanje, jer moze uzrokovati pojavu nesanice. Uprkos cinjenici da je cokolada bogata masnim materijama, ona se vrlo brzo vari. Kakao maslac, koji je glavna lipidna komponenta u cokoladi, asimiluje se u telu u kolicini 95-98 odsto. Uz to sadrzi stearinsku kiselinu - zasicenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku kiselinu (tzv. „dobru" mast) koju u najvecoj kolicini nalazimo u prirodi u maslinovom ulju. Iako se smatra da je cokolada pomalo nepozeljna namirnica, jer sadrzi masnoce i veoma je kaloricna, cesto se zaboravlja da sadrzi znatne kolicine fenola. Polifenoli su glavni antioksidansi u cokoladi ili "hvataci slobodnih radikala" koji sprecavaju da holesterol oksidira u krvi i zacepi krvne sudove. Izvor: coolinarika.com Foto: sxc.hu, TonY M/sxc.hu coolinarika Konzumiranjem manjih kolicina cokolade podsticemo koncentraciju i jacamo svoje intelektualne i psihicke sposobnosti. Botanicko ime za drvo kakaovac, Theobroma cacao, znaci "hrana za bogove" i malo je ljudi koji se s tim ne bi slozili. Cokolada se, zbog svoje osnovne arome, uglavnom koristi za pripremu poslastica. Medjutim, ukus gorke cokolade dobro se slaze i sa slanim jelima. Tako se u Meksiku sluzi Pollo en Mole, piletina uz izvrsni mole umak od cilija s dodatkom tamne cokolade. Konzumiranjem manjih kolicina cokolade podsticemo koncentraciju i jacamo svoje intelektualne i psihicke sposobnosti.

Opis i poreklo

Čokolada je namirnica koja predstavlja vredan izvor energije specifične arome, slatkog ukusa i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.

Osnova i glavni sastojak čokolade je zrno kakaa. Zrno kakaa je plod biljke kakaovca koju čovečanstvo poznaje već hiljadama godina. Ono raste na stablu kakaovca koje je, ako raste u divljini, visoko dvadesetak metara i živi do 150 godina, dok su stabla uzgajana na plantažama visoka 5-10 metara. Stablo kakaovca daje plod tek nakon pet godina, a maksimalan rod postiže između 10 i 25 godina starosti.

Čokolada ima dugu istoriju koja seže sve do Maja, starog naroda iz srednje Amerike. Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaovog stabla, koje raste u tropskim kišovitim šumama Amazonije, za izradu ukusnog napitka zvanog chokolatl. Taj gusti, bogati napitak dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaa koje su zatim mešali u vodi sa sojom, vanilom i čilijem.

Maje su plodove kakaa upotrebljavali i kao valutu i darove za proslave. I kad su njihovi bogati trgovci odneli plodove kakaa u Meksiko i prodali ih Astecima, kakao je i tamo postao pravi hit.

U vreme kada je Kristofor Kolumbo doneo vest o čokoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci su chokolatl pili već stotinama godina. Međutim, tek kad je 1528. godine Don Kortes u Španiju doneo kakao i opremu za pravljenje čokolade, Evropljani su počeli da cene njegovu vrednost. Španci su napravili svoju verziju chokolatla. Izostavili su čili papriku i dodali cimet i šećer. To je vrlo brzo postalo pomodno piće španskog dvora. Zbog nedovoljne količine kakaa, recept za čokoladu ostao je tajna nekoliko vekova.

Put do čokolade počinje zrnom kakaa koje raste u toploj i vlažnoj klimi. Bere se i prži, a onda mrvi u "čokoladni liker". Termin navodi na pogrešan zaključak, jer je zapravo reč o čvrstoj i još uvek nezaslađenoj materiji. Od ovog trenutka počinje dodavanje šećera, arome, emulgatora i dodavanje ili oduzimanje kakao maslaca, tj. prirodne masnoće biljke kakaa.

Energetska i nutritivna vrednost

Čokolada je veoma bogata fosforom i magnezijumom, a sadrži i veće količine gvožđa, cinka i kalijuma. U 100 g kvalitetne čiste čokolade s visokim udjelom kakaa ima 400 mg kalijuma, 300 mg magnezijuma, 280 mg fosfora, 100 mg kalcijuma, 12 mg natrijuma, 3 mg gvožđa, u tragovima bakra, 500 mg teobromina, 68 mg kofeina, 54 g ugljenih hidrata, 30 g masti, 9 g dijetalnih vlakana i 6 g belančevina.

Osim toga čokolada sadrži i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP.

Lekovitost

Čokolada je namirnica koja sadrži neke materije koje su do sada bile nepoznate, a pomaže nam da povratimo dobro raspoloženje. Podstiče stvaranje serotonina (hormona "dobrog raspoloženja") u našem organizmu, koji nakon obroka izaziva osećaj prijatnosti. Nakon konzumiranja čokolade u našem se organizmu oslobađaju endorfini. Te se materije nazivaju još i unutrašnjim ili endogenim opijatima, jer imaju prirodno smirujuće i antidepresivno dejstvo.

Kofein je prisutan u vrlo malim količinama u čokoladi, a teobromin u znatno većim količinama i deluje kao regulator krvnog pritiska, osigurava dobar protok krvi, aktivira izlučivanje mokraće, reguliše nervni sistem i koristan je u slučajevima postojanja anemije. Razumljivo je stoga zašto u slučaju težeg fizičkog ili psihičkog napora samo mala količina čokolade postiže zapanjujući učinak na opšte stanje organizma.

Poželjno je izbegavati čokoladu pre odlaska na spavanje, jer može uzrokovati pojavu nesanice.

Uprkos činjenici da je čokolada bogata masnim materijama, ona se vrlo brzo vari. Kakao maslac, koji je glavna lipidna komponenta u čokoladi, asimiluje se u telu u količini 95-98 odsto. Uz to sadrži stearinsku kiselinu - zasićenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku kiselinu (tzv. „dobru" mast) koju u najvećoj količini nalazimo u prirodi u maslinovom ulju.

Iako se smatra da je čokolada pomalo nepoželjna namirnica, jer sadrži masnoće i veoma je kalorična, često se zaboravlja da sadrži znatne količine fenola. Polifenoli su glavni antioksidansi u čokoladi ili "hvatači slobodnih radikala" koji sprečavaju da holesterol oksidira u krvi i začepi krvne sudove.

Izvor: coolinarika.com
Foto: sxc.hu, TonY M/sxc.hu