Iskustvo koje ne zaboravljaju: Mame iz Srbije govorile o dojenju

Svetska nedelja dojenja (od 1. do 7 avgusta) svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.

Roditeljstvo |
Podeli
Foto: FamVeldshutterstock
Foto: FamVeldshutterstock

Majčino mleko sadrži sve što bebi treba u prvih šest meseci života – hranljive materije, minerale, vitamine, vodu, antitela – bukvalno sve! Majčino mleko poboljšava imunitet deteta, smanjuje šansu za nastajanje bolesti kasnije u životu – alergije, astme, raznih vrsta infekcija, dijabetesa... Deca koja su sisala imaju manji rizik od razvijanja gojaznosti, ali i manju potrebu za protezama jer im se vilica bolje razvija, pa zubi kasnije bolje rastu.

Takođe, dojenje je značajno i za mamu jer, kako navodi portal Bebac, neposredno posle porođaja dojenje pomaže vraćanju materice na prvobitnu veličinu, a i postpartalno krvarenje je manje. Žene koje doje brzo se vraćaju na svoju težinu, a neki rezultati pokazuju i da imaju manji rizik od kasnijeg razvijanja karcinoma dojki i jajnika.

Naravno, ovaj čin pomaže da se uspostavi jaka veza između majke i bebe. Zato smo pitali mame u Srbiji kako su one gledale na dojenje, da li im je bilo teško, da li su se prethodno pripremale, koliko dugo su dojile.

Evo šta su nam rekle.

"Dojila sam dete punih 5 meseci. Laktaciju sam uspostavila odmah u porodilištu, dosta je značilo to što je praksa bila da bebe budu sa majkama u sobi. Prethodno sam se informisala kako treba postaviti bebu, šta bi mogli da budu problemi, iako naravno na početku, ali i u kasnijim nedeljama, nisam bila sigurna da li je detetu to dovoljno, kao i kako bi ostali faktori – poput izmazanja, davanja flašice umesto dojenja, itd. mogli da utiče na količinu i kvalitet mleka. Konekciju sa bebom sam lako uspostavila, iako je bilo bolno. Srećom, nisam imala problem sa ragadama. Koristila sam mast za bradavice, a po izlasku iz bolnice, patronažna sestra mi je pomogla da se razrade kanali – masiranjem grudi, a to mi je bio i najbolniji deo. Kasnije je sve išlo lakše, s tim što je u nekom momentu beba postala "lenja" – zaspao bi dok ga dojim pa sam često pomišljala da nemam dovoljno mleka. Izmazala sam se pumpicom, da bih pospešila proizvodnju mleka i olakšala težinu u grudima, ali kasnije sam uvela noćnu flašicu sa svojim mlekom – i danas ne znam da li je to možda uticalo na smanjenje proizvodnje mleka jer sam davala signal telu da nema jednog noćnog podoja", kaže Aleksandra.

"Iako sam išla u školu roditeljstva tokom trudnoće, moram priznati da kada sam trebala da podojim prvi put moju bebu bila nesigurna i uplašena. Ipak, iz porodilišta Dragiše Mišović, savetnik za dojenje Marko Obradović mi je posebno pomogao u tome i savetima i objašnjenjima. Jako brzo sam savladala strah. Iako sam imala dva mastitisa tokom 8 meseci, koliko sam dojila, moram reći da mi nije bilo teško palo dojenje", rekla je Maja (39).

"Moje iskustvo u dojenju je bilo lepo. Dojila sam ćerku 11 meseci i ona sama nije htela više. Iako sam neiskusna prvorotka, nisam imala poteškoća u dojenju. Beba je odmah prihvatila i nekako smo samo uplivale u taj prelepi ritual. Međutim, negde oko 4. meseca, ćerka je uporno odbijala dojku i nije htela više, pa sam se konsultovala sa specijalistima koji su mi objasnili da se to naziva štrajk dojenju i da će to proći. Samo samo bila uporna i nastavila da svom detetu nudim sisanje, pa je posle nekoliko dana ponovo nastavila. Taj period je za mene, kao i za nju, bio vrlo iscrpljujući. Generalno, tih 11 meseci dojenja su za mene jesu bili fizički bolni na momente i to u početku, ali kasnije je to postao jedan predivan ritual koji smo samo nas dve imale i nema ništa slađe u tom periodu kada se mama i dete gledaju tokom dojenja, pa taj nivo bliskosti... Divno", kaže Aleksandra.

"Porođaj je bio carskim rezom, pa je negde laktacija i usled toga kasnila, odnosno mleko nije dolazilo 5 dana. Za to vreme sam otkrila da imam uvučene bradavice, a dete mi je dobilo i fiziološku žuticu pa je bilo uspavano. Svi faktori koji su plus dojenju su bili moje minus tačke, uz jako lošu podršku laktacijskih sestara u porodilištu. Sve se okrenulo kada je patronažna sestra zadužena za naš kraj u Beogradu došla u posetu, provela sa mnom više poseta koje su isključivo bile namenjene dojenju, jer sam imala veliku želju a izlaza nije bilo, bar se meni činilo, osim dohranjivanja. Uz nju sam naučila više položaja, bezbolno izvlačenje bradavica (kako ne bih koristila veštačke) i generalno prihvatanje da će mi dete biti uspavano dok ima žuticu, i da je normalno da se češće budi i pomalo sisa jer više spava usled te situacije pa ostaje i gladan.

Za nekih mesec dana sam izbacila dohranu jer više nije bila potrebna (u međuvremenu sam svakog dana smanjivala po par militara) i uspešno smo dojili 10 meseci, kada je dete samo odbilo da sisa (zbog čega mi je u tom trenutku bilo neizmerno žao)", ispričala je Marija.

"Ja sam mislila da neću uspeti, iskrena da budem. Ali mi je sestra objasnila kako da držim bebu, kako da beba namesti usta, kako da ostvari kontakt i polako smo uspele. Moja devojčica je sada velika, ali dojenje pamtim kao lepo iskustvo i nekako taj momenat beba u naručju i vi, hranite je, zaista je dragocen", rekla je Gordana.

"Pre nego što sam zatrudnela, o dojenju nisam ništa znala i mislila sam da je dojenje nešto što se povezuje sa bolom, ragadama i da se vrlo lako može desiti da nemam mleka za svoje dete.
Međutim, zahvaljujući školici za trudnice, dobila sam prve informacije o dojenju i shvatila da je uspeh i te kako moguć ukoliko imaš prave alate. To me je dovoljno motivisalo da se dam sve od sebe da dojim svoje dete, pa da vidimo šta će se dalje događati. Ono što me je dodatno ohrabrilo jeste saznanje koliko je dojenje prepuno benefita za mamu i bebu (utiče na imunitet, psihofizički razvoj deteta, smanjuje se rizik od gojaznosti, manji rizik od raka jajnika, grlića materice kod mame...) i da je to nešto najvrednije što mogu da pružim svom detetu."

"Svog sina sam dojila 26 meseci i ono što iz ove perspektive mogu da kažem jeste da je put do uspešnog dojenja je popločan velikim strpljenjem, trudom, podrškom, upornošću i pre svega znanjem.
U toku našeg dojenačkog staža imali smo različite izazove: od silikonskih bradavica (u porodilištu su mi rekli da treba da ih koristim, ali sam ih posle mesec dana izbacila), pravilnog hvata koji je krucijalan za uspešno dojenje, štrajkovima u dojenju (kada se beba buni i odbija dojku), skokovima u razvoju i tako dalje. I sve je to potpuno u redu. NIko nije rekao da dojenje ne ume da bude izazovno. Ali ukoliko umete da prepoznate i na vreme reagujete u zadatim situacijama, skoro sve prepreke su premostive.

Veoma je važno da se edukujete na pravom mestu. Meni su pomogli izvori poput sajta roditelj.org, Mame iz magareće klupe, sajta rode.hr i Ivane i jovane (na instagramu)."

"Oduševljena celim novim svetom koji sam otkrila, a u kome mame mogu uspešno da doje, poželela da ohrabrim i druge mame i da doprinesem tome da se podigne svest među ženama da najveći broj mama može da obezbedi dovoljno mleka za svoje dete te sam se prijavila na obuku za savetnicu za dojenje Udruženja Roditelj, čije je savetovalište za dojenje dostupno svim mamama i trudnicama potpuno besplatno.
Mame, svaka kap vašeg mleka je dragocena za vašu bebu. To je najbolja stvar koju možete da pružite svom detetu, a pritom je potpuno besplatna.
Svaka mama, bilo da doji ili ne, najbolja je mama svom detetu. Ali hajmo da zajedno menjamo svet i ohrabrimo sve mame koje žele da doje da one to i mogu ukoliko se na vreme edukuju (već u trudnoći)", objasnila je još jedna Aleksandra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 8 sledeca idi na stranu