Tinejdžerke koje će vladati Evropom: Ko su buduće kraljice Starog kontinenta FOTO

Dolazi vreme žena! Kada je o evropskim monarhijama reč, 21. vek proći će u znaku nežnijeg pola, jer je predviđeno da tron pet evropskih država preuzmu kraljice. Većina njih su tinejdžerke i uveliko se pripremaju za najvažniju ulogu u svom životu.

Životne priče | RTS |
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Upoznajte buduće kraljice Starog kontinenta.

1. Elizabeta od Belgije

Princeza Elizabeta od Belgije, vojvotkinja od Brabanta, najstarija je od četvoro dece kralja Filipa i kraljice Matilde. Tinejdžerka je još nešto više od mesec dana, budući da 25. oktobra puni 20 godina. Završila je Atlantik koledž u Velsu, koji su pohađali mnogi pripadnici evropske aristokratije, a potom, kako tradicija nalaže, godinu dana je provela na Kraljevskoj vojnoj akademiji, gde se obučavala u vojnim veštinama. Ovog leta je prošla i obuku za komandose, a mediji u toj zemlji bili su prepuni njenih fotografija u maskirnoj uniformi.

Za koji dan kreće na studije u Oksford, gde će studirati istoriju i politiku. Govori holandski, francuski, engleski i nemački jezik. Deset godina pre Elizabetinog rođenja u Belgiji je donet zakon o sukcesiji, kojim je uvedena apsolutna primogenitura, što znači da prvorođeno dete bilo kog pola nasleđuje presto.

Elizabeta je tako postala prestolonaslednica čim je njen otac, princ Filip, preuzeo krunu, posle abdikacije kralja Alberta Drugog 2013. godine.

Kada od svog oca bude preuzela presto, Elizabeta će postati prva belgijska kraljica u istoriji.

2. Katarina Amalija od Holandije

Za razliku od Belgije, Holandiji neće biti prvi put da je predvodi žena, kada jednoga dana kraljevsko žezlo uzme u ruke prestolonaslednica, 17-godišnja princeza Katarina Amalija, najstarija od tri ćerke kralja Vilema-Aleksandera i kraljice Maksime.

Naprotiv, vladavina njenog oca samo je pauza u dugom matrijarhatu u ovoj državi, jer je Vilem-Aleksander, kada je 2013. godine preuzeo krunu od svoje majke, kraljice Beatriks, bio prvi muškarac na tronu holandske monarhije posle 123 godine. Njegova naslednica Katarina-Amalija završila je letos Kristelijsk gimnaziju u Hagu i uzela godinu dana pauze pre nego što upiše neki univerzitet, jer želi da proputuje i upozna svet i stekne iskustva.

To joj je i otac savetovao. U decembru će postati punoletna, ali je odbila da prima 1,6 miliona evra džeparca godišnje dok ne postane kraljica, na šta po zakonu ima pravo. Kaže da bi joj bilo neprijatno da prima novac a da ništa ne dâ zauzvrat.

Voli da jaše, igra tenis i peva.

3. Ingrid Aleksandra od Norveške

I Norveška će jednoga dana imati kraljicu, princezu Ingrid Aleksandru, sada 17-godišnju ćerku prestolonaslednika Hokona. Zemlja je 1990. godine promenila pravilo nasledne muške primogeniture, pa će Ingrid Aleksandra biti prva žena na čelu norveške monarhije posle kraljice Margarete, koja je vladala Danskom, Švedskom i Norveškom krajem 14. i početkom 15. veka.

Mesec dana mlađa od holandske prestolonaslednice, buduća kraljica Norveške pravi je sportski tip. Voli skijanje, kik-boks i sportove na vodi, a prošle godine je osvojila nacionalno juniorsko prvenstvo u jahanju na talasima! Osnovnu i srednju školu završila je u Oslu.

Roditelji su želeli da ima što normalnije detinjstvo, pa je pohađala lokalnu osnovnu školu, u koju je išla peške, zajedno sa svojim starijim polubratom Marijusom, vanbračnim sinom svoje majke Mete Marit. Kasnije su je ipak prebacili u prestižniju internacionalnu školu, kako bi usavršila engleski jezik.

Zanima je ekologija i u toj oblasti je odmalena najviše angažovana.

4. Leonor od Španije

Princeza od Asturije Leonor 15-godišnja je ćerka španskog kralja Filipa Šestog i kraljice Letisije i naslednica španske krune. Budući da u toj zemlji nije usvojeno pravilo apsolutne primogeniture, teoretski postoji šansa da je u redu za tron pretekne zakoniti muški naslednik kralja Filipa, ukoliko bi kralj tokom svoje vladavine dobio i sina.

Ako se to ne desi, Leonor će postati četvrta vladajuća kraljica Španije, posle Izabele od Kastilje, Huane Prve i Izabele Druge, koja je kao poslednji ženski monarh vladala do 1868. godine. Ova vitka plavokosa devojčica od rođenja je bila na meti medijske pažnje, naročito posle rođenja sestre Sofije.

Dve dugonoge lepotice istančanog modnog ukusa toliko su slične da često deluje kao da su bliznakinje. Princeza Leonor već nekoliko godina ima javne angažmane kao prestolonaslednica, drži govore, dodeljuje nagrade, prisustvuje obeležavanju svečanosti i jubileja.

Pre dve godine doživela je ovacije u Barseloni, u inače uzburkano vreme za Kataloniju, kada se, na dodeli nagrade Fondacije princeze od Žirone, osim na španskom, prisutnima obratila na tečnom katalonskom i engleskom, upotrebivši i poneku arapsku frazu.

Leonor je nedavno na dve godine napustila roditeljski dom i otišla na školovanje u Vels, na isti koledž koji je završila i belgijska prestolonaslednica Elizabeta, a na kome će joj društvo praviti i mlađa sestra holandske prestolonaslednice princeza Aleksija.

5. Estel od Švedske

Iako joj nedostaje još nekoliko godina da uđe u tinejdžersko doba, na našoj listi našla se i najmlađa od budućih kraljica Evrope. Devetogodišnja Estel od Švedske najstarije je dete prestolonaslednice, krunske princeze Viktorije, ćerke švedskog kralja Karla Gustava i kraljice Silvije.

Druga je u liniji nasledstva prestola te skandinavske države, odmah posle svoje majke. Svojom neposrednošću, otvorenošću i širokim osmehom od rođenja je stekla simpatije svih i glavna je zvezda gde god da se pojavi. Kada njena majka Viktorija od oca bude preuzela krunu, biće to prvi put posle više od tri veka da jedna žena sedi na švedskom tronu.

Šarmantna Estel strpljivo će čekati da posle toga i na nju dođe red i da postane peta kraljica u švedskoj istoriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 6 sledeca idi na stranu