"Rusija spremna i za veto"

Guskova kaže za B92 da postoje i rezervni scenariji za rešavanje kosovskog pitanja, među kojima je mogućnost da nezavisnost bude proglašena mimo Saveta bezbednosti UN, posle čega bi neke zemlje jednostrano priznale Kosovo, dodavši da je i priznavanje novih država, nastalih od nekadašnjih jugoslovenskih republika, upravo tako teklo.

Ruska istoricarka Elena Guskova smatra da je Rusija spremna da ulozi veto, ukoliko se ne dodje do resenja prihvatljivog za obe strane. Guskova kaze za B92 da postoje i rezervni scenariji za resavanje kosovskog pitanja, medju kojima je mogucnost da nezavisnost bude proglasena mimo Saveta bezbednosti UN, posle cega bi neke zemlje jednostrano priznale Kosovo, dodavsi da je i priznavanje novih drzava, nastalih od nekadasnjih jugoslovenskih republika, upravo tako teklo. "Rusija spremna i za veto" Guskova, inace vodja moskovskog Centra za proucavanje balkanske krize u okviru Ruske akademije nauka, sinoc je u Centru Evropa, u Ljubljani, odrzala predavanje o njenom pogledu na pitanje statusa Kosova. U svom izlaganju Guskova je kritikovala i srpsko-albanske pregovore o statusu Kosova. Ona je ocenila da su pregovori bili teski, ali i lose organizovani, zbog cega smatra da je potrebno promeniti format pregovora i ukinuti postavljena vremenska ogranicenja. "Bolje je sto godina pregovora, nego jedan dan rata", rekla je Guskova u Ljubljani, dodavsi da su pregovri vodjeni kao da je Kosovo vec dobilo nezavisnost, pa se resavaju samo problemi unutrasnje strukture nezavisnog Kosova. "Zato se u Ahtisarijevom planu nigde ni ne pominje nezavisnost, ali je sve tako sredjeno, kao da je Kosovo vec nezavisno", rekla je Guskova. "Medjunarodne organizacije ne bi smele da grade politiku jedino na strahu od ponavljanja novih teroristickih napada na Kosovu. Protiv terorizma se treba boriti i na Kosovu", rekla je Guskova i dodala i da je vazno da medjunarodna misija na Kosovu da realnu ocenu stanja u pokrajini. Ocenjujuci ulogu Rusije u poslednjim desavanjima, vezanim za resavanje statusa Kosova, Elena Guskova je rekla da je Rusija prvi put, posle mnogo godina krize, sebi dozvolila da iskaze sopstveni stav o problemu Kosova. "Moskva je protiv prinudnih mera i rokova prilikom resavanja pitanja statusa pokrajine", rekla je Guskova, vezujuci ovaj ruski stav za paralele, koje se prave izmedju nekadasnje Jugoslavije i Rusije. "Ocuvanje celovitosti nase teritorije u mnogome zavisi i od presedana u medjunarodnoj praksi", rekla je ruska istoricarka. "Zelja Rusije nije da podrzi Srbiju, nego da vrati medjunarodne organizacije na kolosek medjunarodnog prava, koje je bilo mnogo puta krseno u devedesetim godinama", rekla je ona. Uz to Guskova je izjavila i da je Rusija mnogo toga do sada izgubila i da joj je cilj da ne dodje do presedana, koji bi mogli da ugroze celovitost njene sadasnje teritorije. Klintonovi ljudi u administraciji Direktor Odeljenja za istocnoevropske studije u vasingtonskom Centru "Vudro Vilson" Martin Slecinger ocenio je da americka administracija podrzava nezavisnost Kosova i novu rezoluciju Ujedinjenih nacija jer su u Stejt departmentu i dalje kljucni ljudi za balkanska pitanja iz vremena administracije Bila Klintona. Od ostalih razloga za ovakav stav SAD, Slecinger je naveo da administracija sadasnjeg predsednika Dzordza Busa nije htela da preuzme vodecu ulogu na Balkanu, nego je zelela da to budu Evropljani, tako da nije zauzela cvrst, aktivan stav. "Trece, Busova administracija, od samog pocetka njegovog mandata, nije smatrala Balkan prioritetnim pitanajem, u svetlu situacije u Avganistanu i Iraku, i potisnula ga je iz centralne sfere delovanja", kazao je Slecinger za Glas Amerike.

Guskova, inače vođa moskovskog Centra za proučavanje balkanske krize u okviru Ruske akademije nauka, sinoć je u Centru Evropa, u Ljubljani, održala predavanje o njenom pogledu na pitanje statusa Kosova.

U svom izlaganju Guskova je kritikovala i srpsko-albanske pregovore o statusu Kosova. Ona je ocenila da su pregovori bili teški, ali i loše organizovani, zbog čega smatra da je potrebno promeniti format pregovora i ukinuti postavljena vremenska ograničenja.

"Bolje je sto godina pregovora, nego jedan dan rata", rekla je Guskova u Ljubljani, dodavši da su pregovri vođeni kao da je Kosovo već dobilo nezavisnost, pa se rešavaju samo problemi unutrašnje strukture nezavisnog Kosova. "Zato se u Ahtisarijevom planu nigde ni ne pominje nezavisnost, ali je sve tako sređeno, kao da je Kosovo već nezavisno", rekla je Guskova.

"Međunarodne organizacije ne bi smele da grade politiku jedino na strahu od ponavljanja novih terorističkih napada na Kosovu. Protiv terorizma se treba boriti i na Kosovu", rekla je Guskova i dodala i da je važno da međunarodna misija na Kosovu da realnu ocenu stanja u pokrajini.

Ocenjujući ulogu Rusije u poslednjim dešavanjima, vezanim za rešavanje statusa Kosova, Elena Guskova je rekla da je Rusija prvi put, posle mnogo godina krize, sebi dozvolila da iskaže sopstveni stav o problemu Kosova.

"Moskva je protiv prinudnih mera i rokova prilikom rešavanja pitanja statusa pokrajine", rekla je Guskova, vezujući ovaj ruski stav za paralele, koje se prave između nekadašnje Jugoslavije i Rusije. "Očuvanje celovitosti naše teritorije u mnogome zavisi i od presedana u međunarodnoj praksi", rekla je ruska istoričarka.

"Želja Rusije nije da podrži Srbiju, nego da vrati međunarodne organizacije na kolosek međunarodnog prava, koje je bilo mnogo puta kršeno u devedesetim godinama", rekla je ona. Uz to Guskova je izjavila i da je Rusija mnogo toga do sada izgubila i da joj je cilj da ne dođe do presedana, koji bi mogli da ugroze celovitost njene sadašnje teritorije.

Klintonovi ljudi u administraciji

Direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru "Vudro Vilson" Martin Slecinger ocenio je da američka administracija podržava nezavisnost Kosova i novu rezoluciju Ujedinjenih nacija jer su u Stejt departmentu i dalje ključni ljudi za balkanska pitanja iz vremena administracije Bila Klintona.

Od ostalih razloga za ovakav stav SAD, Slecinger je naveo da administracija sadašnjeg predsednika Džordža Buša nije htela da preuzme vodeću ulogu na Balkanu, nego je želela da to budu Evropljani, tako da nije zauzela čvrst, aktivan stav.

"Treće, Bušova administracija, od samog početka njegovog mandata, nije smatrala Balkan prioritetnim pitanajem, u svetlu situacije u Avganistanu i Iraku, i potisnula ga je iz centralne sfere delovanja", kazao je Slecinger za Glas Amerike.